•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Kako je bilo raditi na filmu "The Master" priča ekipa filma

Pol Tomas Anderson poznat je po tome da smešta radnju na ivicu emocionalnih, porodičnih i istorijskih granica. U filmu „Master“, Anderson je zaintrigiran nastankom novog tipa američke porodice nakon Drugog svetskog rata, alternativnih verovanja i novih religijskih opredjeljenja koja se kreću od istočnjačkog asketizma do dijanetike. Rane pedesete bile su vreme kad su mnogi osnivali zajednice posvećene ostvarenju grandioznih vizija o potencijalu ljudskog bića.

„Bilo je to plodno tlo za dramatične i inspirativne priče“, Anderson objašnjava svoju fasciniranost tim vremenom kulturoloških previranja i duhovnog avanturizma, „i ako krenete od početka, vidite dobre namere i iskru koja je podstakla ljude da menjaju sebe i svet koji ih okružuje. U posleratnom vremenu ljudi su se radovali budućnosti i gledali unapred s optimizmom, ali istovremeno su se nosili i s mnogo boli i svežim sećanjima na bezbrojna umiranja. Moj otac se nikad nije smirio nakon rata. Kažu da je svako vreme pogodno za nastanak novog duhovnog pokreta, ali nakon rata ljudi su posebno podložni, jer se nakon silnog razaranja pitaju zašto je došlo do toga i gde su njihovi mrtvi.“ Fredi pita zašto. Izgubljen je i traži zaborav u porocima, a onda susreće Lankastera Doda koji je kao i on služio u mornarici i veruje da ima neke nove odgovore na to kako ljudski rod može da savlada ono mračno zversko u sebi. Priča postaje lična kako Fredi otkriva Cilj. Prepliću se bunt i odanost, nada i destruktivnost, nesigurnost i strast, a tu su snovi i fantazije koji prodiru kroz realizam narativnog. Producentkinja Džoen Selar komentariše: „Pola zanima kako rat utiče na čoveka – tih godina momci su stizali kući u novi život kao izgubljene duše koje su tražile odgovore i nastajali su novi pokreti. Dijanetika je jedan od njih. To je fasciniralo Pola. Cilj je stvorio inspirisan istraživanjem, ali priča ga je odvela u sasvim drugom smeru. To je postala priča o Frediju, tipičnom autsajderu koji dolazi u zajednicu i menja je, a tu nastaje i pomalo tragična priča o Frediju i Učitelju. Fredi bi bio deo nečeg većeg, ali ne može da se obaveže, a Učitelj bi da Fredi bude sin kojeg nikad nije imao." Anderson je mnogo čitao, od Stajnbeka do L. Rona Habarda, a sam kaže da se u filmu prepliću stvarnost i mašta. „Kad sada gledam film, vidim da su Fredi i Učitelj dvojica ljudi koji očajno žele da ostanu bliski i povežu se. Vide snagu jedan u drugome i imaju želju da se međusobno pomažu.“

„U filmu se prepliću potraga za osećajem porodične pripadnosti, verom, uspehom i bliskošću u dosad neviđenom okruženju“, kaže producent Danijel Lupi.

U središtu priče je Fredi, povratnik iz rata, nemiran, uništen, divlji – bez cilja i usmerenja, bez samokontrole. Pokušava da bude fotograf, ali nema mnogo uspeha u tome. Susret s Lankasterom Dodom je sudbinski i neočekivan. Prijateljstvo među njima raste i on postaje sjajan subjekt za testiranje njegovih metodologija, privlačan alter ego i naposletku njegova desna ruka u pokretu. Hoakin Feniks je sjajno prikazao sirove, animalne porive koje Fredi ima, a koji istovremeno zbunjuju i privlače Učitelja. Anderson ga je posmatrao kako je zaista zagrizao u ulogu i uzdigao je na n-ti nivo. „Dok sam radio na scenariju Hoakin mi se motao po mislima kao Fredi. Već dvanaest godina ga molim da glumi u mom filmu i uvek je imao razlog da me odbije, pa sam srećan što je prihvatio.“ Lankaster Dod predvodi Cilj. Filozof iza njihovih ideja odmah je zaokupio Fredija. Harizma, inteligencija, učenost i samopouzdanje, sve u jednoj osobi, uz dozu nestašluka, paranoje i preterane potrebe za pažnjom koja ponekad izađe na površinu karaktera čoveka kojem je teško odoleti – sve te osobine prikazao je jedinstveni Filip Sejmor Hofman, Oskarovac (CAPOTE) koji je s Andersonom snimio filmove „Boogie Nights“ i „Magnolia“. Anderson: „Fil i ja stalno nalazimo načine da nastavimo saradnju. Fil je veoma doprineo scenariju." Džoen Selar dodaje: „Fil je od početka Učitelj. Dao je veliki doprinos scenariju dok ga je Pol pisao." Lankaster Dod predstavlja Cilj, ali tu je i njegova naizgled rezervisana, ali snažna supruga Pegi. Glumi je Ejmi Adams i sjajno razvija lik. Andersonova komentariše: „Po meni je Ejmi nepogrešiva. Od uloge u „Catch Me If You Can“, preko filmova „Enchanted“ i „The Fighter“, nametnula se kao jedna od novih velikih glumica. Fil je s njom već par puta sarađivao i uživao u tome, pa je izbor bio lak i srećan sam što je pristala.“ Selarova kaže: „Ejmi glumi Pegi Dod kao ledi Makbet. Ona je pravi vernik."

„Master“ je izmišljena priča, ali Pol Tomas Anderson je predstavio svet pokreta Cilj izuzetno uverljivo s opipljivim realizmom. Okupio je poznatu ekipu s kojom je već sarađivao. Odmah je doneta intuitivna odluka: Anderson je odlučio da snima u danas vrlo retko korišćenom formatu od 65 mm. Znao je da želi prepoznatljiv izgled tog perioda i nakon što je ponovo pogledao klasike VRTOGLAVICA i SEVER-SEVEROZAPAD, Anderson je tražio tu zasićenost i bogatstvo slike, dodavši svoju prepoznatljivu oštru senzualnost. Od scena divljih talasa do senki i igre svetla, pokazalo se da je format idealan. To je ujedno i format u kojem je sniman niz klasika iz šezdesetih godina: LORENS OD ARABIJE, PRIČA SA ZAPADNE STRANE, POBUNA NA BRODU BAUNTI, MOJA LEPA GOSPOĐICE i 2001: ODISEJA U SVEMIRU. Od novijih filmova u tom formatu je snimljen film Keneta Brane (1996) HAMLET i Ron Frikeovi filmovi BARAKA i SAMSARA, dok Kristofer Nolanovi INCEPTION i THE DARK KNIGHT, kao i Terens Malikov THE NEW WORLD sadrže delove snimljene u tom formatu. „Ideja je potekla od Dena Sasakija, tehničara za sočiva iz „Panavisiona“ nakon što sam pitao za Vista Vision kamere iz pedesetih, čisto da vidim kako rade.“ Danijel Lupi komentariše: „Panavision nam je odmah izašao u susret. Koristili smo kamere koje nisu korišćene decenijama. Povremeno bi neko iz Panavisiona bio uz nas, da bi nam pomogao s tehničkim pitanjima.“

Priča se odvija kroz vreme. Pratimo Fredija od mladih dana u Masačusetsu, preko plaža ostrva Guam i venčanja na jahti u San Francisku, a tu je i okupljanje pokreta Cilj u tradicionalnoj pensilvanijskoj kući. „Pol je dosta vremena proveo nad starim fotografijama da bi dobio osećaj za mesto i vreme“, objašnjava Lupi. „Na kraju smo najviše snimali u Kaliforniji, u Zalivu i pustinjama južnog dela, a otputovali smo i na Havaje." Dizajner produkcije Džek Fisk je želeo da svet u filmu izgleda organski i kao da u njemu ljudi zaista žive. „Verujem da je izazov filmskog dizajna u prirodnom filmu kao što je „Master“ postići da taj svet ne izgleda dizajnirano. Želite da eliminišete sve nepotrebno što će odvući pažnju gledalaca od odnosa likova. Inače, bilo je zabavno rekreirati lokacije poput robne kuće iz četrdesetih.“ Brodske scene su snimane u gradu Valjeho, severoistočno od San Franciska i na poluostrvu Mer Ajland bogate pomorske istorije.

Brod Lankastera Doda «glumi» USS Potomac, poznato plovilo koje je bilo predsednička jahta predsednika Frenklina D. Ruzvelta od 1936. do 1945. godine. Brod je kasnije kupio Elvis Prisli i donirao ga u dobrotvorne svrhe. Nakon nekog vremena je potopljen, a kasnije ga je spasla Američka mornarica i danas je muzej na Džek London Skveru u Ouklandu.

„Brod je od metala, jer se Ruzvelt plašio požara, a uređivali smo glavnu kabinu da bi služila kao nekoliko različitih prostorija" napominje Fisk.

U gradu Valeho, Fisk i Krank su našli filadelfijsku kuću gde se Fredi zbližio sa pokretom, mesto koje u njemu uvek izaziva oprečna osećanja. Fisk je tražio tradicionalnu kuću iza čijih zidova će se događati sakrivena drama: „Sviđa mi se ideja da ne znamo šta kriju zidovi brojnih kuća koje vidimo. Koristili smo kuću na poluostrvu Mer Ajland, izvorno izgrađenu za mornaričke admirale, u stilu tipičnom za Istočnu obalu. Uspeli smo da postignemo da izgleda kao uverljiva filadelfijska kuća čiji je tradicionalni izgled u oprečnosti sa eksperimentalnim idejama Mastera." Za snimanje je korišten i Los Angeles Theatre, bioskop iz tridesetih godina, u središtu Los Anđelesa, koji i danas odiše glamurom prošlog vremena.

Radnja se dešava 1950., na početku nove dekade kada se događa niz promena u modi i kulturi. To je bilo važno za rad kostimografa Marka Bridžesa. „Volim prelazna razdoblja. To je godina promena, ali tu je i dalje niz elemenata iz stilova prošlih dekada, uz sasvim novu modu. Išli smo za pristupačnim i autentičnim izgledom sa dozom originalnosti.“

Filip Sejmur Hofman pri prvom susretu sa Fredijem nosi elegantno zeleno odelo: „Hteli smo da izgleda kao pisac. Zeleno mu stoji, ali vidi se i da ima nešto neobično u njemu. Malo je kao poslovni čovek sa mladom ženom, a ima u njemu i neke nelagode – sve sam to uneo u način na koji se odeva.“ Tu je i primetna crvena pidžama koja asocira na poseban intenzitet kojim odiše. Fredi je odeven u skladu sa razvojem priče. Kako se penje u pokretu, i odeća koju nosi to odražava. Pegi Dod je obučena na način da odvlači pogled sa tela na lice, a tu je i mnoštvo kostima za ljude iz različitih svetova kroz koje Fredi prolazi.

Montažeri su Lesli Džouns i Piter Mek Nalti. Džouns opisuje saradnju: „Piter je napravio sjajnu prvu montažu i impresionirala me složenost i dubina odnosa likova. Iznenadilo me je kako je priča o odnosu njih dvoje elegantno postala fokus filma. Izazov je bio usresrediti se na njihov odnos i povezati Masterove ideje sa bitkama koje Fredi vodi sam sa sobom — on uvek beži od nečega. Na kraju u filmu dominira spona između njih dvojice."

Muziku je radio Džoni Grinvud, gitarista grupe Radiohead i kompozitor koji se proslavio muzikom za THERE WILL BE BLOOD. Isti sinergijski kontrapunkt, Andersonov zaokruženi rezonantni stil i Grinvudova raskošna disonantnost, vidljiv je i ovde, ali u novom obliku.

Grinvud je odmah osetio priču. „Osetio sam optimizam razdoblja: imate harizmatičnog vođu, poimanje novih načina lečenja i entuzijastične sledbenike. Ima nešto dirljivo u tome, svi ti Amerikanci srednje klase na početku nečeg novog i neobičnog. Usred toga je Fredi sa rukama na leđima koji pokušava sve to da razume.“

Inspiracija je bila muzika Ota Leuninga, pionira elektronske muzike iz pedesetih. koji je otkrivao nove zvuke pomoću magnetne trake i mikrofona. „Deo muzike iz filma smo snimili igrajući se sa sličnom tehnologijom i na sličan način." Grinvud se inspirisao i džezom i klasičnom muzikom iz tog vremena.

Grinvudu je najvažnije bilo konceptualizovati likove u skladu sa Andersonovim gledištima: „Pol mi je naglasio da je Fredi, uprkos nasilju i piću, prilično dopadljiv. Rekao bi mi: 'Ne zaboravi da je Fredi drag', a Pol oseća da je muzika važna i on ima puno ideja o tome šta bi moglo da odgovara, često se izražavajući nemuzičkim rečnikom, što mi jako pomaže."

Grinvud sumira: „Kada radite sa Polom, to je kombinacija uzbuđenja, entuzijazma i gladi za onim što je moguće. Neobična je to kombinacija lake zabave i predanog, opsesivnog rada.“

Podeli:



Preporucujemo

The Mandalorian: Michael Biehn će igrati lovca na ucene
RoboCop (2014) (2014)
The Airship Destroyer (1909) (1909)
Back to the Future Part II (1989) (1989)
The Walking Dead Sezona 10 Finale biće prikazano kasnije...
Život piše najzanimljivije scenarije - Informativni i...
Dr. Jekyll and Mr. Hyde (1931) (1931)
Chosen Survivors (1974) (1974)
Prva uloga Megan Markl nakon udaje
7 HIT filmova koji su se na težak način snimili
Donovan's Brain (1953) (1953)
Virus korona odložio i premijeru fima "Top gan"
Niška produkcija snima film o Zoranu Radmiloviću
Premijera "Mulan" u maju
Potvrđen nastavak filma ''Call Me By Your Name''
Luch smerti (1925) (1925)
The Mask of Fu Manchu (1932) (1932)
The Call of the Wild (2020) (2020)
Candyman (1992) (1992)
The Quatermass Xperiment (1955) (1955)
’Wonder Woman 1984’ i ’In the Heights’ odloženi...
Christoph Waltz lovi Liam Hemsworth-a u trejleru za...
Nikola Kojo o zabrani izvođenja pasa posle 17 časova
Mad Max Beyond Thunderdome (1985) (1985)
Šeron Stoun otkrila talenat za slikanje u karantinu
Arctic (2018) (2018)
Planes, Trains & Automobiles (1987) (1987)
Jason Mewes: Jay and Silent Bob Reboot
The Most Dangerous Man in the World (The Chairman) (1969) (1969)
Behind the Curve (2018) (2018)