Le fantôme de la liberté (1974)

Fantom slobode, kultni film španskog reditelja Luisa Bunjuela, predstavlja satiru i komediju apsurda koja razbija buržoaske konvencije i kritikuje hipokriziju ustaljene moralnosti. Bunjel ga smešta između temeljnih okvira jedne nekonformističke, (z)bunjuelovske stilistike i tematike – između nadrealističnog, snolikog ludila jednog krajnje satiričnog humora i sveta apsurda koji potire sve zdravorazumsko poimanje stvarnosti... Bunjuelov stilski manir i ovaj put je nadrealističan, prepun šokantnih prizora, apsurdnih situacija i logike sna... I sa ovim filmom on ostaje najznačajniji predstavnik filmske avangarde i nadrealističke struje evropske kinematografije...

,,Novi naslov trebalo je da bude ukazivanje počasti Karlu Marksu i njegovom fantomu komunizma koji kruži Evropom s početka Manifesta. Sloboda o kojoj je reč u prvoj sceni filma je politička i društvena sloboda, ali sloboda uskoro dobija drugi smisao, postaje umetnička i kreativna sloboda, jednako iluzorna kao ona prva.

Fantom slobode mi je, u svakom slučaju, jedan od najdražih filmova. Mislim da se zanimljivo razvija, volim ljubavnu scenu između tetke i nećaka u spavaćoj sobi u krčmi, volim kada traže devojčicu koja se navodno izgubila, a zapravo je tu, volim kada ona dvojica šefova policije odu na groblje, volim kraj filma u zoološkom vrtu, onaj uporni pogled noja koji kao da ima veštačke trepavice”.

Film ,,Fantom slobode“ govori o fantomskoj prirodi slobode, kako političke i društvene, tako i stvaralačke slobode umetnika. Kombinujući na zabavan način ironiju i nadrealizam Bunjuel na sebi svojstven način ismeva buržoaziju. Patetična etika i lažni moral vladara sveta suptilnom metaforom oslikani su na urnebesno satiričan i uvrnut način. Film tumači shvatanje termina sloboda od strane ljudi različitih kulturoloških i religioznih tradicija i pozadina. Film obiluje nizovima apsurdnih i bizarnih incidenata- površnost i praznina ljudi dati su na lucidno bunjuelovski, satiričan način...

,,Obožavam san“, kaže Bunjuel, ,,čak i onda kada su moji snovi more, što je najčešći slučaj, i ta luda ljubav prema snu, oslobođena svakog pokušaja da se objasni, jedna je od dubokih sklonosti koji su me približili nadrealizmu“.

,Fantom slobode' nalik je ređanju scena iz nečijeg sna. Priče se smenjuju, naizgled nepovezane, poput snolikih fragmenata – neprijatni čovek sa igrališta detetu daje fotke( na njima je nešto potpuno neočekivano)... Medicinska sestra provodi noć u motelu gde upoznaje veoma čudne monahe... Snajperista neočekivano biva slavljen kao heroj nakon što puca na prolaznike sa vrha novog nebodera... Uplakani roditelji traže od policije da pronađe njihovu nestalu devojčicu iako je ona sve vreme pored njih, a grupa formalno obučenih ljudi sedi oko stola za ručavanje na wc školjkama... Bunjuel, otac filmskog nadrealizma, napada potpuno iskrivljenu društvenu percepciju religije i slobode, poigravajući se sa tematikom politike, religije i seksa.

U svojim znamenitim filmskim ostvarenjima Bunjuel se obračunava sa licemerjem, amoralnošću i prazninom sveta, kao što hrabro i odlučno zauzima svoj borbeni, beskompromisni, antiklerikalni stav u rodnoj Španiji, zemlji u kojoj sveštenstvo igra jednu od najbitnijih, presudnih uloga oblikujući svest naroda. Bunjuel ostaje jedan od najžešćih kritičara savremenog sveta kao i tvorac erotskog filma. U rasponu od nadrealizma i neorealizma, do modernizma i postmodernizma, Bunjuel stvara jednu od najimpresivnijih kolekcija filmskih remek-dela unutar celokupne istorije filma...

Bunjuel je kasnije objašnjavao da je film ,, Fantom slobode“ bio baziran na onome što je video na slici ,,El tres de mayo“ umetnika Francisco Jose de Goye...

U svetu relativiteta, nedorečenosti, licemerja, nelogičnosti, laži, prolaznosti i fantomske ,, slobode“, samo je puka anarhija na neki način ,,logična“...