Murder on the Orient Express (2017)

Pisala je o ubistvima i Holivud ju je dugo voleo zbog toga. Ipak, možda se ta ljubav ugasila – zahvaljujući preteranom korišćenju mnogobrojnih otmenih i neočekivanih zapleta Agate Kristi zarad njihove ekranizacije. No, glumac i reditelj Kenneth Branagh uspeo je da je izvuče iz PBS-ovog zapećka i postavi na scenu u filmu „Murder on the Orient Express“, koji predstavlja sočnu staromodnu adaptaciju obavijenu istinskim perlama, monoklima i međunarodnim filmskim zvezdama.

Sam Branagh preuzima ulogu jedne od Kristinih najvoljenijih ličnosti, sitničavog brilijantnog belgijskog detektiva Herculea (izgovara se Air-kool; „Ne ubijam ja lavove“) Poirota (Herkula Poaroa). Predstavljen kao kicoš iz ranih 1930-ih godina prošlog veka, sa sklonošću ka suvim vickastim replikama i brkovima koji su toliko veličanstveni da deluju kao da je orao sleteo i raširio krila na njegovoj gornjoj usni, on rešava naizgled nemoguće zločine škiljeći i vrteći svojim srebrnim štapom za hod. Ipak, deluje kao da nevolja sama nalazi našeg dobrog inspektora, pa će tako i njegov kratak predah u luksuznom Expressu – „tri dana bez briga ili zločina“ – postati snegom okovani istraživač lica zločina kada sumnjivi trgovac umetničkim delima, koji veruje da je obeležen i da će umreti (Johnny Depp, koji nam pruža svoju najbolju jeftinu verziju Al Caponea), pokuša da dobije Poirotovu pomoć u otkrivanju svog potencijalnog ubice. Osumnjičenih ima na pretek: to može biti njegov dugogodišnji sekretar (Josh Gad), ili batler (Derek Jacobi), ili prepredena udovica (Michelle Pfeiffer) koju je umalo poljubio na hodniku. Pa opet, postoji nešto okrutno i u vezi pametne guvernerke Mary (Daisy Ridley) i njenog ne-tako-tajnog ljubavnika, doktora Arbuthnota (Hamiltonov Leslie Odom Jr.); kao i u vezi zapovedničko-nastrojene princeze Dragomiroff i njene nemačke sluškinje (Judi Dench i Olivia Colman, respektivno); pobožne Pilar, svete misionarke sa oštrim ožiljkom na obrazu (Penélope Cruz); ili u vezi uglađenog kubanskog automobilskog magnata Marqueza (Manuel Garcia-Rulfo); i nervoznog austrijskog profesora Gerharda (Willem Dafoe). Tu su negde i neuhvatljivi grof i grofica, opijeni baletom i barbituratima.

Rešavanje centralne misterije u ovom filmu je bezmalo slatko otrcana, sa manje šokantnim zapletom od nekog prosečnog filma koji gledate uz večeru. Ipak, Branagh svoje duple dužnosti obavlja na zadovoljavajuće lagan način, prilagođavajući neke od elemenata priče iz naftalina bez sahranjivanja cele priče u šljokičastoj modernizaciji. Njegov Poirot nije samo predstavnik intelektualaca, on je melanholična duša sa strogim moralnim kodeksom. A njegova nadljudska intuicija ga dobro služi; u finalnim scenama, možda će osetiti miris nastavka.