Na mlečnom putu (On the Milky Road) (2016)

Emir Kusturica je bio u trci za Zlatnog Lava sa filmom „On the Milky Road“, ludom balkanskom romansom u doba rata koja u svom svom sjaju, može čak biti i previše za pojedine ljude. S tim u vezi, prvih pola sata filma obuhvata veoma uzbudljivu režiju i nekoliko momenata čiste sreće pomešanih sa perjem, jajima, mecima i prosutim mlekom. Nalazimo se usred bosansko-srpskog konflikta. Rovovi su blizu jedni drugima kada dođe do okončanja prestanka vatre, bombe lete, mitraljezi se čuju, a sivi soko preleće preko borbenih linija dok se jato gusaka kupa u kadi punoj svinjske krvi.

Otkrivamo da je sve to zapravo san lokalnog mlekara Koste (Kusturica), iako je stvarnost isto toliko nadrealna, ako ne i više. Kosta pušta muziku svom vrckavom drugu, sivom sokolu, i kreće se kroz paljbu kako bi otišao do lokalne farme po mleko. Farma ima ludog čuvara – ženu koja „ujeda“ svakoga ko pokuša da njeno ludilo prilagodi a koja je ujedno i bivša gimnastičarka po imenu Milena (Sloboda Mićalović), pri čemu je još i zaljubljena u Kostu. Milenin jednooki brat i ratni heroj, Žaga (Predrag Manojlović), ugovorio je brak sa izbeglicom iz Italije koju igra poletna Monica Bellucci u jednoj od svojih najboljih uloga u proteklih nekoliko godina. Razlog zbog kojeg Belluccijeva igra izbeglicu koja je pobegla u ratnu zonu umesto daleko od nje predstavlja jednu od mnogih neverovatnih okolnosti koja nalikuje na istinski nemoguće situacije.

Kosta se momentalno zaljubljuje u mlekaricu pa, iako treba da se oženi Milenom – istog dana kada Žaga odlazi po svoju nevestu – bivši momak Italijanke, ubistveni engleski general, takođe šalje trojicu svojih izaslanika, obučene komandose da ubiju sve prisutne i otmu ženu. Jesenja romansa brzo isplivava na površinu i više nego burne i ozbiljno osećajne komedije uz zvuke muzike romskog orkestra režiserovog sina Stribora, koji žudno svira ali ne uspeva da pruži vanserijski sjajnu i tragikomičnu melanholiju u stilu Gorana Bregovića koju smo mogli da čujemo 1995. godine u Kusturičinom remek delu „Underground“.

Magični realizam počinje da gubi svoj sjaj sat vremena nakon početka filma, kada većina likova biva ubijeno, dok neki od njih napuštaju selo i sporedne puteve, a dve zvezde srpskog sela jure komandosi. Dok se ljubavnici ljube, štala u kojoj su se sakrili se raspada, što deluje kao prigodan simbol celog ovog filma. Kusturica je očigledno sluđen Belluccijevom, pa se može pretpostaviti da je produženo trajanje filma zapravo posledica toga što je režiser jednostavno želeo da provede više vremena sa svojim glumcima. Zadnjih tridesetak minuta filma i nepotreban završetak ipak ostavljaju gledaoce bez odgovora na pitanje da li je neko ipak mogao da pokupi kajmak sa ove mlečne priče.