Ukoliko možete zamisliti mešavinu više filmova, počevši od onih napetih, preko „Die Hard“ i zombi apokalipsi – pa šteta, režiser Joe Lynch i scenarista Matias Caruso su vas već pretekli u tome. „Mayhem“, njihov uzbudljivi nazovi triler o nasilnom komplikovanju infektivnih bolesti i korporativnim zloupotrebama, predstavlja pametno konstruisan i sardonično smešan nezavisan film sa stavom koji nekako uspeva da bude razuzdan, a u isto vreme dosledno usmeren.
Prvi minuti brzo objašnjavaju priču koja potvrđuje da se radi o B filmu, dok voditelj objašnjava sve veću pretnju od „ID7 virusa“, zaluđujuće kazne koja oslobađa id i tera zaražene na takve krajnosti kao što je vođenje ljubavi u javnosti, nadmetanja u vrištanju i, u nekim slučajevima, klanja vođena besom. („U suštini“, kako neko objašnjava, „ljudsko dostojanstvo je na bolovanju“). Advokati korporativne advokatske kompanije Towers & Smyth Consulting uspevaju da odbrane optuženog ubicu tako što zastupaju tvrđenje da je ID7 doveo do toga da njihov klijent bude privremeno nesposoban da kontroliše svoje postupke. Međutim, u klasičnom slučaju pilića koji se vraćaju u kokošinjac, virus je otkriven u predstavništvu firme, što dovodi do nametanja karantina u trajanju od osam sati – a kako se infekcija širi, dolazi i do neizbežne eskalacije ozbiljno lošeg ponašanja.
Derek Cho (Stephen Yeun, koji je igrao u „The Walking Dead“), koji je istovremeno i protagonista i narator, je pravi čovek na pogrešnom mestu u najgorem mogućem trenutku. Nakon što su mu smestili krivicu za skupu grešku koja je oštetila jednog od najvećih klijenata firme, Cho biva brutalno odbijen onda kada se žali svom nadređenom (Caroline Chikezie) – koja je, naravno, ta koja je donela lošu odluku. Ali pre nego što može da objasni svoj slučaj direktoru kompanije (Steven Brand) u sali za sastanke na poslednjem spratu, dolazi do pojave virusa i nastaje pravi pakao.
Pametno redefinišući pojam „kontrola štete“, „Mayhem“ meša divlju satiru bezobzirnog kapitalizma sa krvavim masakrima, koji se obično vezuju za filmove o hordama nemrtvih. Nazovite ovaj film „Margin Call Goes to Hell“ i prilično ste blizu cilju.
U društvu Melanie Cross (Samara Weaving), koja je autsajder uhvaćen u haosu dok posećuje Towers & Smyth kako bi osporila obaveštenje o otpisu, Cho sporo i postojano napreduje dok se kreće sprat po sprat do sale za sastanke na samom vrhu zgrade, i to na način koji opisuje neumornog lika u jednoj od M video igrica. Dosta pomaže i to što su on i Crossova bili izloženi ID7 virusu, što ovaj par čini dovoljno neobuzdanim i besnim da efikasno barataju pronađenim objektima – pištoljima za eksere, šrafcigerima, električnim testerama, čime god – kao oružjem. S druge strane, konstantno ih ometaju sluđeni zaposleni i osoblje obezbeđenja, koji su veoma zainteresovali da uzmu $450.000 nagrade na koliko je šef ucenio Choovu glavu.
Yeun i Weaving zajedno generišu interesovanje dok se probijaju kroz krvavu tamnu stranu korporativne kulture i dok se među njima javlja varnica visoke seksualne tenzije koja dovodi do veselog epiloga. Uprkos svim teškim telesnim povredama koje su njihovi likovi naneli drugima, ova dva lika ostaju uzbudljivo simpatična, pružajući korisnu protivtežu prenaglašenoj glumi, između ostalih, Chikezie kao svilenkasti zlikovac poznatija kao The Siren i Brand kao CEO koji nenormalno ojačava efekte ID 7 svojim uobičajenim unosom rekreativnih droga.
„Mayhem“ daje gas do daske kroz svoje 86-ominutno trajanje, pružajući par trenutaka da dođete do daha ili da se pozabavite rupama u zapletu. Treba napomenuti da bi bilo zaista zabavno videti ovo zajedno sa „Margin Call“. Ili, možda čak i bolje, sa „Office Space“.
Žanr: | akcija, horor |
Godina: | 2017 |
Reziser: | Joe Lynch |
Scenario: | Matias Caruso |
Uloge: | Steven Yeun, Samara Weaving, Steven Brand |
Award: | dve nagrade i 1 nominacija |
Studio: | Circle of Confusion, Royal Viking Entertainment |
Zemlja: | United States |
Jezik: | engleski |
Trajanje: | 86 minuta |