The Bourne Legacy je škakljiv nastavak. Iako prati vremenski tok prva tri fila – i čak se i preklapa sa radnjom filma The Bourne Ultimatum – radnja ovog filma prati totalno drugačijeg lika, koji se zove Aaron Ross ( Jeremy Renner ), kao i kompletno novu postavku sporednih likova ( među kojima su i Edward Norton i Rachel Weisz ). Ovo je sigurno bio veliki izazov za ko-scenaristu Dan Gilroya, ko-scenaristu/ režisera Tony Gilroya i glumačku ekipu, ali uspeli su u svojoj ideji i sada govore o tome kako su sve odradili.
Tony, Dan, Renner, Norton i Weisz su se skoro okupili na konferenciji za novinare u Los Anđelesu kako bi odgovarali na pitanja o novom filmu iz serijala o Bourneu. Govorili su o zadržavanju iste vizuelene estetike iz prva tri filma, snimanju velikih akcionih scena i o budućnosti serijala.
Rachel, ovo je potpuno drugačija uloga od onih u kojima smo navikli da te gledamo. Možeš li nešto reći o tome kako ti je bilo u ulozi akcione junakinje i kakva je bila vožnja motorom sa Jeremyjem?
Rachel Weisz: Ono što mi se najviše dopada kod Bourne filmova je to što su oni stvarno veoma realistični. Tako da ja ne igram akcionu heroinu, već igram naučnicu koja je veoma normalna osoba. Fizički nisam nešto mnogo obdarena tako da mislim da sve uvek deluje veoma realistično. Ona je stvarno uplašena, ali je ipak spremna da pomalo ispraši nekoga. Ja nisam neki super heroj. A vožnja iza Jeremyja na motoru je bila zastrašujuća. U stvari, danas mi je Jeremy rekao, jer je bio veoma ljubazan pa mi to nije rekao u Manili, da je to za njega bila najstrašnija akcija, jer je bio odgovoran i za moj život, i stvarno je bio. Nije mi to rekao u Manili – na sreću. Morala sam jednostavno da se predam i čvrsto se držim. Ali nisam morala da glumim, jer je stvarno bilo zastrašujuće.
Jeremy, kakva je bila priprema za ovaj film u poređenju sa filmovima MI:4 i The Avengers, i ukoliko se bude snimao još jedan natavak, hoćeš li ti biti u njemu zajedno sa Matt Damonom, ili će to biti nastavak priče samo tvog lika?
Jeremy Renner: Mislim da su poteškoće bile iste težine. Nema razlike, to je isti izazov. Ja sam bio te sreće da budem u filmovima Mission i Avengers, i isti ljudi sa kojima sam tamo radio, radili su i u ovom filmu, tako da sam ja već bio uhodan. Ako ništa drugo, zbog toga mi je bilo malo lakše iako je ono što se od mene očekivalo bilo znatno teže. Što se budućnosti tiče, ja sam stvarno uzbuđen zbog toga što su stvaraoci filma ostavili sve otvoreno, pa se i ja pitam, kao i mnogi drugi fanovi, šta će se dogoditi dalje.
Tony, kakav je bio izazov stvoriti originalni film čija se radnja u stvari dešava u istom vremenskom periodu kada i radnja prethodnoh filma iz serijala?
Tony Gilroy: Znate, dugo su pokušavali. Neki veoma pametni ljudi su pokušavali da smisle kako nastaviti dalje nakon Ultimatuma. Tako je lepo bio urađen i upakovan. Ja nisam bio deo toga, i nisam siguran ni da bih ja shvatio šta da uradim sa tim. Do trenutka kada se žurka završila i svi već bili otišli, i druga runda razgovora o tome šta raditi dalje nakon Bournea, prvi razgovor je delovao kao igra. Svi smo mislili da nemamo kuda dalje. A onda smo pomislili, Znate šta možemo da uradimo? Možemo reći da je to samo jedan mali deo celine. I to je bila ta zgodna ideja, dopala se svima i svi su se priključili u njen razvoj. Onda smo pomislili da možemo da ubacimo Ultimatum 12-15 minuta kao zaleđe u ovom filmu. To bi bilo kao povezivanje tog i ovog novog filma, i svi su bili uzbuđeni zbog toga. Čak je i Danny bio uzbuđen. Ali to nije bilo to. Sve je to veoma lepo, ali je u isto vreme kao prelepa školjka u kojoj nema ničega. Nisam baš postao mnogo zainteresovan za pisanje scenarija, još manje da ga režiram, dok se nije pojavio lik koji se savršeno uklopio u ideju. Kada smo shvatili da postoji lik koji ima isti fundamentalni problem i isto tako je odvažan kao i Jason Bourne, ali se istovremeno totalno razlikuje od njega, tada je sve postalo interesantnije, i tada smo Danny i ja počeli da se zovemo telefonom po sto puta dnevno. Imaš li nešto da dodaš ovome?
Dan Gilroy: Sve je nekako bilo bez napora. Prethodni deo franšize je sam po sebi omogućio nastavak priče. Bilo je interesantno osvrnuti se na nju prvo, a onda reći, ovo se dešava istovremeno sa tom pričom i ima dovoljno prostora da se stvori interesantna pozadina, kao i da se obezbedi budućnost franšize.
Tony Gilroy: I bilo je zabavno povezati ih na kraju kako bi sve bilo uspešno. Svim onim najokorelijim fanovima koji obraćaju pažnju na sve pojedinosti biće veoma zabavno uz ovaj film.
Mr. Nortone, vaš lik je veoma složen. Iako ste svesni da ste i vi deo svega što se dešava, da li smatrate da vaš lik misli da je on ili njegov odsek plemenitiji nego što u stvari jeste?
Edward Norton: Mislim da je suština ovog pitanja, '' Da li on racionalizuje korumpirano ponašanje ili ima neki cilj.'' Ja radije ne bih odgovorio na ovo pitanje, to su ona pitanja koja vam namerno postavljaju. To je ono što Tonijev pristup ovom filmu čini mnogo interesantijim nego što je to pretvaranje zločinaca u heroje. I mislim da mnogo toga što vidimo da se dešava u svetu, a što se radi u naše ime i pod našom zastavom, a što nam pričinjava nelagodnosti, nosi u sebi ovo pitanje. Da li je naša bezbednost vredna kompromitovanja naših vrednosti i do kog nivoa ... To je pitanje. Sviđa mi to što su ti paradoksi i te racionalizacije samo tako stavljeni pred ljude da samo sede, gledaju i odluče kako da se osećaju u vezi sa ovim likom. Drago mi je što ste postavili to pitanje, ali ostaću na ovome.
Paul Greengrass je mnogo toga uradio da osmisli estetiku Bourne triologije. Da li ste se osvrtali na te filmove i pokušavali da stvorite sličnu estetiku u svom filmu?
Tony Gilroy: Robert Elswit je snimao ovaj film, a radili smo još dva filma zajedno pre ovoga. On je u neku ruku moj duhovni brat. Proveli smo puno vremena radeći zajedno na prethodna tri filma. Puno smo razgovarali o tome kako da obojimo ono što je već postojalo ranije. Ali mi smo sada imali mnogo veći svet u kome treba širom da otvorimo sva vrata, i imali smo jednu vrstu odgovornosti prema tom svetu, ali smo takođe imali i odrešene ruke da upotrebimo i pomalo drugačije vizuelne efekte za taj deo filma. Kada imate akcioni film, on stvarno mora da ima maksimalno mnogo testosterona i energije koju možete da ubacite u njega. I ima mnogo načina da to uradite. Ja volim da znam na čemu sam u akcionima sekvencama. Puno pažnje sam posvetio tome kako da povećamo energiju i usmerimo ljude. Svi razgovori i sva strepnja, do trećeg dana snimanja, sve je to ostatak onoga što smo nosili sa nama kroz narednih sto dana. nismo se mnogo osvrtali unazad, ali smo mislili o tome.
Jeremy, šta ti je bio najveći izazov u filmu?
Jeremy Renner: Da se ne povredim. U većini slučajeva nisam mogao da se povredim. Želeo sam sam da uradim što je moguće više zbog osećaja odgovornosti prema autentičnosti prethodna tri filma. Bila bi velika nepravda prema ovom filmu da nisam mogao da odradim sam ono što je trebalo da se uradi. Sviđaju mi se ti izazovi. I svi ti fizički izazovi. Sve ostalo je samo posao od prve stranice scenarija do sto dvadesete i sjajna glumačka ekipa, režiser i scenario. Bilo je uzbudljivo raditi ovo.
Da li si se nekad povredio?
Jeremy Renner: Povredio sam svoja osećanja ( smeh ). Malo sam se povredio. Ako se ne povrediš malo, po mom mišljenju onda ne radiš dovoljno naporno. Ali nikada se nisam povredio toliko da bi me to sprečilo da uradim ono što je trebalo da se uradi.
Jeremy, kada si dobio ulogu u ovom filmu, da li si se čuo ili razgovarao sa Matt Damonom?
Jeremy Renner: Ne, nismo razgovarali uopšte. Nikada nismo o tome razgovarali kreativno. Znam ga godinama, ali sam sasvim slučajno naleteo na njega pre nego što smo počeli snimanje. Lepo smo se proveli na jednoj rođendanskoj žurci i to je bilo to.
Sa količinom rada koji je potreban za jedan ovakav film, gledajući od početka do kraja, da li ti je ikada delovao obeshrabrujuće? Kako ostati fokusiran sve vreme na rad?
Jeremy Renner: To je kao kada trčite nizbrdo, pretpostavljam. Takav osećaj sam imao, kao da trčim nizbrdo. Mislim da je moj deo posla bio minimalan u poređenju sa celokupnim procesom snimanja filma. Što se mene tiče trebalo je samo da uvek budem dovoljno naspavan i fizički dovoljno spreman da bih mogao da odradim scenu onda kada je trebalo. To je bilo to. Bilo je borbi, treninga, istezanja, i sve drugo što sam morao da uradim da izdržim dan. Bilo je onoga, '' Evo hrane. Evo vode. A sad idi i uradi ovo. ''
Tony Gilroy: '' Akcija! Sad! ''
Jeremy Rener: Prave poslastice su mi bili trenuci provedeni sa Edwardom i Rachel. To su bili trenuci koji su mi pomagali da izdržim velike fizičke napore u akcionim deonicama filma.
Koliko vam je trebalo da snimite jurnjavu motorom i o čemu ste razgovarali kada je bio u pitanju pristup ovoj sceni? Koliko dana je trajalo snimanje te scene?
Tony Gilroy: Voleo bih da imam evidenciju o tome, jer su me već to pitali. Ali ne znam koliko dugo smo je snimali. Znao sam još mnogo ranije, čak i pre nego što je scenario bio završen, seo sam sa Dan Bradlyjem, koji je radio i ostale filmove, i bio vođa druge ekipe i koordinator statista, i još mnogo toga drugog, pre nego što je scenario i postojao, seo sam sa njim i rekao, '' Vidi, evo šta treba da se desi i ti si mi očajnički potreban. '' I upravo tada smo započeli razgovor o tome. I u tom prvom razgovoru bilo je, '' Koja je najbolja jurnjava motorima ikada snimljena do sada? '' , i '' Zašto to neko drugi ne uradi? '' , i '' Zašto su svi nekako ograničeni ? '' , i '' Kako da to napravimo još bolje?'', i to je krenulo odatle, pa preko scenarija, do posete Manili i razmišljanja o mestima na kojima ćemo to uraditi. A onda je Dan Bradly preuzeo stvar u svoje ruke i gomila odraslih ljudi je sela za sto sa modelima automobila. '' On će da ide ovim putem, a ovo će da bude tu! I onda će on da izleti odavde! '' To je bukvalno predstava. Kao što ste rekli ranije, ako razmišljate o svemu tome odjednom, nikada nećete uspeti da odradite. To je isto kao radjanje dece. Kada bi ste znali tačno u šta se upuštate, rekli bi ste, '' Zaboravi, ja ne mogu da se nosim sa tim.'' Ali ipak uradite to, i odjednom ste trudni! ( smeh ) i onda je tu dete i morate da ga hranite i oblačite. Sve jedan glupi korak za drugim, i onda dođete do kraja i kažete,'' Wow, šta smo uradili? '' I tu završavamo.
Dan Gilroy: I onda odu na fakultet. I onda te mrze.
Tony Gilroy: Znam! U svakom slučaju, dosta.
Tony, da li možeš da nam kažes nešto o prelasku na mesto režisera nakon što si napisao prva tri filma?
Tony Gilroy: Nisam ama baš nikada poislio da ću da uradim tako nešto. Nisam mislio ni da ću da napišem još jedan scenario. Pa u tom smislu i nema mnogo razlike u odnosu na ostale filmove koje sam režirao. Napisao sam ih, bili su moji, i onda sam krenuo da ih režiram. Kao što sam rekao ranije, sve se odvija postepeno. Počeli smo da se igramo i igra je postala veoma zanimljiva, glavni lik je oživeo i jedva sam čekao da vidim šta ću sledeće da uradim. Pokušavao sam da pronađem nešto u svetu velikih filmova, i želeo sam da probam to pre nego što postanem previše star da bih radio neki veliki film, i tražio sam da radim nešto što je dovoljno interesantno i što će mi okupirati pažnju te dve godine mog života, a ovo je postajalo sve zanimljivije. Iznenada je sve ovo izgledalo kao nešto stvarno interesantno i što bi bilo zabavno raditi naredne dve godine. Tako da to nije bila neka moja žarka želja, ili nešto što sam mislio da će da se desi. I meni je sve došlo kao veliko iznenađenje.
Za glumce, kada bi ste morali da izaberete svog protivnika, ko bi to bio – Aaron Cross ili Jason Bourne – koga bi ste izabrali i zašto?
Jeremy Renner: Rachel? ( smeh )
Rachel Weisz: Koga bih izabrala? Stvarno ne znam kako da odgovorim na to pitanje.
Ed Norton: Ovo je možda jedan od onih trenutaka kada treba nekoga da podsetimo na tanku granicu između stvarnosti i mašte. ( smeh )
.jpg)
.jpg)
.jpg)
