•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Odaberi u mladosti posao koji voliš i celog života nećeš raditi ništa

On je decenijama na niškim daskama koje život znače, uloge, premijere, uspesi tek po neko razočaranje...obeležili su karijeru glumca Narodnog pozorišta u Nišu, Miroslava Jovića koga Nišlije u najvećem broju znaju po ulogama u predstavama Gangstejbajteri i Azilanti.

Koliko dugo se bavite glumom?

"Skoro da čovek toga i ne može da se seti. Valjda je svako predodređen za tako nešto. Dobro je ako uspe da to što voli, jednog dana i radi. Ima jedna stara kineska poslovica: Odaberi u mladosti da radiš posao koji voliš i celog života nećeš raditi ništa. Kada je ovaj posao u pitanju, na prvom mestu je verovatno ta ljubav. Ne znam šta bih drugo radio u životu i da li bih uopšte pristao na nešto drugo osim ovoga. Pripadam pozorištu, pozorište meni. Talenat i dar nisu dovoljni da se baviš ovim poslom", kaže Miroslav Jović, glumac niškog Narodnog pozorišta.

Koliko je to godina da se bavite glumom?

"Sada će biti skoro tri decenije. Mnogo je brzo prošlo", kaće setno Jović za Niške Vesti.

Možete li da uporedite glumu pre 30 godina i glumu sada? Da li je politika umešala prste?

"Stanje u kulturi nikada nije bilo gore! Apsolutno sam razočaran onim što se dešava u kulturi.Samim tim što su sve javne službe kojima je skinuta plata dobile neku povišicu, jedino ljudi u kulturi nisu dobili ništa. Tu se vidi koliko je njima stalo do kulture. Imamo i primer drugog ili trećeg čoveka u gradu koji kaže da nam ne treba pozorište, da nam ne treba Simfonijski, da nam ne treba kultura kad možemo da imamo Belmužijadu. Kako onda razmišljati o kulturi uopšte kad takvi ljudi koji ne zaslužuju budu na vlasti?? Politika je umešala prste tamo gde bi najmanje trebalo da je ima. Uostalom, šta da očekujemo od ljudi koji su sve vreme vodili grad i onda dođe neko iz Beograda i kaže: Ne damo vam da govorite u vašem gradu. A mi od tih istih ljudi očekujemo da nas predstavljaju, da odu u Beograd i da donesu u Niš nove investicije...", kaže Jović.

Da ste ministar kulture, šta biste prvo uradili?

"Ma nikad ne bih voleo da budem tako nešto! Samo bih voleo da dođu pravi ljudi na pravo mesto. Nikada se ne bih bavio politikom i ne mogu da razumem neke svoje kolege koje su iz neke pobune otišli u politiku i na neki način su narušavali svoju karijeru. Verovatno su imali neki mnogo dobar razlog. Jednostavno, voleo bih da se cela situacija promeni, da se više ulaže u kulturu jer je kultura oličenje jednog naroda", kaće ovaj niški glumac.

Koliko premijera ste imali do sad?

"Ne znam, nemam evidenciju o tome. Bilo ih je puno, bilo je uloga koje sam voleo više da igram, bilo je uloga koje sam voleo manje da igram, bilo je uloga koje uopšte nisam voleo da igram. Gluma je posao u kome ste često birani, nisi uvek u situaciji da biraš, a i ako dođeš u situaciju da biraš onda to dođe posle nekih godina. Ali obično si celog života biran. Ovo je posao koji je pre svega igra", kaže Miroslav.

Anegdota sa predstave?

"Bilo ih je ko zna koliko! Recimo, najneverovatnija stvar koja mi se desila bila je na premijeri predstave "Švabica". Igrao sam glavnu ulogu, stiže na red scena gde igram sa "majkom". I moja koleginica se uopšte ne pojavi! Jednostavno je previdela tu scenu i otišla iza pozornice da se sprema, skroz u dubinu scene. Sve to ne bi bilo toliko strašno da nije bila u pitanju premijera, za nas je to nešto posebno. Sva sreća, bio sam toliko priseban da sam govorio i svoj i njen tekst, tj.prepričao sam scenu, tražio sam da mi daju svetlo. Svi su bili zbunjeni sem publike, ona ništa nije primetila", kaže kroz smeh Jović.

Šta gluma donela a šta odnela?

"U principu, ona je mene pozitivno promenila, omekšala me. Omekšala je moju emociju, pre svega. Nisam ja bio jedan od onih muškaraca koji pokazuju svoje emocije, govore o svojim osećanjima, a onda su godine prolazile i kroz ovaj posao, omekšao sam. Ovaj posao je mnogo stresan, pretpostavljam da zbog toga često pišu da glumci puno piju ili šta već. Ja ne pijem... ali me je ovaj posao svakako promenio na bolje. Dugujem mu puno toga. Dešavalo se da iz spoljnog sveta donesem u pozorište negativne emocije, ali onog trenutka kad uđem u garderobu i vidim na čiviluku svoj kostim, potpuno to promeni stvari. Nađeš radost u svemu tome.

Probati glumu, ludo ili hrabro?

"I jedno i drugo! Zato što ovaj posao postaje neizvestan. Ide vreme kada će verovatno da izađe taj zakon o pozorištu, kada će se raditi na ugovorima... Neće biti kao sada, da budeš negde gde te vuče srce ili nešto drugo što želiš. Ja svoje klince usmeravam na sport, ne bih voleo da se bave glumom. Imam dva sina, oni dođu i gledaju moje predstave, pogotovu ovaj stariji, ali se ja nekako trudim da to sve bude dozirano. Da ne prereaste u njegovu opsesiju i da ne požele da se bave ovim poslom. Voleo bih da odu na neku drugu stranu. Ovaj posao nosi mnogo lepih stvari, putovanja, spaja se lepo i korisno.. Eto, sa "Azilantima" bili smo dva puta u Nemačkoj, u Parizu, doživeli smo tu čaroliju Pariza pred Novu godinu", završava Miroslav Jović, glumac Narodnom pozorišta za Niške Vesti.

Autor: Marijana Vitas (Niške vesti)

Podeli:



Preporucujemo