Dr. Jane Goodall je pionir naturalizma i neumorni aktivista i ova dama je provela veliki deo svog života duboko u džungli gde je analizirala ponašanej životinja, ali i što je još kontraverznije i emocije i inteligenciju životinja. Posledju deceniju je posvetila radu instituta koji nosi njeno ime, koji je zapravo pokušaj da se sačuva prirodno stanište stvorenja koja je tako dobro upoznala ali i da se podigne svest o postojanju i životu ovih izuzetnih životinja. Ova dam govori o Disney-jevom najnovijem ostvarenju „Chimpanzee“.
Koja je Vaša uloga u stvaranju ovog filma?
JG: Poznajem ovu ekipu, momci koji su napravili ovaj film su odlični. Govore da je ovo bio jedan od najtežih filmova za snimanje i verujem im. Poznajem ljude koji su raidli u ovim šumama, pozanjem naučnika koji im je pokazivao okolino i on nije tolerantan prema ljudskim slabostima. Ovaj film je neverovatan. Poznajemo Disney i njegove filmove. Ceo film je nastao vezano za Oscar-a i praćenje njegovog razvoja, ali i odnosa sa ostatkom zajednice i upoznavanjem njenih članova. Oscar-ova majka je ubijena, ubio ju je leopard, a članovi ekipe su pomislili da je uništeno 6 meseci snimanja i da je sve propalo. Neverovatno, veliki šimpanza je usvojio ovu bebu i sve se promenilo. Tako da je snimanje nastavljeno. Tu je i neprijateljska grupa životinja i njihov vođa koji ima lice kao da je iz horor filma. Gledaoci mogu da vide kako ova zajednica radi, šta se dešava između njenih stanovnika, a ipak na kraju, Oscar-ova grupa trijumfuje i uspeva da zaštiti svoju teritoriju.
Alpha mužjak prestaje da brine za Oscar-a onako kako je to nekada činio, tako da je budućnost ovog šimpanze na kraju filma pomalo nesigurna.
Da li i dalje aktivno učestvujete u Vašem proučavanju šimpanzi?
JG: Ne učestvujem u tome, iako ta studija i dalje postoji. Lovci rade sve za nova, čak će i ubiti majke. Ovaj film nije o opasnostima sa kojima se suočavaju šimpanze, već o tome kako su neverovatni i koliko su nam slični.
Kako vidite ulogu filmova ili dokumentaraca vezano za mlađe generacije i njihovu svest?
JG: Kada sam počinjala, niko ništa nije znao o šimpanzama i prvi ljudi koji su uspeli da razbiju sve mitove su bili oni sa National Geographic-a, koji su počeli da me podržavaju. Oni su poslali mog prvog supruga Hugo-a van Lawick-a, da snimi ponašanja životinja. Tu može da se vidi, po prvi put, kako izgledaju „dnevne sobe“ šimpanzi, a gledaoci mogu da vide kakvi su oni kao pojedinci, ličnosti, šta misle i osećaju.
Kada sam bila devojčica od 10 godina, zaljubila sam se u Tarzan-a, pa sam bila besna kada je oženio tu drugu Jane.
Moj san je bio da odem u Africa-u, da živim sa životinjama i da pišem o njima. Nisam planirala da postanem naučnik. Želela sam da budem prirodnjak, kao rani istraživači, koji su otišli u divljinu i imali puno avanture.
Tako da od početka, moja osećanja su bila vezana za važnost onoga što se nauči, šta možete da doživite na ovim mestima, a to je ono što većina mesta nikada nije mogla.
Koliko je neobično za Alfa mužjaka da usvoji siroče šimpanzu?
JG: Kada ste Alfa mužjak, morate naporno da radite da sačuvate svoju poziciju. Ako imate malu bebu koja se oslanja na vas, koja je zapravo na vašim leđima sa kojom delite hranu, ne možete da posvetite dovoljno vremena čuvanju svoje pozicije.
Šta mislite o korišćenju životinja u svrsi zabave?
JG: To je strašno negativno, to je jedna od stvari protiv koje se mi kao institut borimo. Ako neko voli psa ili mačku, to je pozitivno, zato što su ove životinje odrasle da bi bile sa nama, one su naši prijatelji. Ako je reč o divljoj životinji, važno je kako se ona koristi. Ali, nisam videla dovoljno filmova da bi bila u mogućnosti da na to stvarno odgovorim.
Film „Chimpanzee“ je imao premijeru na Dan zemlje 20. aprila ove godine. Deo prihoda od prve nedelje prikazivanja, Disney je će donirati institutu Jane Goodall.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
