•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Održana projekcija filma o slovenačkom kustosu Igoru Zabelu u Salonu Muzeja savremene umetnosti

Projekcija slovenačkog dokumentarnog filma „Kustoska soba – Igor Zabel: Kako umetnost učiniti vidljivom“ Damjana Kozole posvećenog Igoru Zabelu održana je u subotu, 19. oktobra u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u okviru međunarodnog kursa “Šta kustosiranje može/treba da bude”. Prikazivanje dokumentarca ispratio je razgovor o radu ovog istaknutog slovenačkog kustosa između scenaristkinje filma Urške Jurman, teoretičara umetnosti Miška Šuvakovića, istoričara umetnosti i kustosa Zorana Erića, i kustoskinje Biljane Ćirić. Uz podršku Udruženja za kulturu i teoriju “Igor Zabel”, program je bio besplatan i otvoren za javnost.

Urška Jurman, scenaristkinja i programska menadžerka Udruženja za kulturu i teoriju „Igor Zabel“ osvrnula se na doprinos koji je Igor Zabel kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani ostvario u okviru slovenačke umetnosti:

“On je zapravo bio jedna od ključnih figura od druge polovine osamdesetih do početka dvehiljaditih godina u podržavanju i artikulisanju praksi savremene umetnosti u Sloveniji. Bio je veoma bitan u tom smislu, ne samo kao kustos, nego možda više kao istoričar umetnosti i pisac koji je pisao o umetnosti. Bio je zainteresovan o onome što se dešavalo oko njega, i na neki način je pokušao da shvati i artikuliše nove umetničke prakse, što u to vreme u Sloveniji nije imalo svoj rečnik. To je bio jedan bitan zadatak, a jedan drugi koji takođe smatram značajnim je njegovo puno posvećivanje pažnje istorijskoj avangardi i neo-avangardi kao kustosa. On je napravio prvu izložbu slovenačke avangardne umetničke prakse i pokreta od početka dvadesetog veka, zajedno sa kolegama iz Muzeja moderne umetnosti. Takođe, veliku retrospektivu Oho grupe, slovenačkog koncetualnog umetničkog pokreta. On je učinio to kao neku vrstu prikaza istorijske tradicije savremene umetničke prakse što sve zajedno predstavlja njegov ključni doprinos.“

Zoran Erić, istoričar umetnosti, kustos i šef Odeljenja umetničkih izložbi i zbirki Muzeja savremene umetnosti istakao je značaj programa posvećenog Igoru Zabelu i što se on odvija u Muzeju savremene umetnosti sa kojim je Igor Zabel sarađivao:

„Dokumentarni film o radu Igora Zabelog gledao sam prošle godine na Konferenciji koja je pratila dodelu nagrade „Igor Zabel“, a koju je istoimena Fondacija inicirala uz podršku Erste fondacije, i mislim da je to to jedan od ključnih i najznačajnijih momenata kako se njegov rad reaktualizuje. Uz niz brojnih izložbi, projekata i publikacija u kojima sam i ja između ostalog učestvovao, bila je ideja da se na tragu njegove misli napišu neki novi tekstovi, da se naprave nove analize kako se sad te misli, posebno one o odnosu nekadašnjeg Istoka i Zapada što je on prvi anticipirao, danas menjaju, dok geopolitičke podele iz te hegemone borbe koja je ranije postojala i dalje ostaju. Taj film koji je uvod u naš razgovor je dobar povod da se rekapitulira sve što smo načeli kroz razgovor i sve što je bio njegov značajan doprinos - mnogo tekstova, eseja, izložbi koje je radio, neke koje su bile vrlo problemske orjentisane, neke koje su determinisale poziciju kustosa iz regiona i šire. Važno je da se jedna paradigmatska figura, jedan model kustosa, teoretičara i pisca koji nas je nažalost vrlo rano napustio, a koji je učestvovao u brojnim projektima i saradnjama u čitavom regionu, pa i sa našom institucijom, prikaže na mestu kakav je Salon Muzej savremene umetnosti u Beogradu.“

Biljana Ćirić, kustoskinja i organizatorka kursa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ rekla je da joj je velika čast što se film o Igoru Zabelu prikazuje u okviru obeležavanja šezdeset godina od njegovog rođenja:

„Meni je jako velika čast da mi možemo da predstavimo ovaj dokumentarni film, zato što se ove godine obeležava šezdesetogodišnjica od njegovog života. Pre desetak godina kupila sam knjigu „Igor Zabel Contemporary Art Theory“ u Kini, i ona mi i danas služi kao jedna od glavne literature za razmišljanje o kustoškim praksama koje potiču iz nezapadnog konteksta i drugih geopolitičkih okolnosti. Ovo je nešto što je vrlo blisko mom radu, a u isto vreme je bitno da se njegovo nasleđe nastavi kroz rad onoga što Urška Jurman radi u Sloveniji.“

Međunarodni projekat “Šta kustosiranje može/treba da bude“ održava se drugu godinu zaredom, i zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna znanja i mreže.

Podeli:



Preporucujemo

Nova knjiga na temu AI-a: „200 ideja kako zaraditi uz...