•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Intervju - Mladen Milosavljević

Kinematografija je uvek nalazila pravi način da stigne do kreativnih i upornih umova. Naš gost u rubrici Kulturni kišobran je mladi režiser Mladen Milosavljević.

Mladen Milosavljević (1982) je po struci etnolog/antropolog, po opredeljenju stvaralac iz oblasti fantastike. Autor je filma „Naprata“, jednog od prvih horor filmova iz tzv. „found footage“ podžanra kod nas. Glavni je i odgovorni urednik časopisa „Omaja“, jedinog časopisa u Srbiji koji je u potpunosti posvećen promovisanju folklorne fantastike. Njegovi tekstovi o filmovima kao i intervjui sa stvaraocima iz oblasti umetnosti, mogu se pročitati na internet portalima „Helly Cherry“ i „Univerzal Cinema +“. Trenutno živi u Beogradu.

Otkud ti u svetu filma?

Jednostavno. Od svog najranijeg detinjstva sam želeo da se bavim filmom. Ni tri neuspela pokušaja da upišem studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti, nisu me omela u nameri da se filmom bavim. Radio sam vrlo naporno i disciplinovano na upoznavanju sa istorijom i jezikom kinematografije, počeo sa snimanjem kratkometražnih dokumentaraca, učestvovao na raznim festivalima i evo me. Uostalom, formalno obrazovanje je manje bitno od afiniteta i rada. Bez želje da zvučim pretenciozno, istakao bih da najveći broj velikana sedme umetnosti nikada nije završio neku filmsku školu. Ukoliko je sami ne prepoznate u sebi, niko vam ne može dati potvrdu da ste umetnik.

„Naprata“ je tvoj debitantski rad. Kako je protekao celokupni proces stvaranja horora čija priča neočekivano menja tok?

Imao sam veliku želju da snimim film koji bi bio inspirisan ambijentom srpskog sela i naših „strašnih priča“. Nekoliko godina ranije sam, prikupljajući materijal za svoj master rad, naišao na živo verovanje u demona osvete zvanog „Naprata“. O tom demonu je, do sada, pisano na svega nekoliko mesta i to vrlo fragmentarno. Zbog toga sam odlučio da upravo ovo mitsko biće bude tema mog prvog horor filma. Sama priprema i snimanje su protekli vrlo brzo i film je, ako računam sve tri produkcijske celine, nastao za nešto manje od godinu dana.

Koji su tvoji omiljeni filmski žanrovi, a koji najomraženiji?

Omiljeni žanr za mene je svakako horor. Nemam žanr koji posebno ne volim. U svakom žanru postoje i klasici i promašaji.

Kako bi opisao našu filmsku prošlost, sadašnjost i budućnost?

Kao prošlost bez sadašnjosti sa sumnjivom budućnošću. Jednostavno, naša kinematografija je uvek imala problem sa identitetom i uzorima. Poznata je činjenica da smo snimali najkvalitetnije igrane filmove u periodu tzv. „Crnog talasa“, a to su 60-te i početak 70-tih godina prošlog veka. Međutim, većina tih filmova je bila inspirisana senzibilitetom i estetikom nekih drugih škola i pravaca (famu, francuski novi talas). Budući da je dobar deo naših reditelja školovan na čuvenoj praškoj FAMU, otuda i dobar deo „pozajmljenog“ autorskog senzibiliteta. Manje je poznata činjenica da smo, otprilike u pomenutom periodu a i znatno kasnije, imali jednu od najjačih škola dokumentarnog filma na svetu. Beogradski festival kratkometražnog i dokumentarnog filma, kao i kasniji FEST, važili su za institucije u svetskim okvirima. Danas toga nema. Naš film je, kao i čitava kultura uopšte, lokalnog i marginalnog karaktera.

Koliko se mladi interesuju za rad vezan za sedmu umetnost?

Vrlo. Film je uvek bio a usuđujem se da kažem i biće, zanimljiv i dostupan svima. Upravo zbog svog multimedijalnog karaktera, na filmu ima mesta za svakoga.

Mladen Milosavljević

Hollywood je iz zlatne ere filmova, postao kič senzacija. Kakvo je tvoje mišljenje o pobedi reklame nad umetničkim izražajem?

Jednostavno, to je odlika vremena u kome živimo. Potrošački karakter ovog vremena diktira određeni tempo, na nama je da izaberemo hoćemo li i u kojoj meri biti deo čitave priče. Mislim da, kada su reklame i kič senzacije u pitanju, mnogo veća opasnost preti od televizije. Veliki broj konzumenata multimedijalnih video sadržaja, naročito oni stariji, nema ni predstavu o tome šta nam novo stiže iz Holivuda. Međutim, za „Farmu“ i slične sadržaje, upravo zahvaljujući TV programu, znaju svi.

Takođe, pišeš i za webzine „Helly Cherry“ i postao si urednik časopisa „Omaja“. Kakva su ti iskustva u oblasti novinarstva i pisanja koja nisu vezana za scenario?

Pisanje je još jedna moja velika ljubav. Pored pisanja za „Helly Cherry“ i filmski internet portal „Univerzal Cinema +“, gde objavljujem filmske osvrte i radim intervjue sa domaćim i inostranim stvaraocima iz oblasti kulture, uređujem i pomenutu „Omaju“. Časopis „Omaja“ je jedini domaći časopis koji se bavi temama iz oblasti folklorne fantastike, postoji već 7. godina i poseduje ogroman potencijal. Takođe, godinama unazad sakupljam i pišem priče iz oblasti fantastike, pretežno folklorne. Ovaj intervju je i prilika da najavim svoju prvu zbirku priča iz oblasti folklorne fantastike. Zbirka će se zvati „40 dana“ i predstavlja proširenu i sređenu verziju mog master rada, čija su tema memorate i demonološka predanja u Velikoj Plani i okolini. Sve priče su sakupljene na terenu, a prethodiće im esej u kome se daje etnološko viđenje o tome šta su to „strašne priče“, šta su priviđenja, gde se i kada najčešće priviđa, ko se od domaćih umetnika i etnologa već bavio ovom temom i sl.

Da li su se ideje i motivacija, koji su te uvukli u svet filma, promenile ili sazrele?

Ideja ostaje i ostaće ista, a to je stvaranje dela iz oblasti domaće folklorne fantastike. Moj cilj jeste da svojim radovima skrenem pažnju šire kulturne javnosti, na manje frekfentne aspekte naše nematerijalne kulturne baštine. Kao etnolog/antropolog po obrazovanju, smatram to svojom obavezom.

Radiš na novom projektu, hororu „Večna kuća“. Možeš li nas malo uputiti u radnju?

I ovaj, kao i moj prethodni horor film, biće inspirisan domaćom fantastikom i ambijentom tzv „srpskog gotika“. Za razliku od „Naprate“ koja je snimana u found footage maniru, „Večnu kuću“ ćemo snimati na uobičajeni način, bez kamere iz ruke. Čitava priča je zasnovana na istinitom događaju a tiče se pokušaja roditelja da, putem jednog drevnog magijskog rituala, zaštite svoje dete od opasnog onostranog enetiteta. Film će biti prepun predivnih lokacija, starih kuća, napuštenih groblja, a imaćemo prilike da vidimo i jedno, sa aspekta istorije horor filma, potpuno novo mitsko biće. Film je još uvek u fazi preprodukcije i neću žuriti sa snimanjem, dokle god ne budem siguran da su scenario, kasting i lokacije najbolje moguće. Ako sve bude u redu, film će biti premijerno prikazan negde na jesen 2015. A tada, očekujte nešto do sada neviđeno u domaćoj kinematografiji.

Autorka: Tamara Maksimović (Portal Mladi)

Podeli:



Preporucujemo

Bašta Fest – Izveštaj sa drugog festivalskog dana
Sutra otvaranje izložbe „Svesvrstani“ Uroša...
Glazbeno filmski spektakl Birdman uz Antonija Sancheza i...
Međunarodni umetnički projekat “Remix Comix” podržan...
Marta Bjelica, Dušan Kasalica i Lana Matić u žiriju 9....
George Cables na Nišvilu 2022
Poklonite nezaboravno filmsko iskustvo ili priuštite sebi...
Dodelom nagrada svečano zatvoren 9. Bašta Fest
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 30. juna do 06. jula
Velika letnja akcija - Filmsko leto
DODELOM NAGRADE „ZLATNA MACOLA 2022“ ZAVRŠEN SLAUGHTER...
Strip autori Anđela Janković i Leopold Pridon izabrani na...
9. Bašta Fest – izveštaj sa trećeg festivalskog dana
VEČERAS NA SLAUGHTER FESTIVALU U DOLJEVCU
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 23. do 29. juna
Najavljeni takmičarski programi i dobitnici nagrada...
FCS konkursi: Odluke u četiri kategorije
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa od 30. juna do 6. jula
Žuti vikend u Cineplexx Niš bioskopu u subotu, 2. jula i...
SVETSKOM PREMIJEROM OTVOREN SLAUGHTER FESTIVAL, A DRUGOG...
OD TEMELJA SRPSKOG HOROR FILMA DO NOVIH OSTVARENJA SA ISTOKA
BINA - Izložba „Nagrada Piranezi” na 17. Beogradskoj...
Promocija knjige Milana Nikodijevića “Zabranjeni bez...
PORODIČNI VIKEND 2. I 3. JULA U BIOSKOPIMA CINE GRAND...
Glumac Mladen Sovilj otvara 9. Bašta Fest
Repertoar bioskopa Cine Grand Delta Planet od 23. do 29....
Sutra počinje 9. Bašta Fest
Otvaranje petog RAVNO SELO FILM FESTIVALA 30. juna uz...
Repertoar bioskopa Cine Grand Delta Planet od 30. juna do...
Do sada najvise filmova na Ravno Selo festivalu -...