Narodno pozorište Sarajevo najveća je pozorišna kuća u Bosni i Hercegovini i jedna od najznačajnijih u Jugoistočnoj Evropi. Otvoreno je u novembru 1921. godine, a svečani čin otvaranja pripao je Branislavu Nušiću, tadašnjem načelniku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete. Tri večeri za redom izvođeni su muzičko-dramski programi i tako je ozvaničen početak rada kuće.
9. novembra 1946. započela je svoju umetničku delatnost Sarajevska opera, svečanom premijerom "Prodana nevesta" Bedricha Smetane. Time je učinjen veliki napredak u razvijanju muzičke kulture u Bosni i Hercegovini.
Sarajevski balet osnovan je, takođe, 1946. godine, ali je svoju prvu samostalnu predstavu "Žetva" Borisa Papandopula izveo tek 25. maja 1950, što je ujedno bio i početak njegovog pravog profesionalnog postojanja na sceni Narodnog pozorišta.
Sa više od 1600 dramskih, opernih i baletskih umetnika, kao i drugih stručnih osoba vezanih za pozorišnu umetnost, do 1996. godine (kada je obileženo 75 godina rada Narodnog pozorišta Sarajevo) izvedeno je 1040 dramskih premijera, a realizovana su 264 operna i baletna projekta.
Narodno pozorište (prvobitno "Društveni dom") u Sarajevu je sagrađeno 1897. godine po projektima Karla Paržika. Svečano otvorenje bilo je 2. januara 1899. godine predstavom "Medeja" Franza Grillparzera (1791-1872), austrijskog dramatičara koji je spajao formalno nasleđe austrijskog baroka i idejne elemente nemačke klasike. Izvedba je bila poverena Hrvatskom narodnom kazalištu iz Zagreba, a počela je prologom Silvija Strahimira Kranjčevića - "Vili prosvete". Za svo vreme austrougarske uprave to će prvenstveno biti "Vereinshaus" ili "Herrenclub" ili "Clubhaus" sa salom u kojoj se mogu održavati pozorišne predstave, tzv. "Saaltheater". 1922. godine dom je pretvoren u Narodno pozorište.
