U utorak, 14. februara u prepunoj Dvorani Kulturnog centra Beograda održana je promocija knjige „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ autora Stefana Arsenijevića, u izdanju Filmskog centra Srbije. Na promociji su govorili urednik knjige Miroljub Stojanović, kritičar Srđan Vučinić, Srđan Karanović i Stefan Arsenijević.
Autor Stefan Arsenijević je o Karanovićevom delu i značenju naslova knjige rekao: „Svi njegovi filmovi su različiti. Kao reditelj je zaista pokušavao da iz filma u film bude drugačiji, da se prilagodi priči koju priča, sam sebe iznenadi, da se igra. U našim razgovorima se nekoliko puta pojavila sintagma ’malo iznad tla’. Jer čak i kad je radio vrlo realistične filmove, uvek u njima postoji neka igra, uvek je to nekako malo izdignuto od zemlje, zavodljivo, filmično. Dok smo razgovarali to se više puta pojavljivalo, svaki put su ti filmovi malo odignuti od tla na neki drugi način. To je poetičan naslov i jedan od lajtmotiva u Karanovićevog filmografiji“.
Kritičar Srđan Vučinić je o knjizi rekao: „U odgovorima koje je dao Stefanu, Karanović je nama dao ne samo svoje ogromno filmsko znanje, erudiciju i filmski zanat, nego nam je pružio ono što je za mene još dragocenije - svoje uspomene i emocije u odnosu na snimanje tih filmova. I emocije na sve one ljude koji su radili te filmove, od šarfera do dekoratera, asistenata scenografije i scenografa, asistenata kostimografa i kostimografa, pa do onih velikih svetskih umetnika kao što su Pinter ili Kreka. Iz ove knjige ćete moći mnogo više da saznate o onome što je istorija jugoslovenskog filma i o prilikama u produkciji, nego u bilo kojoj istoriji našeg filma, jer saznajete iz prve ruke, od čoveka koji je radio direktno sa njima u tim prilikama“.
Miroljub Stevanović, urednik knjige „Malo iznad tla“, na promociji je istakao: „Ova knjiga je jedna paralelna istorija jugoslovenskog i srpskog filma. Bio sam zadivljen kada sam u ovoj knjizi našao imena Dragana Ceranića, Mladena Prebila, Ješe Ivkova. To je akt nesebičnosti kakav je ne samo redak u filmskoj publicistici i periodici, nego je gotovo nepostojeći“.
Reditelj Srđan Karanović osvrnuo se na uspeh kako prethodne autorske knjige „Sam o sebi“, tako i aktuelne „Malo iznad tla“: „Dugo sam se kolebao da li će to nekog uopšte interesovati. Zajedno smo se nadali da će ova knjiga da bude interesantna za širu publiku. Užasavalo bi me da smo to radili samo za neke posvećene filmske umetnike. Činilo mi se da su obe ove knjige pisane i razgovarane da bi približile uopšte film i život. Za čitaoce zainteresovane za ljudske sudbine, koje mogu biti i filmske. Ali naravno, kao i uvek kad sam nešto radio, povremeno sam sumnjao u to što radim. Ispalo je da to ima smisla i zato sam vrlo zadovoljan“.
Nakon promocije Karanović i Arsenijević su više od 30 minuta potpisivali knjige i razgovarali sa zainteresovanom publikom.
Na kraju večeri publika je imala ekskluzivnu priliku da na velikom bioskopskom platnu pogleda Karanovićev kratki diplomski film iz Praga „Neblbni“ (Ma nemoj) iz 1968. u kojem Goran Marković glumi glavnu ulogu, a koji mnogi smatraju pretečom serije „Grlom u jagode“, a potom i kultni TV film „Pogledaj me, nevernice“ iz 1974. godine.
Knjigu „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ čini jedanaest razgovora u kojima Karanović otvoreno i iskreno razgovara sa kolegom rediteljem Stefanom Arsenijevićem o svojim dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“. Razgovori hronološki prate Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio. O Karanovićevoj potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji.
Ova knjiga govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.
Srđan Karanović jedan je od najvažnijih filmskih reditelja na ovim prostorima. Njegovi sada već kultni filmovi poput „Petrijinog venca“, „Mirisa poljskog cveća“, „Jagoda u grlu“, „Nešto između“, „Virdžine“ ili „Bese“ nagrađivani su na najvažnijim svetskim festivalima, osvajali su najviše domaće nagrade, prikazivani su u bioskopima širom sveta, i čak i decenijama nakon nastanka uživaju veliku popularnost kod publike.
Foto: Tanja Drobnjak