Negde, i nekako, između filmova „Pee-wee's Big Adventure“, „Beetlejuice“, „Batman“, „Edward Scissorhands“ i „Ed Wood“, Tim Burton postao je reditelj koji se dopada određenoj grupi ljudi, dok ga druga doživljava onakvim kakvim se pokazao preko filmova „Mars Attacks!“, „Big Fish“, „Planet of the Apes“, „Charlie and the Chocolate Factory“, „Sweeney Todd“, „Alice in Wonderland“ i „Corpse Bride.“ Neki čak tvrde da je predlog da snimi sopstvenu verziju kratkog filma iz 1984. „Frankenweenie“ veoma pogrešan savet, ali Burton ne haje previše za savete. Njemu je važno da snimi film, da njegova supruga u njemu zaigra i najviše od svega da bude u toploj blizini Jonnya Deepa.
Sada mu kreću pregovori za „Miss Peregrine's Home For Peculiar Children.“ Bio bi reditelj, ali bi radio i na scenariju.
Jedno je izgraditi čitavu karijeru na sigurnoj karti, a nešto sasvim drugo je oprobati se u nečemu novom. To novo nije se od Burtona doživelo od „Beetlejuce-a.“ Možda će 23 godine kasnije Burton i dokazati da je reditelj u klasičnom smislu te reči.