Svašta ljudi snimaju. „Pomolimo se” (Let Us Prey) upravo je jedno takvo „svašta”. Radi se o debitantskom dugometražnom ostvarenju Brajana O’Malija koji je pred publiku, ovim filmom, izašao 2014. godine. Nizak budžet svakako ne može da bude opravdanje za ovakvu brljotinu, a posle gledanja ovog dela ostaje pitanje: „Zašto?” Zašto je neko snimio ovakav film, sa kojim ciljem, da li se dobro zabavio, dobio višak para od tetke za rođendan, ili je želeo da smuva neku od glumica skromnih glumačkih kvaliteta? Ako je ovo poslednje razlog, onda OK.
Elem, mlada policajka Rejčel Hegi dolazi u zabačeni škotski gradić i biva raspoređena u lokalnu stanicu. Njeno prvo veče na poslu biće sve samo ne obično. Pored nekoliko privedenih mesnih mangupa, siledžija i čudnih kolega, u prostorijama policijske stanice se našao i neobični stranac još neobičnijih sposobnosti. Kako noć prolazi ispostavlja se da su svi u zgradi više nego grešni i da je došlo vreme da za svoje moralne padove ispaštaju.
Likovi su totalno nepotpuni, bledi i ne ostavljaju nikakav utisak na gledaoca. Kad na to dodamo činjenicu da su i glumci nekvalitetni, već imamo dovoljno argumenata da „Pomolimo se” svrstamo na đubrište filmske umetnosti. Da ne pominjem O’Malijevo nevešto baratanje rediteljskom palicom. Priča je jednostavna, jeftina, neatraktivna i neoriginalna. Tako da, što se tiče O’Malijevog rediteljskog debija, ako se po jutru dan poznaje, definitivno će biti oblačan i kišovit. A ako gledamo sa druge strane i ukoliko se prvi mačići u vodu bacaju, onda se nadamo da će sledeća generacija biti boljih genetskih karakteristika (nastranu to što je bacanje životinjica u vodu prilično besmisleno).
Ono što je pozitivno u ovoj papazjaniji jeste šminka, i može se reći da je ekipa koja je radila na tom segmentu filma uradila sasvim korektan posao. Kako im je budžet verovatno bio vrlo ograničen, pošteno je zaključiti da su Stefani Lin Smit i Kirsti Nikol napravile vrlo ukusnu „pitu od g****a”.
Ovaj film kod gledaoca ne izaziva nikakvu reakciju i sreća je da ne traje dugo. Problem u savremenoj kinematografiji, koja je sve više svima dostupna i nije potrebno mnogo da bi se sniilo nešto, jesu likovi koji sebe olako nazivaju umetnicima. Još je veća muka što je tih njuški sasvim dovoljno da jedne druge tapšu po ramenu i na taj način uspevaju da dođu do pozitivnih kritika, u fazonu: „Jesi l' video, Mika je pohvalio moj film, sad ću i ja njegov, baš je car Mika!” i onda na taj način, dakle po principu „ja tebi vojvodo ti meni seradru”, dođemo u situaciju da na ovogodišnjem FEST-u, nagradu za najbolji film u konkurenciji programa „Granice” dobije „Samuraj” (Der Samurai).
U takvoj situaciji dolazim u iskušenje da skupim par stotina evra, pozajmim od nekog malo bolji mobilni telefon i snimim film posle kog ću da kažem: „Jesi l' video kako je dobru stvar snimio Brajan, baš je car Brajan.”
Autor: Milos (Punjeni Paprikaš)
Žanr: | horor |
Godina: | 2014 |
Reziser: | Brian O'Malley |
Scenario: | David Cairns, David Cairns |
Uloge: | Liam Cunningham, Pollyanna McIntosh, Bryan Larkin |
Award: | 2 nagrade, 2 nominacije |
Studio: | Creative Scotland, Fantastic Films, Greenhouse Media Investment |
Zemlja: | UK |
Website: | www.letuspreymovie.com |
Jezik: | engleski |
Trajanje: | 92 minuta |