•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko ┼żelite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako zna─Źajna, ili bilo ┼íta ┼íto se ti─Źe sveta kinematografije, mo┼żete nam poslati va┼ía vi─Ĺenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadr┼żati nikakve vulgarnosti, da ne bude kra─çi od 10 re─Źenica, re─Źi poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima sli─Źne ne─çe se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

James Bond

D┼żejms Bond, poznat i kao 007 je izmišljeni britanski špijun koji se prvi put pojavio 1953. godine u delu pisca Ijana Fleminga. Fleming je napisao više romana i pripovedaka sa Bondom kao glavnim junakom, a posle njegove smrti 1964. godine nove literarne avanture smišljali su i pisali Kingsli Ejmis, D┼żon Pirson, D┼żon Gardner, Rajmond Benson i ─îarli Higson; tako─Ĺe, Kristofer Vud napisao je dva romana po scenarijima za filmove, a lik D┼żejmsa Bonda pojavljuje se u delima više pisaca.

D┼żejms Bond je najpoznatiji po seriji filmova filmske ku─çe EON Productions. O ovom junaku snimljena su dvadeset ─Źetiri filma od kojih je jedan parodija ┼żanra, a drugi je snimljen u ameri─Źkoj produkciji. Albert R. Brokoli i Hari Salcman producirali su ve─çinu oficijalnih naslova do 1974. godine kada Brokoli postaje samostalni producent. Brokolijeva ─çerka, Barbara Brokoli i njegov pastor, Majkl D┼ż. Vilson, nasle─Ĺuju ga u producentskom poslu od 1995.

U oficijalnim filmova Bonda je do sad glumilo šest glumaca:
- Šon Koneri
- D┼żord┼ż Lejzenbi
- Rod┼żer Mur
- Timoti Dalton
- Pirs Brosnan
- Daniel Craig

Brokoli i Salcman su, preko svoje kompanije Danjaq, L.L.C., zajedno sa kompanijom Junajted Artists, do sredine sedamdesetih godina prošlog veka imali autorska prava na snimanje filmova o D┼żejmsu Bondu, kada Salcman svoj udeo u kompaniji prodaje Junajted Artistsu. Trenutno, prava na snimanje i distribuciju serije ima konzorcijum Komkast/Soni i to posredstvom kompanije Metro-Goldvin-Majer.

Dva su filma o D┼żejmsu Bondu snimljena u nezavisnoj produkciji: Kazino Rojal sa Dejvidom Nivenom (1967) i Nikad ne reci nikad sa Šonom Konerijem (1983). Ameri─Źka televizijska adaptacija prvog Flemingovog romana, Kazino Rojal snimljena je 1954. godine sa Barijem Nelsonom u glavnoj ulozi.

Lik D┼żejmsa Bonda, osim u romanima i filmovima, pojavljuje se i u mnogim kompjuterskim i video-igricama, stripovima strip-sveskama te filmskim parodijama.

Komandir D┼żejms Bond ─Źlan je MI6, me─Ĺunarodnog ogranka britanske tajne slu┼żbe i nosi kodni broj "007". Prefiks "007" ozna─Źava neograni─Źeno koriš─çenje dozvole za ubistvo pri obavljanju du┼żnosti.

Fleming je D┼żejmsa Bonda nazvao po ornitologu D┼żejmsu Bondu, autoru pti─Źarskog priru─Źnika Ptice Zapadne Indije. I sam strastveni pti─Źar, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je, sa primerkom navedene knjige u ruci, odlu─Źio da junaka svog prvog romana, Kazino Rojal, napisanog 1953. nazove po autoru knjige. Kasnije je objašnjavao da mu je to ime zvu─Źalo "kratko, ne previše romanti─Źno, anglosaksonski i usput vrlo mu┼żevno... upravo onako kao što mi je odgovaralo u tom trenutku".

─îesto se govori da je izgled D┼żejmsa Bonda "prijatan i prefinjen." U Kazino Rojalu jedan od likova romana, Vesper Lind ka┼że za Bonda: "podse─ça me na Hougija Karmajkla ali istovremeno u njemu ima nešto hladno i okrutno". Lik Hougija Karmajkla kasnije ─çe poslu┼żiti crta─Źu Majku Grelu kao predlo┼żak za strip-izdanje o Bondu.

Inspiraciju za Bondov lik Fleming je crpio iz vlastitog ┼żivota. Naime, pisac je bio poznat po svom raskošnom i razuzdanom na─Źinu ┼żivota. Fleming je inspiraciju nalazio i me─Ĺu svojim kolegama, agentima britanske tajne slu┼żbe za vreme Drugog svetskog rata, a naro─Źito u doga─Ĺajima u Estoril kazinu u portugalskom gradi─çu Estorilu, gde su špijuni zara─çenih dr┼żava dolazili u dodir sa evropskim plemstvom. Sve to je poslu┼żilo Flemingu kao nadahnu─çe za pisanje prvog romana Kazino Rojal.

Bond je strastveni ┼żenskaroš i obo┼żava pi─çe i cigare. U isto vreme, on je vrhunski špijun koji vrlo dobro obavlja svoj posao.

Ko se u detalje bavi Bondovim navikama u pogledu alkohola zna─çe da je agent u svim filmovima popio 102 alkoholna pi─ça, a preko 300 u svim Flemingovim romanima. U filmovima, Bond je pio šampanjac 32 puta, a koktel votka-martini 20 puta. Zanimljivo da je u romanima Bondovo najomiljenije pi─çe burbon viski.

Kao literarni junak, D┼żejms Bond je te┼żak puša─Ź koji zna popušiti i do 70 cigareta na dan. Pušenje je ostavio tek u 80-im godinama prošlog veka kada pripovetke po─Źeo pisati D┼żon Gardner. Na filmu Bond se pušenja ostavio u “Sutra ne umire nikad” iako ga vi─Ĺamo da puši kubanske cigare u filmovima “┼Żivi i pusti umreti” i “Umri drugi dan”.

Filmski Bond je ve─ç legendaran po svojoj svestranosti i nepobedivosti. U “Goldfinger-u” bez problema izra─Źuna koliko je potrebno kamiona da bi se prevezlo sve zlato u Fort Noksa i koliko dugo ─çe zlato biti radioaktivno nakon eksplozije Goldfingerove bombe. U filmovima sa Rod┼żerom Murom kao agentom 007 Bondova "genijalnost" je blago parodirana, ali ve─ç u “Operaciji Svemir” dosti┼że novi uzlet . . . Za vreme "vladavine" Timotija Daltona autori su tu Bondovu osobinu sveli na razumnu meru, ali je nisu u potpunosti eliminisali.

Zarada od filmova o D┼żejmsu Bondu trenutno je na drugom mestu na listi najve─çih zarada, odmah iza Ratova zvezda. ┼Żanrovski, romani i filmovi o Bondu kre─çu se u rasponu od realisti─Źkih špijunskih drama do izleta u nau─Źnu fantastiku.

Flemingovi originalni radovi su uglavnom mra─Źni – bez lepršavosti i svima poznatih pronalaza─Źkih "dosetki". Umesto toga, u njima imamo spoj jedinstvenih negativaca, neobi─Źnih zapleta i senzualnih ┼żena koje se naj─Źeš─çe zaljubljuju u Bonda. U filmovima se detaljno razra─Ĺuju sadr┼żaji Flemingovih knjiga i uvode razne spravice koje smišljaju genijalci iz Kjuovog odeljenja, anga┼żuju kaskaderi u opasnim scenama i vrlo ─Źesto Flemingovi zapleti menjaju do neprepoznatljivosti tako da postanu mnogo primereniji filmskom mediju i samim tim zanimljiviji publici. Bondove avanture su obi─Źno u vezi s nekom formulom pri ─Źemu Bond spasava svet koji ┼żeli uništiti apokalipti─Źni negativac, obi─Źno ludak. Naravno, negativac nastoji da ubije Bonda namamljuju─çi ga u smrtonosnu zamku pri ─Źemu taj isti negativac gubi va┼żne informacije; Bond se izvla─Źi iz opasnosti i koristi upravo te informacije da bi onemogu─çio zlo─Źinca.

Rusi, naj─Źeš─çi negativci u romanima, bili su prili─Źno iritirani velikim uspehom tih "zapadnja─Źkih" špijunskih romana u kojima junak sa Zapada baš svaki put pobe─Ĺuje Ruse. Zbog toga su 1968. godine na tr┼żište izbacili špijunski roman Zahovljeva misija pisca Andreja Guljaškog u kojem komunisti─Źi junak u velikom stilu definitivno pora┼żava 007.

Prvi glumac uopšte koji je glumio Bonda bio je Amerikanac Bari Nelson 1954. godine u TV-filmu producentske ku─çe CBS “Kazino Rojal” u kojem se glavni junak zove "D┼żimi Bond." Godine 1956. Bob Holnes posu─Ĺuje glas Bondu u ju┼żnoafri─Źkoj radio-adaptaciji “Operacije Svemir”.

Albert R. Brokoli i Hari Salcman zapo─Źinju oficijelnu proizvodnju bioskopskih filmova o Bondu 1962. godine filmom “Doktor No” sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Njihova producentska ku─ça, EON Productions (verovatno akronim od 'Everything Or Nothing'(sve ili ništa), što je bio i moto kompanije), u po─Źetku je izbacivala naslove jednom godišnje, a potom jednom u dve godine i filmovi su u tom ritmu snimani sve do 1989. godine. Uz nekoliko izuzetaka, svi filmovi su dobro prolazili na blagajnama. I nakon povla─Źenja iz bioskopske distribucije, filmovi još uvek donose profit putem videokaseta, DVD-a i prava od TV-emitovanja. U Velikoj Britaniji, Bond zauzima tri od prvih pet mesta na listi najgledanijih filmova prikazanih na televiziji.

U 80-tim godinama raste nezadovoljstvo kriti─Źara koji smatraju da su napadni Bondov seksizam i raskošne mondeni ambijenti postali zastareli i dosadni te da se Bondov ugla─Ĺeni i doterani izgled i maniri ne mogu nositi sa, recimo, "modernisti─Źkom violentnoš─çu" Brusa Vilisa u tadašnjem konkurentskom hitu “Umri muški”. Manje d┼żentlmenski a više ravnodušni i nasilni Bond Timotija Daltona sa kraja osamdesetih nailazi na pomešane reakcije gledaoca; neki pozdravljaju realisti─Źniji pristup temi i glavnom junaku, dok su drugi ┼żalili za opuštenim samoironijskim odmakom karakteristi─Źnim za eru Rod┼żera Mura. Iako je “Dozvola za ubistvo”, Bond iz 1989. godine, finansijski dobro prošao, ipak se nije mogao meriti sa svojim prethodnicima, a jedan od razloga je bila i slabašna reklamna kampanja u Sjedinjenim Ameri─Źkim Dr┼żavama. Novi film iz serije bio je najavljen za 1991. godinu, ali je borba oko autorskih prava udaljila 007 sa velikih ekrana na šest godina.

Nakon pauze, obnovljena i modernizovana serija filmova zapo─Źinje 1995. sa “Zlatnim okom”. Pirs Brosnan utelovljuje Bonda sa elegantnom mešavinom markantnog cinizma Šona Konerija i lakrdijaškog samoironizovanja Rod┼żera Mura.

D┼żejms Bond je du┼że vreme neka vrsta zaštitnog znaka i sna┼żno je uticao na celokupni ┼żanr špijunskog filma. Serija filmova “Ostin Pauers” te parodije kao što su “D┼żoni Ingliš” (2003) i “Kazino Rojal” (1967) su uspele posvete Bondu i njegovom uplivu na popularnu kulturu. Televizijske imitacije bondovskih filmova iz šezdesetih godina kao što su “Ja, špijun”, “Uhvati Smarta”, “Divlji, Divlji Zapad” i “─îovek iz U.N.C.L.E.” imale su zapa┼żen uspeh. (Fleming je i sam u─Źestvovao u kreiranju lika glavnog junaka U.N.C.L.E., "Napoleona Sola", koji je dobio ime po liku iz Flemingovog romana Goldfinger a tako─Ĺe Flemingova ideja je bila da se glavni lik kasnije serije Devojka iz U.N.C.L.E. zove Ejpril Danser.)

D┼żejms Bond je sin Škota Endrua Bonda i Švajcarkinje Monike Delakroa koji nesre─çnim slu─Źajem ginu na planinarenju na Egvije Ru┼żu i to kad je D┼żejms imao 11 godina. D┼żejms odlazi da ┼żivi u Kent sa tetkom Šarmejn Bond. Porodi─Źni moto Bondovih, koji ─çe D┼żejms Bond usvojiti za vreme "Operacije Korona" u romanu “U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva” je Orbis non suficit ("Svet nije dovoljan" na latinskom).

O Bondovom datumu ro─Ĺenja postoje razli─Źiti podaci; po navodima D┼żona Pirsona u knjizi D┼żejms Bond: Autorizovana biografija 007, Bond je ro─Ĺen 11. novembra 1920. godine; me─Ĺutim, ovaj datum nije potvr─Ĺen niti u jednom Flemingovom romanu. Na osnovu Bondove ─Źitulje u romanu “Samo dvaput se ┼żivi”, Bond je napustio školu sa 17 godina i pristupio Ministarstvu odbrane 1941. godine. Ali, ako je Bond 1941. godine imao 17 godina, tada izlazi da je ro─Ĺen 1924. Fleming navodi da je Bond svoj prvi automobil, Bentli, (pojavljuje se u nekoliko prvih romana i u drugom filmu “Iz Rusije s ljubavlju”), kupio 1933. godine, što relativizuje obe navedene godine njegovog ro─Ĺenja; naime, bio bi suviše mlad da kupi automobil da je ro─Ĺen 1920. ili 1924. godine! Mnogi Flemingovi biografi sla┼żu se u zaklju─Źku da Fleming nikada nije ni pomišljao da napiše više od nekoliko romana o Bondu, ali, kako su se romani mno┼żili, tako je Fleming bio prisiljen da "uradi reviziju Bondove rane mladosti" te promenom datuma i godina omogu─çi Bondu da ima odgovaraju─çi broj godina za rad u tajnoj slu┼żbi. Doga─Ĺaj s automobilom samo je jedan takav primera. U novom romanu o Bondu (Mladi Bond) izdava─Źke ku─çe Ian Fleming Publications, ako je verovati piscu ─îarliju Higsonu, Bond je ro─Ĺen 1920. godine.

Biografi se tako─Ĺe ne sla┼żu oko mesta Bondovog ro─Ĺenja. Po Pirsonu, Bond je ro─Ĺen blizu Esena u Nema─Źkoj; me─Ĺutim, ─îarli Higson u romanu SilverFin navodi da je Bond ro─Ĺen u Švajcarskoj.

U dobi od 12 godina Bond po─Źinje poha─Ĺati itonski koled┼ż, ali biva izba─Źen nakon dva semestra kada se saznalo za njegov sukob sa sobnim kolegom. U Flemingovoj pripoveci "Samo za tvoje o─Źi," Bond navodi da je nevinost izgubio sa 16 godina pri prvoj poseti Parizu. Ovaj zna─Źajan doga─Ĺaj iz Bondovog ┼żivota navodi se i u romanu Slomljena ─Źeljust D┼żona Gardnera. Nakon Itona, Bond je du┼że vreme poha─Ĺao presti┼żni Fetes koled┼ż u Edinburgu u Škotskoj. U romanu “Oktopusi”, Fleming piše da je Bond kratko vreme poha─Ĺao i ─Ĺenovski univerzitet. Pa┼żljiviji ─Źitaoci su primetili da je Bond poha─Ĺao iste škole kao i Fleming (osim Fetesa).

Godine 1941. Bond stupa u rezervni sastav Kraljevske mornarice pri ─Źemu se predstavio starijim nego što jest da bi uopšte bio primljen. Iz Drugog svetskog rata izlazi sa ─Źinom komandira, a zatim pristupa slu┼żbi MI6. U romanima koje je pisao 80-tih i 90-tih pisac D┼żon Gardner unapre─Ĺuje Bonda u ─Źin kapetana ali njegov naslednik, Rajmond Benson, bez objašnjenja vra─ça Bondu ─Źin komandira.

D┼żejms Bond je o┼żenjen i u romanu i u filmu s naslovom “U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva” ali njegovu nevestu, Terezu di Vi─Źenco (Trejsi) na sam dan ven─Źanja ubija njihov arhineprijatelj Ernst Stavro Blofild; posledice tog doga─Ĺaja su vidljive kroz nekoliko slede─çih godina. Naime, odmah u slede─çem romanu “Samo dvaput se ┼żivi” Bond mora putovati do Japana da bi se osvetio Blofildu dok se filmski Bond u “Dijamanti su ve─Źni” ne uspeva u potpunosti osvetiti Blofildu.

Bond je imao jedno dete i to sa Kisi Suzuki u “Samo dvaput se ┼żivi” ali je za postojanje deteta saznao mnogo kasnije pošto mu Kisi na rastanku (Bond je hitno morao da otputuje za Rusiju) ne saopštava ništa o svojoj trudno─çi. Svi ovi doga─Ĺaji opisani su u romanu “─îovek sa zlatnim pištoljem”. Za postojanje svog sina D┼żejmsa Suzukija Bond saznaje u pripoveci Rajmonda Bensona "Govorkanja iz prošlosti".

Ijan Fleming ─Źesto je puta navodio fizi─Źku sli─Źnost D┼żejmsa Bonda sa peva─Źem Hougijem Karmajklom; ve─çina kriti─Źara se sla┼że da je glumac Timoti Dalton (koji je kasnih 80-tih dva puta glumio Bonda) najsli─Źniji Flemingovoj zamisli Bondovog izgleda. Bondov fizi─Źki izgled do kraja je definisan u Flemingovim romanima (naro─Źito “Iz Rusije s ljubavlju”): vertikalni o┼żiljak du┼żine sedam centimetara na njegovom levom obrazu (izostavljen u filmskim verzijama), plavosive o─Źi, "okrutna" usta, kratka crna kosa, ─Źuperak koji pada na ─Źelo (i koji s vremenom posedi u romanima D┼żona Gardnera) i (nakon “Kazino Rojala”) jedva primetan o┼żiljak u obliku ruskog ─çirili─Źnog slova "Š" na nadlanici (koji su urezali SMERSH-ovi agenti).

I u literarnoj i u filmskoj verziji Bond se sli─Źno ponaša u obavljanju svog posla. Iako sa dozvolom za ubijanje, Bond nije voleo ubijanje mada njegove cini─Źne šale i usputne opaske nakon ubistva navode na suprotan zaklju─Źak. U Pirsonovoj knjizi navodi se da je Bond prvi put ubio ─Źoveka još kao tinejd┼żer. Na po─Źetku romana “Goldfinger” Bonda progoni se─çanje na minornog meksi─Źkog kriminalca kojeg on nekoliko dana ranije zadavi golim rukama. U filmu “Zlatno oko” postoje diskretni nagoveštaji da Bond ipak nije hladnokrvni ubica, a u “Svet nije dovoljan” izjavljuje da je hladnokrvno ubistvo prljava rabota. Ipak, iako Bond ubija samo u krajnjoj nu┼żdi, u filmovima po─Źini dela koja bi u drugim okolnostima bila proglašena ubistvima (u filmu “Doktor No” puca u le─Ĺa profesoru Dentu; ubija nenaoru┼żanu Elektru King u “Svet nije dovoljan”). Literarni Bond retko koristi ovlaš─çenje da ubije; u nekim Flemingovim romanima Bond ne po─Źini niti jedno ubistvo.

Filmski Bond poznat je po svojoj sklonosti da pije votku martini i to "promu─çkan, ne promešan." Literarni Bond preferira votku martini ali tako─Ĺe pije i d┼żin martini a u romanu “Kazino Rojal” naru─Źuje martini sa votkom i d┼żinom! Bond je taj koktel nazvao "Vesper martini" po svojoj tadašnjoj ljubavnici Vesper Lind. U romanima 007 uvek poru─Źuje martini sa tankom kriškom limuna (izgleda da je Fleming osetio da konobari stavljaju masline u martini samo da bi zakidali mušterije sipaju─çi manje pi─ça) dok na filmu ovu Bondovu naviku sre─çemo samo u “Doktoru No”. U stvarnosti, u martini barovima se "promu─çkan, ne promešan" martini naziva "martini D┼żejms Bond." U romanima posle “Kazino Rojala” Bond pije i razna druga pi─ça.

Starost glavnog junaka zna─Źajno se razlikuje u literarnoj i bioskopskoj verziji. U Flemingovom romanu “Operacija Svemir” agent 007 bi trebalo da se penzioniše u dobi od 45 godina, dok u mnogim filmskim verijama sre─çemo znatno starijeg Bonda. Uzevši u obzir korigovanu godinu ro─Ĺenja (u rasponu od 1920. do 1924.) Bond bi trebao u penziju izme─Ĺu 1964. (kada umire Fleming) i 1969. (posle knjige Pukovnik San' 1968). Pirson u Bondovoj biografiji sugeriše da je Bond i nakon penzionisanja nastavio raditi za MI6 kao specijalni agent i u 70-tim. U romanima D┼żona Gardnera D┼żejms Bond je mla─Ĺi nego u Flemingovoj verziji tako da ostaje u aktivnoj slu┼żbi i tokom 80-tih i 90-tih godina a nije mnogo stariji od 50 godina. U verziji Rajmonda Bensona, Bondova starost odgovara starosti Pirsa Brosnana, glumca koji tuma─Źi njegov lik, što implicira da je Bond ro─Ĺen 50-tih godina prošlog veka.

Filmski Bond (koji se pojavio 1962. godine) jedno vreme bio je anga┼żovan u MI6. U “Doktoru Nou”, kada nerado zamenjuje slabašnu automatsku beretu kalibra 0.25 sa valterom 7.65 mm, agent 007 negoduje govore─çi M-u da beretu koristi ve─ç deset godina, što sugeriše da najmanje toliko godina radi kao tajni agent. U filmu “Doktor No”, Bond se upravo vratio sa šestomese─Źnog boravka u bolnici u koju je dospeo kada mu je na prethodnom zadatku bereta zakazala.

U filmu “Samo dvaput se ┼żivi” Bond ima diplomu iz orijentalnih jezika sa kembri─Źkog univerziteta; me─Ĺutim, to je u suprotnosti sa podacima iz romana i iz filma “Sutra ne umire nikad” gde Bond nije u stanju da se slu┼żi ra─Źunarskom tastaturom na kineskom jeziku. Rajmond Benson u romanu “Sutra na umire nikad” (adaptaciji scenarija) sugeriše da je Bond lagao gospo─Ĺici Manipeni u prošlom filmu u vezi njegovog znanja jezika. U filmu “Svet nije dovoljan” on te─Źno govori ruski, tvrde─çi da ga je studirao na Oksfordu. I u ostalim filmovima mo┼żemo sresti Bonda kako govori razne jezike.

Fleming u svojim knjigama nagoveštava da je izvesni tajni agent za vreme antisovjetskog ustanka 1956. godine bio uba─Źen u Ma─Ĺarska da bi obu─Źavao pobunjenike, iako je poraz pobunjenika ve─ç bio izvestan. Fleming u svojim knjigama tvrdi da je taj agent bio upravo D┼żejms Bond.

U januaru 1952. Ijan Fleming po─Źinje rad na svom prvom romanu o D┼żejmsu Bondu. U to vreme Fleming ja radio kao spoljnji menad┼żer za organizaciju Kimzli Njuspejpers koja je pripadala London Sandej Tajmsu. Fleming je prihvatio posao pod uslovom da mu se godišnje obezbedi najmanje dva meseca dopusta za pisanje. Od tada bi se po─Źetkom svake godine (sve do smrti 1964.) Fleming povla─Źio u svoju ku─çu "Zlatno oko" na Jamajci da piše romane o D┼żejmsu Bondu.

1953 Kazino Rojal
1954 ┼Żivi i pusti umreti
1955 Operacija Svemir
1956 Dijamanti su ve─Źni
1957 Iz Rusije s ljubavlju
1958 Doktor No
1959 Goldfinger
1960 Samo za tvoje o─Źi
1961 Operacija Grom
1962 Špijun koji me voleo
1963 U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva
1964 Samo dvaput se ┼żivi
1965 ─îovek sa zlatnim pištoljem
1966 Oktopusi i Dah smrti

Izme─Ĺu 1953. i 1966. godine Fleming objavljuje 12 romana i dve zbirke pripovedaka o D┼żejmsu Bondu, s tim da su mu jedan roman i jedna zbirka objavljeni posthumno. I do današnjih dana postoje nedoumice oko toga da li je Fleming uspeo dovršiti roman “─îovek sa zlatnim pištoljem” (objavljen 1965. godine) pošto je umro ubrzo nakon što je knjiga dovršena. Prva njegova zbirka pripovedaka pod naslovom “Samo za tvoje o─Źi” uglavnom se sastoji od prera─Ĺenih scenarija za TV-serijal koji je trebala proizvesti TV-ku─ça CBS. Pošto je projekat propao, Fleming je scenarije preradio u pripovetke: "Pogled na ubistvo", "Samo za tvoje o─Źi", "Riziko" uz još dve ranije objavljene pri─Źe: "Hildebrandska retkost" i "Velika uteha". Druga zbirka, “Oktopusi i Dah smrti” (u mnogim izdanjima naslovljena samo kao Oktopusi), izvorno sadr┼żi samo dve pripovetke, "Oktopusi" i "Dah smrti"; tre─ça pri─Źa, "Gospo─Ĺin posed" dodata je 1967. u roto-izdanju, a ─Źetvrta, "007 u Njujorku", dodata je 2002. godine.

Posle Flemingove smrti, izdava─Źka ku─ça Glidrouz Prodakšns nastavila je seriju o D┼żejmsu Bondu romanom “Pukovnik San”.

Nakon Flemingove smrti 1964. godine Glidrouz prodakšns, izdava─Ź Flemingovih romana, planirao je novu seriju knjiga koje bi bile potpisane pseudonimom "Robert Markam" i koje bi naizmenice pisali razni autori. Me─Ĺutim, samo jedan od planiranih romana ugledao je svetlo dana i to 1968, a radilo se o romanu “Pukovnik San” autora Kingslija Ejmisa. Ejmis je prethodno napisao dve knjige o Bondu, esej Dosije D┼żejms Bond iz 1964. godine i duhovitu Knjigu o Bondu, ili svaki muškarac je 007 iz 1965. (napisanu pod pseudonimom "Poru─Źnik-pukovnik Vilijam ("Bil") Taner", gde se radi o stalnom sporednom liku u romanima o Bondu). Dugo godina se smatralo da je Ejmis imao ulogu pisca iz senke u romanu “─îovek sa zlatnim pištoljem” iako više izvora demantuje tu tvrdnju.

Godine 1973. Flemingov biograf D┼żon Pirson dobio je porud┼żbinu od Glidrouza da napiše izmišljenu biografiju D┼żejmsa Bonda. Pirson je napisao knjigu D┼żejms Bond: Autorizovana biografija agenta 007 u prvom licu i to kao da je poznavao Bonda osobno. Obo┼żavaoci Bondovog lika i dela, podjednako i ─Źitaoci i gledaoci, sjajno su primili knjigu. Pošto se u knjizi pojavljuje mnoštvo faktografskih neslaganja u osnosu na Flemingove knjige, došlo je do ┼żu─Źnih rasprava me─Ĺu obo┼żavaocima oko kanoni─Źkog statusa knjige; neki su ─Źak smatrali da se radi o apokrifnom delu sve dok jedan izdava─Ź nije ponovo objavio knjigu, ali ovaj put kao oficijelni roman u biblioteci Flemingovih romana. Glidrouz je planirao i novi serijal romana koje bi pisao Pirson, ali do realizacije te zamisli nije došlo. Pre ovog romana, Pirson je napisao ranu biografiju Ijana Fleminga pod naslovom ┼Żivot Ijana Fleminga.

Godine 1977 snimljen je film “Špijun koji me voleo”, a odmah potom scenario je prera─Ĺen u roman koji je Glidrouz objavio uprkos zna─Źajnim odstupanju scenarija od istoimenog Flemingovog romana. Sli─Źno ─çe se desiti i sa preradom scenarija za roman Operacija Svemir iz 1979. godine. Obe prerade delo su scenariste Kristofera Vuda i smatraju se prvim oficijelnim preradama filmskog scenarija o Bondu u roman, iako, u tehni─Źkom smislu, ta ─Źast pripada dvama ranijim scenarijima. Naime, Flemingov roman “Operacija Grom” u stvari je prera─Ĺen scenario istoimenog filma koji su napisali sam Fleming, Kevin Meklori i D┼żek Vitingam (i gde je roman objavljen pre filma), a zbirka pripovedaka “Samo za tvoje o─Źi” najve─çim je delom zasnovana na neobjavljenim scenarijima.

Literarni serijal o Bondu dobio je novi polet u 80-tim godinama objavljivanjem nekoliko romana pisca D┼żona Gardnera; u periodu od 1981. do 1996. Gardner je napisao ─Źetrnaest romana o Bondu i još dve prerade scenarija u roman, ─Źak i nadmašivši Fleminga u nekim aspektima. Najkrupnija izmena je prilago─Ĺavanje Bondovog sveta 80-tim godinama; na taj na─Źin likovi su istih godina kao i u Flemingovim delima 40-ak godina ranije. Uopšte uzev, Gardnerov serijal se smatra uspešnim, iako je o kanoni─Źkom statusu romana mo┼że razgovarati.

1981 Obnovljena dozvola
1982 Za posebne namene
1983 Ledolomac
1984 Pitanje ─Źasti
1986 Niko ne ┼żivi ve─Źno
1987 Nema pregovora, gospodine Bond
1988 Škorpion
1989 Pobedi, izgubi ili umri
1989 Dozvola za ubistvo (prerada scenarija u roman)
1990 Slomljena ─Źeljust
1991 ─îovek iz Barbarose
1992 Smrt je zauvek
1993 Nikad ne šalji cve─çe
1994 Morski oganj
1995 Zlatno oko (prerada scenarija u roman)
1996 COLD

Zbog narušenog zdravlja D┼żon Gardner 1996. godine prekida pisanje romana o Bondu a ubrzo ga zamenjuje Amerikanac Rajmond Benson. Izbor Amerikanca Bensona za pisca romana o britanskom agentu u samom startu izazvao je mnoge kontroverze, a naro─Źito Bensonovo izneveravanje literarnih standarda koje je postavio Gardner. Benson je nešto ranije napisao knjigu Uz uzglavlje kreveta D┼żejmsa Bonda koja je bila posve─çena Flemingu, oficijelnim romanima i filmovima. Prvo izdanje knjige pojavilo se 1984. godine, a drugo, dopunjeno izdanje, 1988. Benson je tako─Ĺe bio anga┼żovan u kreiranju neikoliko varijanti popularnih bondovskih kompjuterskih igrica iz kasnih 80-tih. Napisao je šest romana o D┼żejmsu Bondu, tri romana po scenarijima za film te tri pripovetke.

1997 "Udar iz prošlosti" (pripovetka)
1997 Nula minus deset
1997 Sutra ne umire nikad (prerada scenarija u roman)
1998 Podaci o smrti
1999 "Kletva letnje no─çi" (pripovetka)
1999 "Live at Five" (pripovetka)
1999 Svet nije dovoljan (prerada scenarija u roman)
1999 Krajnje vreme za ubistvo
2000 Dvostruki pogodak
2001 Nikad ne sanjaj o umiranju
2002 ─îovek sa crvenom tetova┼żom
2002 Umri drugi dan (prerada scenarija u roman)

Krajem 2002. godine Benson iznenada napušta posanje romana o Bondu iako je ve─ç ranije planirao zbirku pripovedaka. Po mišljenju Bondovih obo┼żavaoca, razlozi zbog kojih je Benson tako iznenada odustao le┼żali su, izme─Ĺu ostalog, u slaboj prodaji knjiga te u nameri Ijan Fleming Pablikejšna da povodom pedesetgodišnjice od pojave Bondovog lika ponovo objavi originalne Flemingove romane. Zbog svega toga, 2003. godine, prvi put posle 1980, nije objavljen niti jedan roman o D┼żejmsu Bondu.

U aprilu 2004. godine izdava─Źka ku─ça Ijan Fleming Pablikejšns (Glidrouz) najavljuje novi serijal knjiga o D┼żejmsu Bondu. Umesto da nastave tamo gde je 2002. godine Benson stao, izdava─Ź je odlu─Źio da glavni junak serije bude D┼żejms Bond kao trinaestogodišnji pitomac itonskog koled┼ża. Autor knjiga bio je ─îarli Higson (Brzi sneg), a romani su se trebali bazirati na sadr┼żaju Flemingovih knjiga. Kada je zamisao objavljena, naišla je na oštre reakcije kritike koja je smatrala da ─çe serijal biti namenjen samo "haripoterovskoj publici" i da ne─çe biti ništa drugo ve─ç samo o─Źajni─Źki pokušaj da se pridobiju novi ─Źitaoci. Me─Ĺuti, prvi roman je u postao bestseler u Velikoj Britaniji i naišao je na dobre kritike. Izlazak drugog romana planirao se za januar 2006. godine, a planirano je da Higson napiše ukupno pet romana.

2005 SilverFin
2006 Krvna groznica

Tako─Ĺe, serijal o mladom Bondu trebao bi 2006. uklju─Źiti i strip-sveske, ali se ne zna da li ─çe to biti adaptacije Higsonovih knjiga ili originalne pri─Źe.

U maju 2005. godine najavljena je nova trilogija romana pod naslovom Manipenijini dnevnici pod uredni─Źkim nadzorom Kejt Vestbruk a u izdanju D┼żona Marija. Okosnica romana bi bio lik gospo─Ĺice Manipeni. Tek nakon dugih pregovora, serijal je dobio zeleno svetlo od nosioca autorskih prava, izdava─Źke ku─çe Ijan Fleming Pablikejšns. Prvo izdanje trilogije planirano je za 10. oktobar 2005.

Romani su u po─Źetku reklamirani kao tajni dnevnici jednog od kolega "pravog" D┼żejmsa Bonda, ali je, nakon istra┼żivanja londonskog Sandej Tajmsa izdava─Ź 28. avgusta 2005. objavio da se ipak radi o la┼żnim dnevnicima.

Roland Filips, Marijev izvršni direktor doslovno je rekao: “od momenta kada sam prvi put saznao za ovo zna─Źajno otkri─çe znao sam da ─çe to biti najva┼żniji deo dosad neobjavljenih istorijskih zapisa.”

Za Vestbrukovu se govorkalo da je ne─çakinja "prave" D┼żejn Manipeni i da su dnevnici "otkriveni" nakon njene smrti 1990. godine. Tako─Ĺe se tvrdilo da je Vestbrokova poha─Ĺala Triniti koled┼ż u Kembrid┼żu. Me─Ĺutim, uprava koled┼ża— koji su 30-tih godina poha─Ĺali sovjetski špijuni Kim Filbi, Donald Meklejn i Entoni Blant — negirala je te navode.

Godine 1967. Glidrouz objavljuje knjigu 003½: Avanture D┼żejmsa Bonda Juniora koju je napisao Artur Kolder-Maršal pod pseudonimom R. D. Maskot. Knjiga je bila namenjena mla─Ĺim ─Źitaocima i opisivala je avanture Bondovog ne─çaka (iako je naslov sugerisao nešta drugo).
Animirani televizijski serijal iz 90-tih godina, D┼żejms Bond junior, imao je 65 epizoda i na osnovu njega D┼żon Pil, pod pseudonimom D┼żon Vinsent, napisao je šest romana.

Kao dodatak mnoštvu fan fiction-podataka nastalih od prvog pojavljivanja D┼żejmsa Bonda, dva poznata pisca napisala su knjige za koje se smatralo da ih je naru─Źio Glidrouz. Prvu knjigu, Za finu uncu napisao je 1966. godine D┼żefri D┼żenkins, blizak prijatelj Ijana Fleminga, tvrde─çi pri tome da je zajedno sa Flemingom saznao za pri─Źu iz ranih 50-godina o krijum─Źarenju dijamanata koja je bila vrlo sli─Źna pri─Źi iz romana “Dijamanti su ve─Źni”. Po navodima iz knjige Dosije Bond Endija Lejna i Pola Simpsona, ku─ça Glidrouz, ubrzo nakon Flemingove smrti, nudi D┼żenkinsu da napiše roman o Bondu. Me─Ĺutim, roman nikad nije ugledao svetlo dana. Neki izvori tvrde da je D┼żenkinsonov roman trebao biti objavljen pod Markamovim pseudonimom. Druga pri─Źa, Smrtonosna zona pisca D┼żima Hatfilda, objavljena je 1985. godine. Iako se na koricama knjige navodi da je izdava─Ź Glidrouz, doznalo se da je u pitanju bilo piš─Źevo privatno izdanje. Osim toga, nije previše verovatno da bi Glidrouz tra┼żio od Hatfilda da napiše roman o Bondu baš u periodu kada je njihov slu┼żbeni autor bio D┼żon Gardner. Knjiga Smrtonosna zona mo┼że se na─çi na internetu na adresi ovde.

Seriju filmova o D┼żejmsu Bondu karakteriše posebnost stila i sadr┼żaja i to još od prvog filma iz serije snimljenog 1962. godine.

Od filma Doktor No, svaki oficijelni film o D┼żejmsu Bondu zapo─Źinje "scenom pištoljskog pucnja", kojom se uvodi lik agenta 007 u film. Cev pištolja vidi se iz napada─Źeve perspektive koji gleda nadole prema Bondu koji kora─Źa i koji se u jednom trenutku brzo okre─çe i puca; kadar postaje crven (simbolizuju─çi liptanje napada─Źeve krvi), otvor cevi se pretvara u beli krug i – po─Źinje film.

U prva tri filma, lik D┼żejmsa Bonda u sekvenci pištoljskog pucnja predstavlja kaskader Bob Simons i na taj na─Źin, barem tehni─Źki, postaje prvi interpretator lika D┼żejmsa Bonda na filmu! Po─Źevši sa filmom “Operacija Grom” iz 1965. u navedenoj sceni pojavljuju se glumci koji tuma─Źe Bondov lik u tom filmu. Za film “Doktor No” dizajner uvodne špice Moris Binder snimio je navedenu scenu sa minijaturnim otvorom blende na kameri pin hole kamera montiranoj u pravoj pištoljskoj cevi. Kaskader Simons te glumci Šon Koneri i D┼żord┼ż Lejzenbi jedini su u navedenoj sceni nosili šešir, dok su Rod┼żer Mur, Timoti Dalton i Pirs Brosnan nosili frak. Od filma “Zlatno oko” (1995) pištoljska cev je kompjuterski generisana, dok slede─çi film, “Umri drugi dan”, koji je ujedno bio i dvadeseti film o Bondu, uvodi još jednu novinu: kompjuterskom grafikom napravljen metak koji izle─çe iz Bondovog pištolja i leti pravo prema gledaocu.

Nakon sekvence pištoljskog pucnja, svaki film, po─Źevši sa “Iz Rusije s ljubavlju” (1963), zapo─Źinje višeminutnom sekvencom koja ide pre uvodne špice i popularno se naziva "uvodni gambit." U tim sekvencama Bond je naj─Źeš─çe prikazan kako dovršava prethodni zadatak i preuzima novi koji ─Źesto puta nije povezan sa njegovim glavnim zadatkom. Ponekad su te sekvence povezane sa zapletom filma (kao u “Špijunu koji me voleo”). Sve te sekvence nakrcane su akcionim elementima koji iz filma u film postaju sve spektakularniji, sve lu─Ĺi i sa mnogo više specijalnih efekata nego u prethodnom filmu. Film iz 1999. “Svet nije dovoljan” ima najdu┼żu uvodnu sekvencu u svim filmovima o Bondu koja traje ─Źak 15 minuta, dok uvodne scene u ve─çini filmova o Bondu traju oko pet minuta.

Po završetku uvodne sekvence, zapo─Źinje uvodna špica filma na kojoj su u maniristi─Źkom stilu prikazane diskretno obna┼żene lepotice koje se senzualno predaju raznim aktivnostima kao što su ples, skok sa trampolina ili ─Źak pucanje iz raznog oru┼żja. U ─Źetrnaest filmova o Bondu uvodna špica delo je dizajnera Morisa Bindera i vrlo brzo postala je zaštitni znak i glavna atrakcija svih filmova o Bondu. Posle Binderove smrti 1999. dizajn uvodne špice preuzima Danijel Klajnman pri ─Źemu uvodi elemente kompjuterske grafike koji, naravno, nisu postojali u Binderovo vreme. Za vreme trajanja uvodne špice, popularni peva─Źi interpretiraju glavnu muzi─Źku temu filma. U najve─çem broju slu─Źajeva uvodna špica je nevezana za zaplet filma, iako ponekad dizajn špice nagoveštava opštu temu filma (na primer, “Samo dvaput se ┼żivi” koristi japanske motive zajedno sa slikama vulkana pošto su oba motiva sadr┼żana u samom filmu). “Samo za tvoje o─Źi” zapo─Źinje naslovnom pesmom koju Šina Iston peva pojavljuju─çi se li─Źno na špici. “Umri drugi dan” je neobi─Źan po tome što kadrovi iz uvodne špice prate osnovnu nit pri─Źe. Negde od sredine 90-tih u filmskoj industriji postaje uobi─Źajen manir da se uvodna špica izostavlja sa po─Źetka filma, pa filmovi o D┼żejmsu Bondu (koji zadr┼żavaju uvodnu špicu) i po tome ostaju izuzetni.

Bondovo poznato predstavljanje, "Bond. D┼żejms Bond" postaje popularna fraza nakon što je u filmu “Doktor No” prvi put promrmlja Šon Koneri (sa neizbe┼żnom cigaretom u uglu usana). Potom je fraza uvrštena i u leksikon zapadne popularne kulture kao simbol ugla─Ĺenog i le┼żernog ma─Źizma. Ovu frazu je 21. juna 2005. godine Ameri─Źki institut za film proglasio za 22. najbolju frazu u istoriji filma.

Postoji anegdota o susretu D┼żejmsa Bonda sa glumcem Van Damom. Bond mu se prilikom njihovog prvog susreta uredno predstavio frazom: "Bond. D┼żejms Bond", na to mu je Van Dam odgovorio u istom maniru: "Dam. Van Dam. Klod Van Dam. ┼Żan Klod Van Dam".

Ka┼żu i da se Bondov pas predstavlja u maniru svog gospodara sa: "Vau. Vau vau".

Svaki obo┼żavalac ima svog favorita me─Ĺu tuma─Źima uloge D┼żejmsa Bonda: Šona Konerija—grubijana, ali ─Źiji je ma─Źizam sakriven iza ugla─Ĺene pojave, D┼żord┼ża Lejzenbija—kontroverznog grubijana, podjednako voljenog i odbacivanog, Rod┼żera Mura— prefinjenog, uvek uredno po─Źešljanog pri spasavanju sveta, Timotija Dalton; nasilnog literarnog lika, te Pirsa Brosnana—ugla─Ĺenog nasilnika.

U svakom filmu, izuzev “Doktora Noa” (1962), za vreme trajanja odjavne špice ili nakon nje ─Źuje se najava: "D┼żejms Bond ponovo . . ." ili "D┼żejms Bond ─çe se vratiti". Tako─Ĺe, sve do filma “Oktopusi” (1983) u najavi se imenuje i naslov slede─çeg filma ("D┼żejms Bond ponovo u . . ."). Kroz sve ove godine, tri su najave bile pogrešne: prva u filmu “Goldfinger” iz 1964, gde je u prvim kopijama Bondov povratak najavljen za film “U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva”. Ubrzo nakon puštanja filma u distribuciju, producenti su promenili planove u vezi slede─çeg filma pa je u ostalim kopijama filma pogreška ispravljena. Godine 1977. u “Špijunu koji me voleo” najavljeno je da se Bond vra─ça filmom “Samo za tvoje o─Źi”. Me─Ĺutim, producenti donose odluku da iskoriste tadašnju popularnost kosmi─Źkih tema izazvanu filmom Ratovi zvezda ekranizuju─çi Flemingov roman “Operacija Svemir” kojem je radnja smeštena u kosmos. Tre─ça pogreška je u ostvarenju “Oktopusi” (1983) gde se pogrešno navodi naslov slede─çeg filma kao “Od pogleda do ubistva” iako je slu┼żbeni naziv bio “Pogled na ubistvo”.

Slavnu muzi─Źku temu "D┼żejms Bond" komponovao je Monti Norman a izvodi je orkestar D┼żona Barija. Tema se prvi put ─Źuje u prvom oficijelnom Bondu iz 1962. godine “Doktor No” iako je autorstvo nad kompozicijom predmet dugogodišnjih sporenja. Bari je komponovo muziku za jedanaest filmova o Bondu (uklju─Źuju─çi i njegov nepotpisan doprinos u “Doktoru Nou”) a u nekoliko filmova potpisan je i kao autor teme "007" (koja je koriš─çena kao alternativna muzi─Źka podloga u nekoliko filmova) te kao autor popularne orkestralne kompozicije "U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva". Obe su kompozicije (i "The James Bond Theme" i "U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva") kasnije obra─Ĺivali mnogi popularni umetnici kao što su Mobi, Pol Oukenfold i grupa Propelerheds.

Barija je nasledio Dejvid Arnold a na špici filmova pojavljivala su se i takva kompozitorska i producentska imena kao što su D┼żord┼ż Martin, Bil Konti, Majkl Kejmen, Marvin Hamliš i Erik Sera. Arnold je dosad komponovao muziku za tri filma o Bondu.

“U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva” jedini je film o Bondu u kojem dominira jedna instrumentalna kompozicija. Glavna muzi─Źka tema u filmu “Doktor No” je ve─ç pominjana "James Bond Theme" iako uvodna špica zapo─Źinje nepotpisanim bongo-interludijem a završava se obradom pesme "Tri slepa miša" koju u filmu interpretira grupa "Kingston Kalipso". Film “Iz Rusije s ljubavlju” tako─Ĺe zapo─Źinje instrumentalnom obradom naslovne teme (koja kasnije prelazi u James Bond Theme) ali vokalna se verzija u interpretaciji Mata Monroa dva puta pojavljuje u filmu, uklju─Źuju─çi i odjavnu špicu; ova pesma se smatra glavnom muzi─Źkom temom iako je nema na uvodnoj špici filma.

Skra─çena verzija The James Bond Theme uvek se ─Źuje na po─Źetku filma ali se ─Źesto koristi i u samom filmu, naro─Źito u akcionim scenama. Na primer, u pomalo nadrealnoj sceni iz Oktopusija, indijski krotitelj zmija na svojoj fruli svira Bondu tu temu, pri ─Źemu Bond jednom usputnom opaskom sugeriše da mu je ta pesma poznata.

Glavnu muzi─Źku temu filma za vreme najavne špice uglavnom izvode popularni peva─Źi tog vremena. Najviše ih je otpevala Širli Besi - ─Źak tri, a ostala poznata imena su Tina Tarner, Djuran Djuran, Tom D┼żons, Pol Makartni, Nensi Sinatra, Karli Sajmon, Gledis Najt, A-ha, Šeril Krou, Šina Iston, Garbid┼ż i Madona.

Mnogi smatraju da producenti filmova o Bondu nikad nisu ni pomišljali da anga┼żuju Amerikanca za tu ulogu, ali, naprotiv, ameri─Źki glumci su anga┼żovani u dva slu─Źaja, a dobijali su ponude u nekoliko prilika. Glumcu Adamu Vestu nu─Ĺeno je da glumi Bonda u “U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva” kada je Šon Koneri odustao od povratka, ali je se Vest zahvalio na ponudi. D┼żon Gavin anga┼żovan je 1970. godine kao zamena za D┼żord┼ża Lejzenbija ali se Koneri u minut do dvanaest vra─ça i nastupa u “Dijamanti su ve─Źni” umesto Gavina. D┼żejms Brolin je anga┼żovan da 1983. zameni Rod┼żera Mura u “Oktopusiju”, pripreme su bile u jeku kada su producenti uspeli da nagovore Mura da ponovo prihvati ulogu. Nekolicini ameri─Źkih glumaca, kao što su Patrik Maguan i Robert Vagner tako─Ĺe je nu─Ĺena uloga Bonda, ali oni nisu prihvatili ponude.

Rod┼żer Mur je jedini Englez koji je glumio Bonda u oficijelnoj seriji filmova. Šon Koneri je Škot, D┼żord┼ż Lejzenbi Australijanac, Timoti Dalton je mešane italijansko-velške krvi (i ro─Ĺen u Vels) u dok je Pirs Brosnan Irac.

Iako je u po─Źetku bio izrazito nezadovoljan izborom Šona Konerija za ulogu D┼żejmsa Bonda, (opisuju─çi ga u jednom trenutku kao "preraslog kaskadera"), Ijan Fleming se kasnije predomislio i toliko mu se svidela Konerijeva interpretacija da je u svojim romanima prilagodio podatke o Bondovom poreklu tako što je napisao da je Bondov otac bio Škot. Zapravo, Fleming je prvobitno izabrao Rod┼żera Mura za ovu ulogu.

Godine 1954. CBS pla─ça Flemingu 1.000 dolara za pravo adaptacije “Kazino Rojala” u jednosatnu televizijsku epizodu njihovog serijala Klimaks!. U toj epizodi nastupio je ameri─Źki glumac Bari Nelson u ulozi "D┼żimija Bonda", agenta izmišljene "Slo┼żene obaveštajne agencije". Prava za “Kazino Rojal” ubrzo su ustupljena producentu ─îarlsu K. Feldmanu koji je od tog prvog Flemingovog romana napravio parodiju sa glumcem Dejvidom Nivenom u ulozi jednog od šest Bondova u filmu. Instrumentalna muzi─Źka tema Herba Alperta bila je hit u to vreme.

Kada su krajem 50-tih godina planovi za snimanje filmova o Bondu bili u punom zamahu, sinopsis pod naslovom “Operacija Grom” koji su napisali Fleming, Kevin Meklori i D┼żek Vitingam prera─Ĺen je u vidu Flemingovog devetog romana o Bondu. Meklori je pokušao sudskim putem da dobije prava na filmovanje romana tokom 1963. godine. Uspeo da se nagodi sa ku─çom EON Productions oko produciranja filmske verzije romana u kojoj bi glumio Šon Koneri. Me─Ĺutim, u ugovoru je izri─Źito naglašeno da Meklori ne sme producirati niti jednu drugu filmsku adaptaciju sve dok ne pro─Ĺe odre─Ĺeni vremenski period. Napokon, Meklori 1983. godine producira film “Nikad ne reci nikad” u kojem Šon Koneri po sedmi put glumi agenta 007. Pošto “Nikad ne reci nikad” nije nastao u Brokolijevoj producentskoj ku─çi EON Productions taj film se ne smatra delom oficijelne serije filmova o Bondu. Tre─çi Meklorijev pokušaj da uradi rimejk “Operacije Grom” zbio se u 90-tih godina pokušajem saradnje sa ku─çom Sony Pictures, ali je Meklori pravnim putem onemogu─çen, a Sony Pictures odustaje od namera da producira rivalsku seriju bondovskih filmova. Meklori i dandanas smatra da poseduje prava za snimanje “Operacije Grom”, dok MGM i EON tvrde da su ta prava istekla.

R. br. Naslov Godina D┼żejms Bond Ukupna zarada

  • 1 Doktor No 1962 Šon Koneri 59.600.000 dolara
  • 2 Iz Rusije s ljubavlju 1963 Šon Koneri 78.900.000
  • 3 Goldfinger 1964 Šon Koneri 124.900.000 dolara
  • 4 Operacija Grom 1965 Šon Koneri 141.200.000 dolara
  • 5 Samo dvaput se ┼żivi 1967 Šon Koneri 111.600.000 dolara
  • 6 Kazino rojal 1967 David Niven 44,400,000 dolara Nije snimljen u zvanicnoj produkciji
  • 7 U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva 1969 D┼żord┼ż Lejzenbi 87.400.000 dolara
  • 8 Dijamanti su ve─Źni 1971 Šon Koneri 116.000.000 dolara
  • 9 ┼Żivi i pusti umreti 1973 Rod┼żer Mur 161.800.000 dolara
  • 10 ─îovek sa zlatnim pištoljem 1974 Rod┼żer Mur 97.600.000 dolara
  • 11 Špijun koji me voleo 1977 Rod┼żer Mur 185.400.000 dolara
  • 12 Operacija Svemir 1979 Rod┼żer Mur 210.300.000 dolara
  • 13 Samo za tvoje o─Źi 1981 Rod┼żer Mur 195.300.000 dolara
  • 14 Oktopusi 1983 Rod┼żer Mur 187.500.000 dolara
  • 15 Nikad ne reci nikad 1983 Šon Koneri 160.000.000 dolara Nije snimljen u zvanicnoj produkciji
  • 16 Pogled na ubistvo 1985 Rod┼żer Mur 152.400.000 dolara
  • 17 Dah smrti 1987 Timoti Dalton 191.200.000 dolara
  • 18 Dozvola za ubistvo 1989 Timoti Dalton 156.200.000
  • 19 Zlatno Oko 1995 Pirs Brosnan 353.400.000 dolara
  • 20 Sutra ne umire nikad 1997 Pirs Brosnan 346.600.000 dolara
  • 21 Svet nije dovoljan 1999 Pirs Brosnan 390.000.000 dolara
  • 22 Umri drugi dan 2002 Pirs Brosnan 456.000.000
  • 23 Kazino Rojal 2006 Daniel Craig 2006 Daniel Craig
  • 24 Zrno utehe 2008 Daniel Craig 2008 Daniel Craig 515,588,687


Filmovi i romani o D┼żejmsu Bondu sadr┼że mnoštvo zanimljivih likova, bilo pozitivnih, bilo negativnih. Bondovi šefovi i ostali slu┼żbenici MI6 poznati su uglavnom po slovima kao što su M i Kju. U romanima (za razliku od filmova) Bond ima dve sekretarice, Meri Gudnajt i Leliju Ponsonbi a njih obe na filmskom platnu utelovljuje jedna osoba, M-ova sekretarica gospo─Ĺica Manipeni. Povremeno se u rešavanju nekog slu─Źaja Bondu pridru┼żuje njegov dobar prijatelj, agent CIA Feliks Lajter. Zahvaljuju─çi redovnom pojavljivanju u mnogim romanima i filmovima, Lajter je postao najpopularniji sporedni lik serijala o Bondu. U svakom filmu lik Lajtera tuma─Źio je drugi glumac. Bondove ┼żene, naro─Źito u filmovima, obi─Źno nose lascivno ime i prezime, kao na primer "Pusi Galor" u Goldfingeru (ime je izmislio sam Fleming), "Plenti O'Tul" u “Dijamanti su ve─Źni” ili "Zinija Onatop" (negativka koja se seksualno uzbudi davljenjem muškaraca stiskom butina) u Zlatnom oku. Bez obzira na Bondov muški šovinizam prema ┼żenama, mnoge od njih se ili zaljube u njega ili ih Bond odvu─Źe u krevet.

I u romanima i u filmovima nailazimo tako─Ĺe na velik broj sporednih likova. Najpoznatiji su: Bil Taner,Rene Matis i D┼żek Vejd.

Egzoti─Źna špijunska oprema i vozila vrlo su popularni elementi svih Bondovih literarnih i filmskih poduhvata i gotovo uvek su presudni za uspeh svake Bondove misije.

U Flemingovim romanima te filmovima iz rane faze nema baš mnogo takvih naprava; u “Iz Rusije s ljubavlju” to je akt-tašna sa tempiranom bombom, u “Doktoru Nou”, jedina spravica je Gajgerov broja─Ź te ru─Źni ─Źasovnik sa svetle─çim (i radioaktivnim!) broj─Źanikom. Ipak, u filmu “Goldfinger” (1964) ta oprema postaje mnogo slo┼żenija i atraktivnija; njena efikasnost ohrabruje Kjuove genijalce da izmišljaju i izra─Ĺuju sve slo┼żeniju i bolju opremu za agenta 007. Po mišljenju mnogih kriti─Źara ali i obo┼żavaoca, neki filmovi se pretrpani raznoraznim spravicama i vozilima, naro─Źito pokušaj izleta u nau─Źnu fantastiku – film “Operacija Svemir” iz 1979. godine, te “Umri drugi dan” iz 2002. u kojem Bondov Aston Martin ─Źak mo┼że postati nevidljiv. U filmovima snimljenim nakon “Operacije Svemir” producenti nastoje, uz velike napore, ali sa promenljivim rezultatima, izbalansirati tehnološko-izumiteljski i pripoveda─Źki aspekt filma ne insistiraju─çi više na zavisnosti glavnog junaka od tehnologije.

Bondov najpoznatiji automobil je srebrnastosivi Aston Martin DB5 koji se pojavljuje u “Goldfingeru”, “Operaciji Grom”, “Zlatnom oku” i “Sutra ne umire nikad”. U Flemingovim knjigama Bond najviše voli sive Bentlije dok Gardner agentu dodeljuje modifikovani Sab 900 turbo kojem Bond daje nadimak Srebrna zver.

Prvu videoigricu sa D┼żejmsom Bondom smislila je i publikovala 1983. godine kompanija Bra─ça Parker i to za Atari 2600, Atari 5200, Komodor 64 i Kolekovi┼żn. Nakon toga se pojavilo mnoštvo videoigrica zasnovanih ili na filmskim ili na originalnim pri─Źama.

Me─Ĺutim, videoigrice o Bondu nisu bile baš nešto popularne sve do 1997. godine kada se pojavljuje igrica Zlatno oko 007 koju je proizvela kompanija Rer za platformu Nintendo 64. Nakon tog uspeha, gotovo svaka nova igrica pokušava da kopira Zlatno oko 007 u svakom pogledu, ali sa promenljivim uspehom. Godine 2004. Elektronik Arts izbacuje na tr┼żište igricu nazvanu Zlatno oko: Agent bitanga koja nije imala nikakve veze ni sa videoigrom ni sa filmom istog naziva, a u njoj Bond ima malu ulogu i biva ubijen na samom po─Źetku igrice na potpuno istom zadatku kao u uvodnoj sekvenci filma Iz Rusije s ljubavlju.

Elektronik Arts bi trebalo da izbaci ukupno sedam igrica o Bondu, uklju─Źuju─çi i popularnu Sve ili ništa u kojoj se prekida sa tradicijom pucanja iz subjektivne perspektive (kao u Zlatnom oku) i prelazi se na opciju tre─çe osobe. U toj igri se prvi put pojavljuju poznati glumci uklju─Źuju─çi Pirsa Brosnana u ulozi D┼żejmsa Bonda, mada je nekoliko prethodnih igrica koristilo Brosnanu sli─Źne ra─Źunarski generisane osobe. U 2005. godini Elektronik Arts izbaci─çe na tr┼żište igricu Iz Rusije s ljubavlju u kojoj ─çe se svaki igra─Ź mo─çi da bude u ulozi Bonda koji je slika i prilika glumca Šona Konerija. Ovo ─çe biti tek druga igra zasnovana na Konerijevom Bondu (prva je bila adaptacija literarne avanture Goldfinger koja se pojavila 80-tih godina) a prva u kojoj se koristi i fizi─Źki lik Šona Konerija. Koneri ─çe posuditi glas Bondu u igrici i to ─çe, nakon 22 godine, biti prvi put da Koneri glumi Bonda.
Šablon:Main2 Godine 1957. dnevni list lorda Biverbruka, Dejli ekspres, obratio se Flemingu sa ponudom da se njegove pri─Źe preto─Źe u strip. U po─Źetku se Fleming ne─çkao, smatraju─çi da bi strip mogao da umanji kvalitet njegovih dela, ali je ipak pristao i 1958. izlazi prvi strip pod naslovom Kazino Rojal. Od tada je objavljeno mnoštvo ilustrovanih Bondovih avantura, uklju─Źuju─çi sve Flemingove romane, kao i roman Pukovnik San Kingslija Ejmisa te ve─çinu Flemingovih pripovetki. Po─Źevši od 1983. godine, pa sve do danas, stripovi se crtaju po originalnim pri─Źama. Kroz sve ove godine objavljeno je i nekoliko strip-sveski koje su u stvari bile adaptacija filmova o Bondu.

Filmovi i romani o Bondu ─Źesto su bili objekat parodije i imitacije sve od njegovog prvog pojavljivanja na širokom platnu1962. godine. Neke od ovih parodije finansijski su prošle vrlo dobro, kao filmovi iz serije “Ostin Pauers” scenariste i glumca Majka Majersa te serija filmova "Flint" sa D┼żejmsom Kobernom u ulozi agenta Dereka Flinta u filmovima kao što su “Naš ─Źovek Flint” (1966) i “Kao Flint” (1967).

Pojavilo se i nekoliko filmova koji pokušavaju da iskoriste ve─ç oprobani recept iz filmova o Bondu, kao što je recentni xXx.
U TV-filmu “Povratak ─Źoveka iz U.N.C.L.E.” (1983) u cameo-ulozi pojavljuje se i D┼żord┼ż Lejzenbi, D┼żejms Bond iz filma “U tajnoj slu┼żbi Njenog Veli─Źanstva” (radi poštivanja autorskih prava, njegov lik je predstavljen inicijalima "D┼żB"). Ijan Fleming je u─Źestvovao u stvaranju originalnog TV-serijala iz 60-tih, “─îovek iz U.N.C.L.E.” pa je nastup "D┼żB" zapravo jedna vrsta posvete.

2012. izlazi najnoviji nastavak pod imenom “Skyfall” a glavnu ulogu ponovo ─çe igrati Daniel Craig.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Podeli:



Preporucujemo

Willy's Wonderland (2021) - uskoro
Ekipa filma House of Gucci dobija poja─Źanje
Centar zabave i Lounge Bar Amper od 22. aprila u tr┼żnom...
Sti┼żu jo┼í dva nastavka hita ÔÇ×Knives OutÔÇť
Preminuo D┼żozef Siravo, zvezda Sopranovih
BAFTA: 'Zemlja Nomada' najbolji film a 'Duša' najbolji...
Alone (2021) - uskoro
Evan Peters mogu─ça glavna zvezda filma Ace Ventura 3 ÔÇô...
Netflix otkupio dokumentarni serijal Kanyea Westa za 30...
Otvorena izlo┼żba ÔÇ×U gudurama AmerikeÔÇť u Bioskopu Balkan
BINA - Naselje Cerak Vinogradi kulturno dobro Republike...
Stalone ne─çe glumiti Roki Balbou u nastavku filma Creed III
Zac Efron, Olivia Munn i drugi pozajmili glasove u filmu o...
Rasel Krou u ekipi Marvelovog filma
Kameron Dijaz napustila glumu?
Dobitnik BAFTA nagrade 'Još jedna tura' na repertoaru...
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 15. do 21. aprila
Sti┼że serija o Rokiju?
Sutra po─Źinje Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala:...
Preminuo Volter Olkevic, zvezda serije Tvin Piks
Kona─Źno snimljena posebna epizoda Prijatelja
Mortal Kombat (2021) - uskoro
Igra prestola se seli u pozorište
A Perfect Enemy (2020) - uskoro
Gordan Mati─ç i delegacija FCS-a posetili snimanje filma...
Snimanje pete sezone serije "The Crown" po─Źinje u julu
Pogledajte trejler za novi nastavak horor serijala...
Betmen ili Iron Man: Ko je najbogatiji superheroj?
Bred Pit, Harison Ford i Hali Beri me─Ĺu prezenterima...
Iz epidemiolo┼íkih razloga odla┼że se beogradska premijera...