François Truffaut (6.2. 1932 - 21.10. 1984) je francuski filmski režiser i kritičar. Jedan je od utemeljivača novog talasa.
Sredinom pedesetih godina Truffaut je, zajedno sa grupom mladih kritičara, budućih slavnih režisera, koju su činili Jean-Luc Godard, Claude Chabrol i Jacques Rivette i sarađivao u avangardnom časopisu “Bioskopske sveske”(“Cahiers du cinema”), gdje je i formulisao čuvenu autorsku teoriju. Truffaut prvi film “The 400 Blows”, snimljen u godini kada su se pojavila još dva filma koja su označila početak novog talasa (“New Wave”-a): Reneov Hirošimo, ljubavi moja i Godarov “Do posljednjeg daha” (za koji je Truffaut radio scenario), 1959., dobio je Nagradu za najbolju režiju u Kanu, kao i njujoršku Nagradu kritike za najbolji film na stranom jeziku u 1959. godini.
1959. završio je „The 400 Blows” koji su postigli momentalni uspeh, otvarajući vrata novom talasu i njegovoj svetskoj karieri. 1968. Truffaut je planirao da oženi svoju omiljenu glumicu,Klod Žad, koja je glumila u filmovima „Ukradeni poljupci”, „Zajednički sto i postelja”, „Ljubav u bjekstvu”, ali je promjenio svoju odluku u poslednjem momentu. Uprkos tome, Truffaut i Žad su ostali odlični prijatelji.
Truffaut je snimio drugi igrani film o Antoanu Doanelu (Žan Pjer Leod), „Ukradeni poljupci” („Baisers Volés”, 1968), koji je zgodno snimio Šerval. To je nežan, pun ljubavi, portret Antoana koji odrasta u nizu ljubavnih veza da bi se na kraju verio s Kristinom (Klod Žad). „Bračno gnezdo” („Domicile conjugal”, 1970) treći je film serije o Doanelu, o prvim dvema godinama Antoanovog i Kristininog braka, o srozavanju braka zbog jedne ljubavne afere i o njegovom konačnom, teškom ponovnom uspostavljanju. Film je lak i duhovit, i kao komedija prilično uspeo, ali kao i „Žil i Žim” pokreće neka ozbiljna pitanja o samoj instituciji braka i o njegovim mogućnostima. Truffaut je završio seriju o Doanelu, započetu filmom „The 400 Blows” dvadest godina ranije, filmom „Ljubav u bekstvu” („L'Amour en fuite”, 1979), koji počinje Antoanovim sporazumnim razvodom od Kristine i nastavlja se slučajnim susretima s ličnostima iz njegove prošlosti.
Njegova dva poslednja filma, međutim, označavaju skromni povratak na poznati teren opsesivne romanse „Žena iz susedstva” („La Femme d'à côté”, 1981); i hičkokovskog komičnog trilera „Brzo nedelja!” („Vivement dimanche!”, 1983). Snimao je filmove sve do svoje smrti, 21.oktobra 1984. u Neiju na Seni, koja je nastupila kao posljedica tumora na mozgu. Sahranjen je na groblju Monmartr u Parizu kada je imao pedeset dve godine.
Filmografija:
Rediteljska ostvarenja:
1959 The 400 Blows
1960 Shoot the Piano Player
1962 Jules and Jim
1964 The Soft Skin
1966 Fahrenheit 451
1968 The Bride Wore Black
1968 Stolen Kisses
1969 Mississippi Mermaid
1970 The Wild Child
1970 Bed and Board
1971 Two English Girls
1972 Such a Gorgeous Kid Like Me
1973 Day for Night
1975 The Story of Adele H.
1976 Small Change
1977 The Man Who Loved Women
1978 The Green Room
1979 Love on the Run
1980 The Last Metro
1981 The Woman Next Door
1983 Confidentially Yours
Kratki filmovi:
1955 A Visit
1957 The Mischief Makers
1958 A Story of Water
1961 Tire-au-flanc 62
1962 Antoine and Colette
Samo scenarista:
1960 Breathless
1988 The Little Thief
1995 Belle Époque
Glumac:
1956 Le Coup du berger
1959 The 400 Blows
1970 The Wild Child
1970 Bed & Board
1973 Day for Night
1975 The Story of Adele H.
1976 Small Change
1977 Close Encounters of the Third Kind
1978 The Green Room
1981 The Woman Next Door
Samo producent:
1958 Good Anna
1960 Testament of Orpheus
1961 The Gold Bug
1968 Naked Childhood
.jpg)
