Ekipa filma „Stric“ predstavila se na konferenciji za medije 28. Festivala autorskog filma koja je održana u četvrtak, 1. decembra uoči beogradske premijere ovog ostvarenja.
Andrija Mardešić i David Kapac su o tome kako su se upoznali i počeli da sarađuju na filmu rekli: „Pre svega bismo rekli da smo jako uzbuđeni pred beogradsku premijeru. Nas dvojica smo se upoznali na fakultetu, počeli smo da pišemo skupa, režirali smo kratke forme, i počeli da delimo dosta toga. Napisali smo scenario koji je trebalo da bude snimljen bez novca, al je sve postalo dosta ozbiljno“.
„Shvatili smo da obojica imamo jednu sličnu zavist, a to je da u detinjstvu nismo imali strica, ili ujaka, ili kuma koji je živeo vani, i koji je dolazio svake godine za blagdane i donosio poklone, a naši prijatelji su to imali. Ovo je bila inicijalna ideja. Kada smo videli da će film biti ozbiljan onda smo se prisetili svih naših obiteljskih situacija i shvatili da su blagdani zapravo jako stresni, iako je usađeno da moraju da budu sretni. Kada smo pisali scenario mi smo pisali uloge za Roka, Ivanu i Gorana Bodana. Uloga strica je prvo planirana za mlađeg glumca, ali smo vrlo brzo shvatili da smo pogrešili. Poslali smo scenario Mikiju i on nam se javio vrlo brzo sa pozitivnim odgovorom. Naš film može biti sve u jednom, jer ljepota i poanta autorskog filma jeste da se zapravo kroz nekakav autorski izričaj inkorporiraju različite poetike, estetike, različiti nekakvi žanrovi, rekonstrukcije žanra, rekonstrukcije filmskog jezika, šta i je slučaj kod nas, jer smo bili inspirirani raznim autorima, raznim smjerovima,“ naglasili su autori.
Ivana Roščić je objasnila da nije imala nikakvu dilemu oko prihvatanja uloge za film, dok je Roko Sikavica rekao da se scenarija seća još kad je on bio studentska vežba. „Ja sam tada imao 22,23 godine, i kako je vreme prolazilo scenario se menjao, i ja sam rastao. I bila je panika u jednom trentuku da li sam ja prestar za svoj lik,“ istakao je Sikavica.
Glumac Miki Manojlović je o fillmu izjavio: „Danas mladost dobija šansu sve kasnije i kasnije. Ovi glumci su dobili šansu tek u tridesetim godinama za svoj prvi igrani film. Ovaj film je zaista zanimljiv i poseban. Mladost je ta koja kod nas treba da dobija šanse puno ranije, pogotovo na ovako dobre scenarije kakav je ovaj i na dobre prethodne radove, ali i tih dobrih radova i prethodnih radova mladih je kod nas sve manje i manje. Taj haotičan i loš princip dodele sredstava za razvoj scenarija i dolaska do filma je jako dug. Mladi su prezent, nisu budućnost. Eto mi smo sačekali da Andrija i David postanu prezent, isto sam to rekao i u Hrvatskoj, oni su ovaj film trebali snimiti kada su imali dvadeset i dve godine.“
.jpg)
