Ako vam ime Kathryn Hahn ne zvuči poznatno, njeno lice će vam svakako biti. Radila je sa skoro svim drugim zabavnim likovima u proteklih deset godina, i obično je bila u drugom planu, u svemu do sada, od filma Anchorman to Wanderlusta, i poslednje sezone serija Girls i Parks and Recreation. Ali svako ko je uglavnom u drugom planu zaslužuje šansu da se nađe u centru pažnje, i to je ona uradila sa stilom na Sundance filmskom festivalu sa ulogom u filmu Afternoon Delight, komediji režisera Jill Soloway.
Film možda deluje kao klasičan slučaj sa '' problemima belaca '', ali ne donosite zaključke suviše brzo. Hahn se nalazi u ulozi Rachel, žene koja je prestala da radi kako bi vodila brigu o svom malom sinu, i razumljivo je što oseća teskobu i što joj smetaju tračarenje i pritisak koji joj nameće sredina u kojoj živi, a to je oblast Los Angelesa, Silever Lake. Ona i njen muž Jeff ( Josh Radnor ) skoro uopšte više ne vode ljubav, i kada jedne večeri odu u striptiz bar kako bi malo podgrejali situaciju, umesto toga, Rachel se sprijatelji sa jednom od striptizeta ( Juno Temple ). Sledeća stvar koje se seća je ta da je pozvala striptizetu da bude gošća u njenoj kući, u gostinskoj sobi, i tako je nenamerno poremetila njen kompletni društveni poredak, i učinila sebe još usamljenijom.
Soloway je neočekivano osvojila nagradu za najbolju režiju u kategoriji Američke drame, ali po mišljenjima mnogih, Hahn je ta koja zaslužuje svu pažnju, s obzirom da je preuzela na sebe ulogu osobe koju je možda teško zavoleti, a koja je od nje učinila simpatičnu, zabavnu i potpuno stvarnu ženu. Hahn je očigledno bila zadovoljna svojim učinkom na Sundance festivalu, na kome je prisustvovala po prvi put. Ovo joj je bila prva glavna uloga, a u ovom razgovoru pričala je i o tome kako improvizacija ojačava scene, i o veoma smešnoj i srceparajućoj sceni '' žene i vino '' u kojoj su se Hahn i njene sjajne koleginice ( Annie Mumlo, Michaela Watkins, Jessica St.Clair, Suzy Nakamura i druge, okupile da provedu veče uz piće, ali Rachel završi tako što otvori svoju dušu i osramoti se pred njima.
Nije li to sjajno, s obzirom da je ovo tvoj prvi Sundance festival?
Da, totalno otkačeno, pravo ludilo. Sinoć sam prvi put videla Eccles pozorište, na toj premijeri. Morala sam više puta duboko da udahnem, '' Zapamti ovo '', ovo je jedna od onih stvari koje se dešavaju samo jednom u životu...
U filmu ima nekolika scena u kojima poprilično otkrivaš sebe. Da li imaš neke granice kada je u pitanju pokazivanje tela na ekranu, ili si se navikla na gotovo sve?
Ono što mi je najsmešnije u tome je to što me niko nije pitao da snimam takve scene ranije dok nisam rodila dvoje dece. Ne znam zašto je to moralo da bude tako nakon što sam dobila decu. Ali nakon što dobijete dece, onda vam nije ni toliko bitno, jer su već svi to videli. Naravno da postoje granice, ali za mene je to više bilo emotivno otkrivanje. To je za mene osetljiviji deo. Tokom plesa u krilu, kada me Juno Temple očara svojim očima, ja se u tom trenutku osećam kao da me po prvi put, nakon dužeg vremena, neko stvarno vidi onakvu kakva sam. To je u stvari bilo mnogo strašnije. Emotivne stvari su za mene strašnije nego otkrivanje tela.
Od svih tih osetljivih scena, jedna koja se naročito ističe je scena pijančenja sa velikom grupom žena. To je obično prilika da se neko otkači, ali je ova scena toliko tužna.
To je bila luda, luda nedelja. Sve smo to snimili u jednom danu, i morali smo da snimamo po danu. Iznajmili su tu sjajnu kuću u Hancock Parku i zamračili su sve prozore i dali su nam ogromne pehare sa lažnim i odvratnim vinom. Užasno je i od njega imate najgori mogući zadah. Postavili su dve kamere i mi smo samo sedele. Podelili smo to na tri dela, tri faze njenog mentalnog otkrivanja i trezvenosti. To je bila sjajna grupa žena, i za mene je to stvarno bilo najteže da odradim, jer dolazim iz sveta komedije. Stvarno sam želela da dobro odradim, jer su svi sjajni. Bilo mi je teško da se izdvojim od svega. Osećala sam se veoma usamljeno tog dana, a tako je i trebalo. Bilo mi je teško, stvarno teško.
Pa kada ćeš inače da nađeš u istoj prostoriji tako zabavne žene.
Znam. I svaka od njih je smešna. Annie Mumolo, ne možete da je prikažete u krupnom planu, a da ne izazovete smeh. To je bio stvarno naporan i sjajan dan. I taj govor o oblaku, strašno mi se sviđa. To je u osnovi Jill doslovce. Veliki deo govora smo improvizovale, ali moram da odam priznanje za to što je bio doslovce.
Kakve improvizacije ste radili?
Bilo je puno toga. Ja sam bila zadužena da se prati scenario, da se držimo onoga što je napisano u njemu. One bi odlutale tokom improvizacije, a ja sam onda morala da vratim situaciju i prilagodim je tako da možemo da nastavimo priču iz scenarija.
Da li se to dešavalo i u drugim scenama?
To se dešavalo u mnogim scenama. Bilo je puno scena koje su kompletno improvizovane. Žene i vino, radili smo kadrove od po pola sata. Bilo je sjajno, sjajno.
Glumila si mnogo različitih uloga, uvek kao neko drugačiji, ali da li si ikada bila u ulozi lika koji je centralan u priči filma?
To je bila novina.U pozorištu jesam, ali u filmu mi niko ranije nije ponudio glavnu ulogu. To je bio najbolji osećaj. Radila sam u pozorištu, i tokom studiranja, i nisam nikada imala taj osećaj, kao da sam se vratila na studije. Tu strast, to ogromno ulaganje sebe nisam osetila još od kada sam bila mala.
Da li ste ti i Jill zajedno radile na ovome?
Da. Kada sam prvog dana otišla sa seta, Jane Lynch je uzviknula,'' Oh, vidi, to je Jill Soloway u malom, mala Jill Soloway''. Bila sam obučena potpuno isto kao Jill.
Ovo je očigledno napisao neko ko poznaje takav svet. Je li to tvoj svet takođe?
Da, ja živim u Silver Lakeu, dva bloka dalje od mesta gde smo snimali. U filmu je korišćena moja Honda Oddyssye.
Automobil koji vozi tvoj lik u filmu je zapravo tvoj auto?
Da! Vratiću u modu karavane. Oni su nešto iznajmljivali, ali to je bio jedini auto u koji su mogli da ubace kameru pozadi. Mislim da to njenu usamljenost još više pojačava, jer, šta nije u redu? Sve je tako savršeno.
Ali kuća je zaista lepa.
Želim tu kuću. Sviđa mi se takav dizajn mnogo. Mislim da mogu da se poistovetim sa tom ženom i sa onim kroz šta prolazi, a taj odnos sa njenim mužem me strašno nervira.
Pretpostavljam da ste ti i Josh Radnor proveli dosta vremena pokušavajući da razumete ove ljude.
Snimanje je trajalo tri i po nedelje. Tokom prve polovine snimanja, Juno je bila zastupljenija, i to je bilo veoma temeljno rađeno. I pitala sam se kako ćemo mi to da nadmašimo. On je mogao da radi samo tokom druge polovine snimanja zbog TV serije koju on radi. Snimali smo šest dana i on je došao sedmog samo da proba. Veoma sam ponosna na to, jer imam osećaj da je taj brak strvarno specifičan, nije kliše. Mi znamo takve ljude. Imam puno prijatelja koji su kao Rachel i Jeff.