Justice League (2017)

Prvo, dobre vesti. „Justice League“ je bolji od svog bezvoljnog i mračnog prethodnika, „Batman v Superman: Dawn of Justice“. Sada ide ono „ali“... znali ste da ima „ali“, zar ne? Ali ovaj film takođe odlikuje i strmi pad u odnosu na vrtoglave visine koje je dostigao „Wonder Woman“. Kada je proto-feministička Amazonka osvetnica, koju igra Gal Gadot, dobila svoj solo film ranije ove godine, bilo je dosta DC pristalica koji su napokon dobili razlog da se osećaju nadmoćno u pogledu stanja svoje zajednice. Nakon što je Christian Bale napustio sve 2012. godine, ovo je bio prvi tračak nade da je studio napokon krenuo u pravom smeru. Da je budućnost svetla. „Justice League“ neće uništiti tu nadu. Ni približno. Međutim, ovaj film takođe ne predstavlja ni jedan od filmova koji stvaraju pobednički niz. On samo privremeno zauzima mesto u franšizi koja već ima previše takvih filmova.

U režiji Zacka Snydera (kojem je dosta pomogao Joss Whedon – balansirajući čin svetlosti i tame), film počinje prikazom sveta koji oplakuje smrt Supermana. Nisu samo smrtnici ti koji žale za njim. Sada kada nema Čoveka od čelika („Man of Steel“), Batmanu i Wonder Woman nedostaje jedan čovek. Upravo u toku ove neravnoteže dolazi roj letećih demona koji predstavljaju misterioznu super-pretnju čovečanstvu. Našim herojima je potrebna pomoć. Tako Bruce Wayne i Diana Prince odlaze da regrutuju trio novih članova koji će se pridružiti njihovom cilju: u pitanju su Aquaman, The Flash i Cyborg.

Prva trećina filma, koja istovremeno predstavlja rekapitulaciju dešavanja u DC svetu i misiju oformljavanja novog tima, puna je sveže energije koja je itekako dobrodošla. Tempo u filmu „Justice League“, koji traje nešto manje od dva sata, deluje kao blagoslov nakon mnogobrojnih prenaduvavanja u prethodnim filmovima o superherojima. Snyderov prelep, ulađen vizuelni stil i mnoštvo likova koje smo već videli kao što je Lois Lane koju igra Amy Adams, Martha Kent koju igra Diane Lane i Queen Hippolyta koju igra Connie Nielsen su dobrodošli bez da tu dobrodošlicu zloupotrebljavaju (isto važi i za novajliju J.K. Simmonsa koji igra Commissionera Gordona (načelnika Gordona)). Očigledno je svakome ko gleda „Justice Leage“ pored drugih DC filmova da je studio malo spustio loptu i rešio da podigne raspoloženje i učini stvari budu smešnije i da više liče na Marvel. I, donekle, „Justice League“ to uspeva. Međutim, takođe se čini da je puno pažnje posvećeno manjim, neuspešnijim trenucima likova pa je velika slika sveobuhvatnog zapleta filma zapravo bila druga ili treća na listi prioritetu. Jednom, nadamo se uskoro, DC će se ponovo setiti pravog recepta i duplirati magiju pričanja priče koju smo videli u „Wonder Woman“. Ipak, danas nije taj dan, a „Justice League“ nije taj film.