•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Marlon Brando

Marlon Brando (3. april 1924. — 2. jul 2004.) je bio američki filmski glumac. Tumačio je širok spektar različitih uloga: od likova buntovnika preko lika američkog oficira zaljubljenog u Japanku u filmu Sajonara, nacista u Mladim lavovima, homoseksualca u Odsjajima u zlatnom oku, psihički rastrojenog aristokratu u Poslednjem tangu u Parizu i autoritativog šefa podzemlja u Kumu, do odbeglog američkog oficira u Apokalipsi danas. Sa lakoćom je baratao svojim velikim rasponom glumačkih mogućnosti, što ga je učinilo uzorom mladih glumačkih naraštaja i idealnim izborom za tumačenje bilo koje vrste karaktera.

Bio je dvostruki dobitnik Oskara za najboljeg glavnog glumca: prvi put je nagrađen 1954. za film Na dokovima Njujorka, a drugi za ulogu u filmu Kum. Pored toga, nominovan je za još šest Oskara. Dobio je dva Zlatna globusa, tri Nagrade BAFTA i Kanske nagrade za najboljeg glumca. Američki filmski institut ga je proglasio za jednog od pet najvećih glumaca dvadesetog veka.

Marlon Brando je bio jedna od najuticajnih ličnosti pop kulture. Svojim agresivnim seksepilom i izrazitom muževnošću razbio je mit o uglađenom, dekadentnom džentlmenu kao idealu muške lepote. Zahvaljujući ulozi sirovog mačo–muškarca u filmu Tramvaj zvani želja pokrenuo je modu belih, uskih majica kratkih rukava, i nametnuo se kao muški ekvivalent Merilin Monro, najvećeg seks–simbola dvadesetog veka.

Brando je koristio svoje glumačke veštine u svojim prvim ulogama, u Sejvilu (Njujork na Long Ajlendu). Izbačen je sa popisa glumaca u glumačkoj školi u Sejvilu zbog ponašanja, ali je otkriven u manjoj predstavi i ubrzo je nastupio na Brodveju. Kritičari su ga proglasili najperspektivnijim glumcem na Brodveju za ulogu vojnog veterana u predstavi Truckline Cafe, iako je predstava komercijalno podbacila.

Marlon Brando u filmu Tramvaj zvani želja

Još više se proslavio 1947. godine, ulogom Stenlija Kovalskog u predstavi Tramvaj zvani želja Tenesija Vilijamsa, koju je režirao Elija Kazan. Brando je hteo ulogu pa se odvezao na audiciju do Provinstauna u državi Masačusets, gde je Vilijams provodio leto. Vilijams je posle rekao da je odmah znao kome će dati ulogu čim je vidio Branda. Brandov nastup označio je revoluciju u glumačkoj tehnici i postavio temelje za američki model glumačke metodičnosti. Takav način glume nikad pre nije bio viđen. Kasnije je pozvan u studio Vorner braders na audiciju za film Buntovnik bez razloga, za koji je kasnije angažovan Džejms Din. Brandov prvi nastup na filmu bio je u ulozi veterana paraplegičara u filmu Ljudi iz 1950. godine. Kako bi se pripremio za ulogu, Brando je proveo mesec dana u krevetu u veteranskoj bolnici.

Još jači utisak je ostavio sledeće godine, kad se opet pojavio u ulozi Stenlija Kovalskog, ali ovaj put u filmskoj adaptaciji Tramvaja zvanog želja. Za tu ulogu nominovan je za Oskar za najboljeg glavnog glumca, a nominacije su se nastavile i sledeće dve godine za uloge u filmovima Viva Zapata! (1952) i Julije Cezar (1953) u kom je glumio Marka Antonija. Ove četiri Brandove uloge postavile su nove standarde, ne samo za druge glumce, nego i za samog Branda. Godine 1953. je nastupio i u predstavi Lija Foka Arms and the Man. Fok je bio ponosan da može reći ljudima kako je Marlon Brando odbio ponudu sa Brodveja u visini od 10.000 dolara nedeljno, kako bi nastupio u njegovoj predstavi u Bostonu. Tu je bio plaćen manje od petsto dolara sedmično. Bio je to njegov zadnji nastup u pozorištu.

Brando je postao heroj mlađe generacije nakon uloge Džonija Strablera, buntovnog motocikliste, u filmu Divljak. Stvorio je imidž buntovnika za nadolazeću rokenrol eru. Mnogi rokenrol muzičari kao što su Elvis Presli imitirali su Brandov imidž i ponašanje. Elvis je takođe kopirao Brandovu ulogu Džonija dok je glumio Vinsa u filmu Jailhouse Rock. Brando je zračio sirovom seksualnošću, što je u bioskope privlačilo žensku publiku svih godina. Šefovi bioskopa prisećali su se kako su na rasprodanim matinejama deca trčala gore-dole po dvorani imitirajući zvuk motora dok su im majke sedele zapanjene.

Marlon Brando bio je heroj i u očima Džejmsa Dina, koji je rekao da mu je on idol te da ga kopira kao glumca i osobu. Brando je u svojoj autobiografiji Songs My Mother Taught Me tvrdio, kad ga je Elija Kazan upoznao sa Džejmsom Dinom na snimanju filma Istočno od raja: „On je bio nervozan kad me upoznao te mi dao do znanja da ne samo imitira moju glumu nego i veruje kako je to moj stil života. Rekao je kako uči svirati konga bubnjeve i voziti motocikl, a bilo je jasno da pokušava unaprediti svoj rad“. U svojoj je knjizi još napisao: „Kad sada gledam, shvatam da nije neobično za ljude da se služe nečijim obrascima sve dok ne pronađu svoje, što je Džimi u to vreme radio.“ Din je imao običaj da uveče pozove Branda, samo da bi čuo njegov glas. Zabrinut zbog toga, kao i zbog kopiranja njega samog koje Din neprestano pokušava, Brando ga je kada su se zvanično upoznali, odveo iza seta i posavetovao da potraži pomoć psihijatra. Vilijam Best, poznati scenarista u to vreme, rekao je da je Brandova gluma teška kao olovo, dok je Dinova živahna i razigrana. Reditelj Nik Rej je čak preuzeo prikaz bande iz filma Divljak i preneo ga u svoj film Buntovnik bez razloga, te na taj način istaknuo Brandov uticaj na mlade. Buntovnička kultura, koja je uključivala motocikle, kožne jakne, džins i opšte buntovničko ponašanje, koja je inspirisala generacije buntovnika, razvila se zahvaljujući filmu Divljak, te Brandovoj jedinstvenoj ličnosti i karakteru. Prodaja motocikala i opreme vezane za njih, kožnih jakni, džinsa, čizama i majica naglo je porasla širom zemlje. Film je ostavio sličan utisak na prekokeansku publiku, dok su lokalni religijski autoriteti jadikovali o uticaju filma na mlade.

1954—1959: „Na dokovima Njujorka“

Pod Kazanovom rediteljskom palicom, Brando je konačno dobio Oskar za najboljeg glavnog glumca za ulogu Terija Maloja u filmu Na dokovima Njujorka. U puno puta citiranoj sceni u taksiju (Mogao sam biti neko i nešto) Kazan je tvrdio da je samo stavio Roda Stajgera i Branda u zadnji deo taksija i pustio kameru da snima bez ikakvih uputa, a da su dva glumca u celosti improvizovali razgovor.

Brando u filmu Na dokovima Njujorka

Brandu se nije svidela originalna scena napisana u scenariju. U njoj Čarli (Stajger) gura pištolj u bratova rebra i kaže mu da se odluči pre nego što stignu u ulicu River 437, ali Brando je to smatrao nerealnim. Rekao je Kazanu kako ne može verovati da bi čovek to mogao reći bratu te da publika neće verovati da bi ovaj tip, koji je bio blizak sa bratom ceo život i za kojeg se brinuo trideset godina, potegnuo pištolj u njegova rebra i pretio da će ga ubiti. Jednostavno nije bilo verodostojno. Na kraju su ponavljali scenu nekoliko puta, ali Brando je uporno ponavljao: „Jednostavno nije u redu, Gadž (Kazanov nadimak), stvarno nije u redu.“ Kazan je konačno pristao, nakon čega su Brando i Stajger potpuno improvizovali scenu koja je tako potpuno promenjena. Kazanu se svidela pa ju je ostavio. Brando je posle trijumfa nastavio da bira raznolike uloge: u filmu Momci i devojke glumio je Skaja Mastersona, a morao je i pevati. U filmu Čajdžinica na avgustovskoj mesečini nastupio je u ulozi japanskog prevodioca za američku vojsku u Japanu nakon rata; u filmu Sajonara glumio je američkog pilota, a u Mladim lavovima nacističkog oficira. Iako je za ulogu u Sajonari dobio još jednu nominaciju za Oskara, njegova gluma izgubila je krajem pedesetih energiju i pravac, a on sam postajao je izuzetno težak za saradnju.

1960—1969: „Odsjaji u zlatnom oku“

Brando je šezdesetih godina igrao u manjim filmovima, te je njegova karija krenula silaznom putanjom. Krajem decenije gotovo da je utonuo u zaborav, što birajući pogrešne filmove, što zahvaljujući svom ekscentričnom ponašanju. Među poznatijim filmovima iz tog perioda se ističu Pobuna na brodu Baunti iz 1962. i vestern Jednooki Džek — jedini film koji je Brando i režirao. Godine 1967. glumio je pored dve velike filmske zvezde — Sofije Loren u romantičnoj drami Grofica iz Hong Konga i pored Elizabet Tejlor u drami Odsjaji u zlatnom oku, gde je bio u ulozi pukovnika koji potiskuje svoju homoseksualnost. Film koji je Marlon često isticao kao svoj omiljeni je bio Gori! iz 1969. I ovo je bio još jedan komercijalni debakl, koji je potpuno pokopao popularnost koju je glumac sticao tokom dvadeset godina karijere.

1970—1979: „Kum“

Marlon Brando je 1971. godine bio nominovan za Nagradu BAFTA za najboljeg glavnog glumca za film Došli su noću, međutim tek je sledeći film napravio pravi preokret u njegovoj karijeri. Lik Vita Korleonea u kriminalističkom trileru Kum iz 1972. je jedan od najpoznatijih filmskih likova u istoriji. Časopis Empajer (en- The Empire) ga je uvrstio među deset najvećih filmskih likova, dok ga je Premijer (en- The Premiere) proglasio najboljim likom svih vremena. Reditelj Frensis Ford Kopola je nagovorio Branda na probno snimanje, gde je ovaj upotrebio vatu kako bi simulirao naduvene obraze.

Brando kao Vito Korleone u filmu Kum

Kopola je bio oduševljen Brandovim nastupom u ulozi šefa mafijaške porodice, ali se morao boriti sa producentima da angažuje temperamentnog glumca, čiji su zahtevi postali nepodnošljivi. Studio je pak hteo da ulogu dobije Deni Tomas. Tomas je međutim osetio da je Brando kao stvoren za tu ulogu, pa je odbio ponudu, i štaviše stao iza Kopole i ostalih koji su svedočili probnom snimanju. Brando je bio senzacionalan, pogotovo u sceni sastanka mafijaških rivala, koja se smatra jednom od najpoznatijih u istoriji filma. Brando je za svoju izvedbu osvojio Zlatni globus za najboljeg glumca u glavnoj ulozi i Oskar za najboljeg glavnog glumca, ali je odbio da ga primi. Bojkotovao je svečanu ceremoniju, ostavljajući manje poznatoj glumici Sašin Litlfeder da objasni njegove razloge. Ona je rekla da je glumac zgrožen iskorišćavanjem Indijanaca u televizijske svrhe i njihovim tretiranjem od strane Holivuda. Iste godine Barndo je potvrdio reputaciju lošeg momka, koju je gradio godinama. Naime, iznerviran upornošću fotografa Rona Galela, udario ga je pesnicom i razbio mu vilicu. Kada bi kasnije snimao Branda, Galel bi nosio kacigu za američki fudbal.

Odmah posle ovog filma, Marlon je odigrao još jednu izuzetno pohvaljenu ulogu u filmu Poslednji tango u Parizu, režisera Bernarda Bertolučija. Postojale su brojne kontraverze u vezi tog filma, a jedna od njih je bio njegov preterano erotski sadržaj. Međutim, Akademija je ponovno nominovala Branda u kategoriji za najboljeg glavnog glumca. Njegova karijera je nakon ovoga ponovo postala prevrtljiva. Dobio je honorar od 1.000.000 dolara za ulogu pukovnika Kerca u filmu Apokalipsa danas. Dogovor je bio da bude mršav i u formi, kao i da pročita knjigu Srce tame. On se pak pojavio predebeo, a nije ni pročitao knjigu. Zbog toga je njegov lik sniman u zatamnjenoj prostoriji, a većinu dijaloga je improvizovao. Nakon što je završio njegova snimanja, reditelj Kopola ga je zamolio da ostane još sat vremena, da scenu dok govori Užas, užas snimi u krupnijem planu. Brando je za tih sat vremena zatražio (i dobio) 75.000 dolara. Posle ovog filma, njegova težina postala je jedan od presudnih faktora u izboru uloga.

Kasnija karijera

Posle filma Apokalipsa danas igrao je Džor-Ela, Supermenovog oca, u prvom filmu Supermen. Prihvatio je ulogu samo zbog dobrog honorara i potvrde da neće morati da čita scenario unapred, te da će kamera prikazivati nešto drugo dok njegov lik govori. Brando je nastupio i u nastavku serijala, Supermen 2, ali producenti su odbili da mu plate kao za prvi film, pa je glumac zabranio da se prikazuju njegove scene. Međutim, nakon Brandove smrti taj deo filma ponovno je ubačen u rediteljevu verziju filma 2006. godine (Supermen II: Verzija Ričarda Donera). Dve godine nakon svoje smrti, ponovio je ulogu Džor-Ela u zadnjem nastavku serijala Povratak Supermena, u kojem je upotrebljen nekorišćeni arhivski materijal sa Brandom u ulozi Džor-Ela iz prva dva filma. Osim toga, tokom filma korišćen je i Marlonov glas. Drugi kasniji nastupi, kao u filmu Ostrvo doktora Moroa i Don Huan de Marko, zaradili su najlošije kritike u njegovoj karijeri i bilo je očigledno da mu nije stalo do mišljenja kritike. Ipak, sve je iznenadio filmom Bela sezona suše za koji je bio nominovan za Oskar za najboljeg sporednog glumca. Film se bavio rasnom diskriminacijom u Africi, te je razumljivo da je Brando kao borac za ljudska prava pokazao veliko interesovanje za film i dao sve od sebe da odigra jednu od najboljih uloga u karijeri. Tim Berton mu je potom ponudio ulogu Pingvina u filmu Povratak Betmena, koju je glumac prihvatio, ali Vorner braders nije odobrio njegov nastup u filmu. U svom poslednjem filmu, Plen iz 2001, glumio je sa prijateljem Robertom de Nirom.

Ljubavni život i propali brakovi

Marlon se 1957. venčao sa slabo poznatom glumicom Anom Kašfi. Uradio je to u uverenju da ona ima indijansko poreklo. Zapravo se zvala Džoun O'Kalahan, bila je iz Velsa i odgajana kao katolkinja. Lagala je Branda za pravi identitet i oblačila se kao Indijanka, budući da je Brando voleo egzotične žene. Razveli su se 1959. godine, nakon rođenja sina Kristijana Branda. Već sledeće godine oženio se sa Movitom Kastanedom, sedam godina starijom meksičkom glumicom; razveli su se 1962. godine. Kastaneda se pojavila u filmu Pobuna na brodu Baunti iz 1935. godine, nekih dvadesetsedam godina pre rimejka iz 1962. u kojem je Brando nastupio kao Flečer Kristijan. Brandovo ponašanje tokom snimanja filma još je više utvrdilo njegovu reputaciju teške zvezde. Bio je kriv za promenu reditelja i probijanje budžeta, iako je demantovao svoju odgovornost i za jedno i za drugo. Iskustvo sa snimanja filma duboko je promenilo njegov život. Zavoleo je Tahiti, gde je film sniman, i narod na njemu. Zakupio je deo atola na devedesetdevet godina, na kojem je mislio da izgradi laboratoriju za očuvanje okoline i lečilište. Tu je upoznao i glumicu Taritu Teripiju i njegov brak sa Kastanedom je bio praktično okončan. Tarita je postala Brandova treća supruga 10. avgusta 1962. godine, sa samo dvadeset godina — bila je osamnaest godina mlađa od Branda kad su se venčali. U članku iz časopisa Motion Picture iz 1961. Brando je opisao kako je bila naivna i priprosta. Teripija je postala majka dvoje njegove dece. Razveli su se u julu 1972. godine, a Marlon je izgradio hotel na svom ostrvu i više se nikada nije ženio.

U svojoj autobiografiji Songs My Mother Taught Me, Brando tvrdi da se jedne noći pojavio u stanu Merilin Monro i da su tada počeli vezu koja je trajala više godina. Pre toga su se upoznali na jednoj zabavi. Ona je svirala klavir u uglu i niko nije obraćao pažnju na nju. On joj je prišao i započeo razgovor. Rekao je još da su imali telefonski razgovor nekoliko dana pre njene smrti. Kasnije je tvrdio da je ubijena. Osim nje i Volija Koksa, nikoga posebno nije izdvojio u autobiografiji. Tvrdio je da je imao brojne romanse i avanture, ali svoje brakove, žene i decu uopšte nije spomenuo.

Kontraverze o seksualnom opredeljenju

U Brandovoj biografiji The Only Contender iz 1976. godine, autor Gari Keri je citirao Branda: „Kao i mnogi muškarci, i ja sam spavao sa muškarcima i ne stidim se toga. I nikada me nije bilo briga šta drugi misle o meni.“ Fotografije koje su kružile internetom to su i potvrdile. Za njegovog dugogodišnjeg ljubavnika je proglašen glumac Vali Koks. Autor je opet citirao Branda: „Da je Vali žena, oženio bih ga te bismo živeli dugo i srećno.“ Na internetu se pojavila i fotografija na kojoj Brando oralno zadovoljava Koksa. Biograf je potvrdio da se radi o slici koja zaista postoji, ali da se ne radi o seksualnom činu, već o šali. Nakon što je Koks umro, Brando je čuvao njegov pepeo trideset godina, a razasut je zajedno sa njegovim u isto vreme, u Dolini smrti i na Tahitima. Koksova treća žena to je otkrila tek kad je Brando dao intervju Tajmu: „Imam Valijev pepeo u svojoj kući. Razgovaram sa njim stalno.“ Htela je da ga tuži što je prisvojio pepeo njenog muža, ali nijedan advokat nije hteo da prihvati slučaj.

Brando sa Džejmsom Boldvinom tokom Marša na Vašington 1963.

Brando je 1946. godine, pružio podršku Jevrejima nastupivši u kontraverznoj procionističkoj drami Zastava je rođena, koja je nastala 1886. godine. Brandov nastup označio je tri najveća problema posleratnog perioda: borbu za osnivanje jevrejske države, krijumčarenje preživelih žrtava holokausta u Palestinu i borbu protiv rasne segregacije u Sjedinjenim Državama. U avgustu 1963. godine, Marlon se pridružio gomili u Maršu na Vašington zajedno sa prijateljima i kolegama Harijem Belafonteom, Džejmsom Garnerom, Čarltonom Hestonom, Bertom Lankasterom i Sidnijem Poatjeom. Nakon ubistva Martina Lutera Kinga mlađeg, Brando je glasno podržao njegov rad. Činilo se kako on, kao bogata i velika zvezda, pritom belac, iz toga može izvući samo štetu svojoj karijeri. Ipak, malo nakon smrti Kinga, Brando je najavio kako se povlači iz postave filma The Arrangement, čije je snimanje trebalo da počne, kako bi se posvetio pokretu za građanska prava. Njegova uloga u afroameričkom pokretu protiv segregacije zapravo je počela pre Kingove smrti. Početkom šezdesetih, Brando je donirao hiljade dolara pokretima za građanska prava i osnovao fondove za stipendije. U to vreme, već je nastupao u filmovima koji su nosili poruku o toleranciji – u ljubavnoj drami Sajonara, koji je govorio o ljubavi između ljudi različite boje kože i filmu i u filmu Ružni Amerikanac, koji opisuje upravljanje američkog vodstva u inostranstvu i njegov pogubni efekat na stanovnike stranih zemalja. Po mnogima, u borbi protiv diskriminacije najdalje je otišao kada je odlučio da bojkotuje dodelu Oskara i da odbije svoj Oskar za najboljeg glavnog glumca u Kumu. Uradio je kao izraz protesta protiv korišćenja Indijanaca u svrhe filmske industrije.

Prigovori u vezi jevrejskih stereotipa

U januarskom izdanju Plejboja iz 1979. godine, Brando je izazvao kontroverze rekavši kako Jevreji upravljaju Holivudom. „Videli ste svaku rasu ocrnjenu, ali nikad niste videli iskompromitovanog Jevrejina jer oni ne dopuštaju da se to prikazuje na filmu.“ Slične navode je izrekao i u emisiji Šou Larija Kinga u aprilu 1996. godine: „Holivud vode Jevreji; on je u vlasništvu Jevreja, a oni bi trebali biti osetljiviji prema problemima drugih koji pate. Jer su oni izrabljeni. Videli smo crnčuge i žabare, videli smo Kineze, videli smo opasne kosooke Japance, videli smo podmukle Filipince, videli smo sve, ali nikad Jevreje. Zato što su znali da se tu povlači crta.“ King je upitao: „Govorite kao antisemiti koji kažu da su Jevreji...“, nakon čega ga je Brando prekinuo: „Ne, ne, ja ću biti prvi koji će iskreno pohvaliti Jevreja i reći Hvala Bogu na Jevrejima“.

Ejbraham Foksman, predsednik Antiklevetničke lige (ADL), poručio je da bi Brando trebao da zna da je ono što je rekao očito pogrešno, izrazito uvredljivo te ide na ruku antisemitima i njihovim zadrtim pristalicama. Njegovi komentari potenciraju stogodišnju laž o jevrejskoj kontroli i zaveri, a njegovo korišćenje antisemitskih epiteta je štetno za sve Jevreje. i zatražio zvanično izvinjenje. Iako se Brandove izjave, izvađene iz konteksta, mogu smatrati uvredljivim, on je ceo život poštovao Jevreje, što može potvrđuje njegova veza sa porodicom Stele Adler i drugima, a neko vreme je finansirao cionističku političku stranku Irgun. U svojoj autobiografiji Songs My Mother Tought Me, zapisao je: „Jedna od najvećih misterija koja me je mučila je taj kako su Jevreji, koji čine tako mali dio svetske populacije, uspeli postići toliko i istaknuti se na toliko područja - nauke, muzike, medicine, književnosti, umetnosti, biznisu itd.... Oni su neverovatan narod. Zamislite progon koji su proživljavali stolećima: progone, paljenja hramova, kozačke ustanke, uništavanje porodičnih korena, njihovo raspršivanje po svetu i holokaust. Ipak, njihova kultura je preživela, a Jevreji su postali najobrazovaniji narod koji je svet ikada imao.“

Smrt

Umesto da se na kraju karijere koncentriše na glumu, Brando se još češće sukobljavao sa rediteljima i producentima. Izbegavao je da uči tekst i postavljao ultimatum – ili tekst ili on. Sa druge strane, glumci su ga smatrali plemenitim i duhovitim, i doživljavali ga kao podršku i oslonac. Kada je snimio poslednji film, Marlon se povukao na Tahiti, a njegova težina dostigla je čak 136 kilograma. Brando je bio dugogodišnji prijatelj Majkla Džeksona te ga je pred smrt često posećivao na njegovom imanju Nedođija, odmarajući se tamo nedeljama. Učestvovao je i na Džeksonovim koncertima povodom 30. godišnjice samostalnog delovanja 2001. godine, a pojavio se i u petnaestominutnom videospotu You Rock My World iste godine. Marlon je umro 1. jula 2004. godine u osamdesetoj godini života. Kao uzrok smrti navedeni su njegovi dugogodišnji problemi sa disajnim organima, ali i srčani problemi, dijabetes i rak jetre. Kremiran je, a njegov pepeo rasut je na dva mesta, zajedno sa pepelom njegovog prijatelja Volija Koksa. Jedan deo rasut je na Tahitiju, a drugi u Dolini smrti.

Prema Forbsu, prihodi od objekata u Brandovom posedu iznose devet miliona dolara godišnje, pa glumac spada među deset mrtvih zvezda sa najvećom zaradom posle smrti.

Filmografija:

2001 You Rock My World

2001 The Score

1998 Free Money

1997 The Brave

1996 The Island of Dr. Moreau

1994 Don Juan DeMarco

1992 Christopher Columbus: The Discovery

1990 The Freshman

1989 A Dry White Season

1980 The Formula

1979 Apocalypse Now

1979 Roots: The Next Generations

1978 Superman

1977 The Godfather: A Novel for Television

– Episode #1.4 (1977) … Don Vito Corleone

– Episode #1.3 (1977) … Don Vito Corleone

– Episode #1.2 (1977) … Don Vito Corleone

– Episode #1.1 (1977) … Don Vito Corleone

1976 The Missouri Breaks

1972 Last Tango in Paris

1972 The Godfather

1971 The Nightcomers

1969 Burn!

1968 The Night of the Following Day

1968 Candy

1967 Reflections in a Golden Eye

1967 A Countess from Hong Kong

1966 The Appaloosa

1966 The Chase

1965 Morituri

1964 Bedtime Story

1963 The Ugly American

1962 Mutiny on the Bounty

1961 One-Eyed Jacks

1959 The Fugitive Kind

1958 The Young Lions

1957 Sayonara

1956 The Teahouse of the August Moon

1955/I Guys and Dolls

1955 Omnibus

1954 Desirée

1954 On the Waterfront

1953 The Wild One

1953 Julius Caesar

1952 Viva Zapata!

1951 A Streetcar Named Desire

1950 The Men

Podeli:



Preporucujemo

ALFIJU KABILJU URUČENA EUROPSKA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DJELO:...
Andrija Milošević o porodici: Mi smo kao voz, lokomotiva...
Sutra počinje Austrijski filmski festival u Beogradu
Sutra otvaranje izložbe “Kiki Smit: Ljudi i ostale...
Austrijski filmski festival - Adrijan Fajks: Važno nam je...
Kanađanin Stiv Barakat iz Beograda kreće na svetsku...
Specijalna projekcija filma ,,Ala je lep ovaj svet" u...
Silvester Stalone se ipak ne razvodi
Repertoar bioskopa Cine Grand Delta Planet Niš od 29....
Stefan Arsenijević: LIFFE je dragocen zato što je...
Otvorena izložba “Kiki Smit: Ljudi i ostale...
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa od 29. septembra do 5....
Reditelj Ludvig Vust i montažerka Monika Vili gosti...
Zak Efron konačno otkrio da li je imao plastične...
Netflix najavio novu hit seriju "1899"
Svečano otvoren Austrijski filmski festival u Kulturnom...
„Blade Runner 2099“ Ridli Skot radi na televizijskom...
Mel Gibson će režirati film Lethal Weapon 5, snimanje...
Srpska kinematografija u fokusu festivala u San Sebastijanu
Di Kaprio iznenadio sve - ima devojku stariju od 25 godina
Makonahijev film odbačen šest nedelja pre produkcije
Preminuo pozorišni i filmski velikan Radko Polič - Rac
Najavljena druga sezona serije Seks i grad, gledaoci...
Džejson Momoa se ošišao pa tetovirao glavu
Četvrti dan 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu...
Nakon drame Boldvin i supruga dobili sedmo dete
Svečano otvoren 15. Leskovački internacionalni festival...
Umetnički programi “Borski dim” Hua Juna i Žalbeni...
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa od 22. septembra do 28....
Treći dan 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu...