Gary Ross reditelj filma “Hunger Games”

Nema filma koji je isti kao knjiga po kojoj je snimljen i sigurno je da će uvek postojati razlike između izvora materijala i samog filma. Ali šta uraditi kada je materijal koji se ekranizuje dragocen milionima ljudi i gotovo predstavlja fenomen? Upravo je sa tim morao da se “izbori” Gary Ross reditelj ostvarenja “The Hunger Games”.

Fascinantno je. Svima se film dopao. Izgleda da ste okupili ekipu koja nije samo radila svoj posao već je i volela taj materijal na kome je radila i bila jako uzbuđena u vezi svega.

GR: Imao sam odličnu ekipu, a to što ste redtelj Vam omogućava da sastavite svoju malu družinu. U našem slučaju to je značilo da odemi smi u šume zajendo. Živeli smo u Nešvilu preko leta, upoznali jedni druge i provodili vreme zajendo. Ovo su zaprepašćujuće talentovani glumci, pa je uzbudljivo naći se u takvom kreativnom okruženju i svi smo se lepo proveli. Nastojim da volim glumce. Obučavao sam se da i sam postanem glumac u početku, tako da sam im naklonjen. Mislm da oni imaju najteži posao na filmu. Morate da se pretvarate da vas 250 ljudi ne gleda i da radite svoj posao.

Ovaj film je već fenomen, ali kada ste radili na scenariu i znali da imate jaku zanimljivu podlogu, a ne samo adaptaciju, jeste li povukli liniju vezanu za to šta će se naći u filmu a šta ne?

GR: Volim ovu knjigu. Ne bi krenuo sa radom da nije tako. Tako da kada sam je pročitao želeo sam da uradim što verniju adaptaciju. Suzanne Collins me je razumela, pa sam završni draft scenaria uradio upravo sa njom. Napisao sam draft, poslao ga njoj, svideo joj se i porazgovarali smo. Ona ima puno ideja koje su sjajne i počeli smo da radimo na poslenjem draftu. Tako da je on proizvod zajedničkog rada.

Da li postoje scene koje ste snimili i koje bi se našle u proširenom izdanju filma “The Hunger Games”?

GR: Zabavno je zato što svi pitaju o tome gde je reditelj načinio rez. Ne verujem u uključivanje dodatnih scena. Da, postoje scene koje sam uradio i koje su mi se dopale, koje smo snimili, ali koje nisu u filmu. Postoji čitava scena u šumi između Prim i Gale-a koja je bila jako emotivna, ali i neke scene snimljene u centru za treniranje koje nisu u filmu.

Radeži sa Suzanne na scenariu, sigurno je postojalo nešto oko nečega se niste složili.

GR: Znate, nije bilo baš tako. Želeo sam da mi kaže šta je neophodno, zato što je ona stvorila celu priču. To je bio kolegijalni razgovor. Počeli smo da radimo zajedno pre nego što sam je pozvao da uradi draft. I mislim da ga ne bih uradio da naša saradnja nije bila tako dobra.

Sjajna stvar u vezi naučne – fantastike je što svako može da odluči o budućem svetu koji kreira. Šta je bio ključ koji Vas je naveo da Capital i njegovi građani izgledaju baš ovako?

GR: Imao sam jako talentovane ljude. Mislim na šminkerku Ve Neill, koja je bila nominovana za 9 Oskara i osvojila 3.Ova dama stvarno zna svoj posao. Tako da je sve to saradnja sa talentovanim ljudima. Moja odrednica za snimanje Effie je bio Joel Grey u “Cabaret”-u, želeo sam da prodrem ispod šminke i vidim svaku poru i svaku dlaku. Želeo sam da bude grotesktno. Kada je snimate na taj način, izgleda kao umetnik na bini. Želeo sam da dobrem ispod javne prezentacije i da to bude groteskno. Isto je bilo i sa Capital-om.

Knjiga je o nasilju, ali Vaš film je rangiran kao PG-13 rating. Jeste li se ikada osećali kao da su Vam ruke vezane?

GR: Ne, zato što ne bih snimao na drugačiji način bez obzira na rangiranje. To je lepa sinergija, zato što snimam iz Katniss-inog pogleda na svet. Tako da je nasilje koje preživljavate jako lično. Koncentrisao sam se na nju i to pokazujem i ceo film je o njenoj percepciji: zvuk, muzika, baš sve.

Jeste li jako obraćali pažnju na Katniss-in pogled na svet kada ste radili montažu vezano za to koligo dugo možete ili neda se udaljite od nje?

GR: Da, u potpunosti. Vi ste u njenom pogledu na svet i čak i kada se radilo o igri, radio sam ono što je Suzanne uradila u glavi njenog lika. Imam mogućnost da uradim ono što je samo zamišljeno u romanu.

Koji su Vam bili izazovi u radu sa tako puno likova?

GR: Vidite, bio sam fan pre nego što sam krenuo da režiram ovo delo. Volim i knjige. Ne mogu da napravim film a da ne zadovoljim sebe i ličan sud. Tako je sa svim rediteljima. Ne mogu brinem ili da pretpostvim kakvih će 23 miliona različitih razmišljanja biti. Moram da verujem svom instinktu i onome što mislim da će proći. Ali, ovi glumci su bili izvanredni vazano sa saradnju, a to je proces u kome morate da ih sve sagledate zajedno i da vidite kako se uklapaju. Da li su usklađeni i da li su isklađeni dobro? O tome se radi. Nisam osećao ogroman pritisak vezano za to šta će vanovi pomisliti, zato što sam mislio da sam ostao veran knjizi i onome što bi fanovi želeli, a razgovarao sam i Suzanne tokom odabira glumaca.