Povodom 139 godina rada Zadužbine Ilije M. Kolarca, u nedelju 19. novembra dodeljene su plakete Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i Godišnja nagrada Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2016/2017.
Ovogodišnji dobitnici Plakete Kolarčeve zadužbine su Dr Mira Radojević, vanredna profesorka na Katedri za istoriju Jugoslavije Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Janoš Deže, direktor Mađarskog kulturnog instituta COLLEGIUM HUNGARICUM, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, i Fakultet likovnih umetnosti. Likovni umetnik iz Novog Sada Milan Kulić dobitnik je Godišnje nagrade Galerije za 2016/2017. Priznanja je uručila predsednica Odbora Kolarčeve zadužbine Nada Popović Perišić.
U muzičkom delu programa nastupio je violinista Dušan Panajotović, najuspešniji mladi muzičar u 2016. po izboru Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
Pozdravljajući prisutne, upravnica Jasna Dimitrijević je istakla da je 139. godinu rada Kolarčeve zadužbine obeležilo pet stvari – otvorena je Digitalna galerija, Artbioskop Kolarac ima sve više posetilaca, uspešno je završen projekat Tejk over, partnerski projekat u okviru programa Kreativne Evrope čiji je cilj razvoj publike, organizovano je mnogo više naučnih skupova i konferencija gde smo dokazali da smo prostor za predstavljanje novih naučnih dostignuća i za obrazovanje šire publike, a godinu završavamo kupovinom klavira, “stenvej”.
“Kupovinom ovog klavira dokazujemo da smo reprezentativna dvorana u regionu u narednom periodu. Sredstva su prikupljena kroz akciju koja je trajala od 2014. do 2017. u kojoj su učestvovali naši umetnici u inostranstvu, naši umetnici u Srbiji, pojedinci, kompanije, a najveći deo sredstava je obezbeđen po konkursu Ministarstva pravde Republike Srbije”, rekla je upravnica Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević.
O Zadužbini Ilije M. Kolaraca
Ilija Milosavljević Kolarac (1800-1878) srpski trgovac, sa izuzetnim razumevanjem značaja kulture i prosvete, ostavio je testamentom svu svoju imovinu prosveti i kulturi svoga naroda, osnivajući 1877. godine dve velike zadužbine: Književni fond (do danas je prevedeno i odštampano preko 200 književnih, naučnih i dela iz oblasti kulture) i Univerzitetski fond koji je bio namenjen podizanju Kolarčevog narodnog univerziteta, za predstavljanje naučnih, književnih i kulturnih dostignuća obrazovanih ljudi tadašnjeg vremena.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine (arhitekta Petar Bajalović). Programska delatnost na Kolarcu počela je 19. oktobra 1932. godine, a prvi koncert u Velikoj dvorani održan je 4. februara 1932. godine.
Od osnivanja do danas Kolarčeva zadužbina poštuje volju ostavitelja da njegova imovina bude trajno namenjena kulturi, umetnosti i obrazovanju srpskog naroda.
Od 1968. godine Odbor Zadužbine Ilije M. Kolarca svake godine dodeljuje Plaketu Kolarčeve zadužbine za izuzetan doprinos razvoju programa Zadužbine, a od 1977. godine Godišnju nagradu Galerije za najbolju izložbu u protekloj izlagačkoj sezoni.
O dobitnicima plaketa
Dr Mira Radojević vanredna je profesorka na Katedri za istoriju Jugoslavije Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, angažovana u radu brojnih naučno-istraživačkih projekata, stručnih redakcija i komisija. Polja interesovanja dr Radojević su teme vezane za istoriju Jugoslavije i noviju istoriju Srbije. Uporedo sa naučnom karijerom na Institutu za savremenu istoriju, a potom i akademskom na Filozofskom fakultetu, prof. Radojević se predano angažuje i na popularizaciji proučavanja nacionalne istorije i predstavljanju rezultata istraživanja široj publici. Tako, zahvaljujući iskrenoj želji da temeljna istoriografska saznanja dopru do ljudi i zainteresuju ih za nijansirano, kritičko i objektivno proučavanje prošlosti, počinje i njena kontinuirana saradnja sa Centrom za predavačku delatnost – 1993. godine, predavanjem o Božidaru Markoviću u ciklusu Srpski naučnici kao političari. Tokom svakog svog nastupa dr Mira Radojević osvaja publiku stilom i jasnoćom izraza, širinom znanja i umećem sinteze. Kao član programskog Saveta Katedre za istoriju Centra za predavačku delatnost, prof. Radojević često učestvuje i kao pažljivi slušalac, svojim sugestijama o zanimljivim istorijskim temama i kontroverzama, uvek dajući prednost istraživanjima i monografijama mladih naučnika. Na posvećeni angažman je, kaže, obavezuje veliko poštovanje prema kulturnoj i obrazovnoj misiji Zadužbine, a mi bismo dodali i prema istaknutim ličnostima srpske kulture i politike, čiju ulogu u nacionalnoj istoriji izuzetno dobro poznaje, a koji su i sami učestvovali u radu ove institucije. Upravo se i ovih dana na našoj tribini odvija još jedan ciklus predavanja zahvaljujući saradnji sa dr Mirom Radojević – 1917: godina velikih odluka i prelomnih ratnih događaja.
Mađarski kulturni institut COLLEGIUM HUNGARICUM otvoren je 1. jula 2014. godine. Ovaj Institut je nova i perspektivna institucija u Beogradu i Srbiji, koja je od početka svog rada pokazala i opravdala svoj značaj, kada je u pitanju kulturna saradnja dve susedne zemlje. Direktor, gospodin Janoš Deže je sa puno pažnje, od samog početka rada Mađarskog kulturnog instituta, učinio ovaj institut posebnim mestom u raznovrsnoj kulturnoj ponudi Beograda. Gospodin Deže je rođen u Novom Sadu, ali je veći deo svog života proveo u Mađarskoj. Pre nego što je počeo da se bavi kulturnom diplomatijom, radio je kao novinar. Po dolasku u Beograd i pre otvaranja Instituta, gospodin Deže je prvo posetio Kolarčevu zadužbinu, sa namerom da uspostavimo trajnu saradnju na polju promocije muzičke umetnosti. Kao rezultat ove saradnje, na Kolarcu je održano nekoliko veoma uspešnih, žanrovski različitih koncerata. Ciklus Božićnih koncerata, tokom tri godine, beogradskoj publici je predstavio zanimljive programe. Kultura kao sredstvo zbližavanja Mađara i Srba osnovni je koncept i predmet saradnje naše dve institucije u prethodnom periodu.
Sa gospodinom Vladanom Vukosavljevićem uspostavljena je bliska saradnja još dok je bio sekretar za kulturu Grada Beograda. Zajedno sa Sekretarijatom za kulturu i Filološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu 2015. godine organizovana su dva značajna programa. U maju je u Velikoj dvorani održana svečana akademija podovom 1200 godina od rođenja Svetog Metodija Solunskog, na kojoj su učestvovali gospodin Vladan Vukosavljević, dr Aleksandra Vraneš, tadašnja dekanica Filološkog fakulteta, dr Ljiljana Juhas Georgijevska, profesorka Filološkog fakulteta. U novembru iste godine, u okviru kampanje „Negujmo srpski jezik“, održan je ciklus predavanja Negujmo srpski jezik: jezička kultura danas. U programu su učestvovali ugledni lingvisti: dr Veljko Brborić, dr Rajna Dragićević, dr Rada Stijović i dr Vesna Lompar. Treba istaći da je program izazvao veliko interesovanje publike i da su sva predavanja bila natprosečno posećena. Učešćem u ovim programima, gospodin Vukosavljević je pokazao interesovanje za programe Kolarčeve zadužbine, za vrednosti jezičke i kulturne baštine, kao i razumevanje za probleme aktuelne jezičke politike. Rešenjem Ministarstva kulture i informisanja o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka Kolarčeve zadužbine u periodu april – decembar 2017. obezbeđen je, Ugovorom do kraja godine, kontinuitet u finansiranju dela troškova objekta Kolarčeve zadužbine, čime je nakon šest godina izostajanja ovakve podrške priznat značaj ove institucije. Gospodin Vukosavljević je, donošenjem ovakve odluke, uvažio zakone koji se odnose na mogućnosti zadužbina da obavljaju svoju delatnost u kontinuitetu i uvažio posebno značaj delatnosti Kolarčeve zadužbine u ukupnom kulturnom i obrazovnom institucionalnom sistemu Republike Srbije.
U okviru procesa izgradnje neophodnih novih državnih kulturno-obrazovnih institucija davne 1937. godine u Beogradu je formirana i Akademija likovnih umetnosti, današnji Fakultet likovnih umetnosti. Odmah po formiranju FLU je postao jedna od najznačajnijih institucija u oblasti likovnih umetnosti, ne samo u Jugoslaviji već i šire. Danas, posle 80 godina postojanja, FLU, iako konstituisan na tradicionalnom iskustvu likovnih akademija sa slikarskim, grafičkim i skulptorskim odsekom, koristi nova dostignuća umetničkih procesa našeg doba. Galerija Kolarčeve zadužbine je, od početka rada 1964. godine, uspostavila bogatu saradnju sa FLU. Sličnost ciljeva ove dve institucije na planu razvitka i promovisanja likovnih umetnosti trajno je opredelila njihovu saradnju. Jedan od autora predgovora Kataloga Galerije Kolarčeve zadužbine, koji je objavljen povodom 40 godina njenog rada, prof. dr Čedomir Vasić je napisao: „Razvoju ove plodne saradnje naročito je doprinela širina koncepcije Galerije KNU, insistirajući na predstavljanju mladih umetnika, nosilaca novih oblika i struja, ali i drugih, već priznatih stvaralaca različitih stremljenja i poetika“. Osim što je odmah po svom uspostavljanju postala mesto za prve nastupe najmlađih stvaralaca, tek diplomiranih studenata FLU, plodna saradnja ove dve institucije ogledala se i u brojnim tekstovima nastavnika i saradnika FLU za kataloge izložbi, njihovim predavanjima na tribinama Kolarčeve zadužbine, a nemerljiv doprinos radu Galerije dali su profesori FLU kroz rad u Savetu Galerije.
O dobitniku Godišnje nagrade Galerije
Milan Kulić (1988), likovni umetnik iz Novog Sada, dobitnik je Godišnje nagrade Galerije za izlagačku sezonu 2016/2017. za izložbu DISKORD, održanu u Galeriji Kolarčeve zadužbine od 6. do 24. juna 2017. godine.
DISKORD je krajnji kontrast koji se može odnositi na sve vizuelne elemente (oblik, boja, veličina) i predstavlja najveće intervale njihovih vrednosti (plošnost naspram plastičnosti, veliko naspram malog, crno naspram belog). Skulpture su grupisane u dve celine i upućuju posmatrača da zanemari informacije koje nosi svaka od njih da bi prvo percipirao njihov međusobni odnos. Na taj način, svaka skulptura je prvenstveno svedena na formu – oblik koji svoje puno značenje dobija tek u koheziji sa ostalim skulpturama – formama u određenom prostoru. Naspram svake grupacije skulptura postavljen je njihov opažajni diskord: u istom međusobnom odnosu raspoređen je dvodimenzionalni zapis njihovih prostornih formi u vidu digitalnih fotografija koje su potpunim zatamnjenjem očišćene od „suvišnih“ detalja; forma je tako u svojoj dvodimenzionalnoj predstavi izgubila sve oznake prostornosti i time svedena na crnu površinu.
.jpg)
.jpg)
