Independence Day: Resurgence (2016)

Ovaj blokbaster je nastavak veoma zanimljivog i već previše apsurdnog filma o invaziji vanzemaljaca iz 1996. godine dolazi do tačke usijanja preteranošću svog naoružavanja. Iako nikada nije bio čovek koji bi zazirao od specijalnih efekata o kraju sveta (sećate se plimnog talasa koji doseže Everest u filmu „2012“?) režiser Roland Emmerich se zaista trudi da nadmaši samog sebe. Čak se toliko trudi da je završio priteran u ćošak, bez ikakvog drugog rešenja osim da sve ubaci u kadar i da se nada da će ispasti dobro.

Umesto svemirskih brodova veličine grada koji su terorisali Zemlju u prvom filmu, tu je jedan ogromni matični brod koji je preko 3000 milja veliki, prostirući se preko čitavog Atlantskog okeana. I umesto da hrabri piloti predvode snage otpora sa Zemlje, ljudi su preuzeli vanzemaljsku tehnologiju i razvili svoje sopstvene super-brze letelice u stilu X-wingova. A umesto gunđala i paničara Jeffa Goldbluma... pa, on je uvek bio veći od života.

Čudno, ali jedina stvar koja nije neverovatno ogromna jeste vreme trajanja filma – i upravo tu i počinju problemi za ovaj film. „Independence Day: Resurgence“ je prenatrpan pornografskim uništavanjem i neverovatnom akcijom, a da ne pominjemo da su tu skoro svi likovi iz prvog filma (osim Willa Smitha), kao i brdo novih – a traje samo dva sata. Ovo predstavlja zbogom pravilnom razvoju likova i tenziji koja se polako gradi i zbog koje je prvi film bio takvo oduševljenje, i zdravo ekspoziciji koja je duplo ubrzana, kao i lenjom završetku koji nema apsolutno nikakav smisao.

Ovo ne znači da „Resurgence“ ne može da bude zabavan s vremena na vreme. Emmericheva sreća je zarazna dok demolira Big Ben, ali ostavlja ponovo izgrađenu Belu kuću da stoji uspravno, a ima samo nekoliko stvari na svetu koje su daleko više kul od Jeffa Goldbluma koji bez daha objašnjava koliko je čovečanstvo osuđeno na propast, ponovo. Međutim, sve je previše brzo, a kumulativni efekat je da se osećamo kao da gledamo dvosatni trejler, od kojeg nam se više vrti u glavi nego što u njemu uživamo.