Margaret Thatcher nije bila ni upola histerična, kao što su film i Streepova prikazali, saopštio je bivši torijevac, Norman Tebbit. Nastavio je dalje objasnivši da nije mogao da prepozna ženu koja je bila predstavljena na platnu. Iznenadio se da reditelj i producent filma nisu razgovarali sa njim pre nego što su započeli sa snimanjem filma.
„Pomislite da ukoliko neko planira da snimi nazovi „biografiju“ o tako dominantnoj figuri na političkoj sceni dvadesetog veka, da će taj potražiti najbliže osobe koje su radile sa njom. Ne znam sa kim su snimatelji filma Meryl Streep pričali, ali nisu sa mnom.“
Tebbet je bio član kabineta Thatcherove između 1981. i 1987. Izjavio je da je Dama bila jaka i odlučna ali nikada preterano emotivna. Međutim zaboravlja da je Streepova čitavu karijeru izgradila na patetici i slici preteranih američkih emocija.
„Nikada nije, koliko ja znam, bila upola histerična, histerično emotivna ili preglumljena kakvom je predstavila Meryl Streep. Jasno je da je film samo sredstvo da se Mery Streep učini popularnijom i da pisci uzmu koji dolar od toga.“
„The Iron Lady“ izlazi 06/01/2012 u VB, a u SAD-u 30/12.
Još pre više meseci napisao sam da će Streepova dobiti Oskara. Ma kako patetično to bilo, biće. Poslednjeg je dobila 1982. godine, a od tada 97 puta bila nominovana, odnosno uvek kada im zahvali to peto ime za nominaciju, da je redno više skinuti je sa liste i dodeliti makar jednog posle 30 godina. Ako dođe do njega, treba se iskreno nadati da se cika i suze i uplakano lice uznemirene, večno uznemirene i drhtave glumice više nikada neće videti na platnu. Ne zaboravite, čak i u komediji, ona mora da zaplače. Ne postoji film u njenoj karijeri u kojem nije zaridala. To su najiskrenije američke emocije. I to je istina.
.jpg)
.jpg)
