Ovde su opisani neki slučajevi gde završetak jedne scene može biti narušen iznenadnom promenom, naročito ako prvi kadar sledeće scene ima potpuno različito raspoloženje. Vizuelna pauza je potrebna kao most, bilo pomoću crnog blanka umontiranog između scena, produžavanjem poslednjeg kadra scene preko svog dramskog intenziteta, ili upotrebom međukadra. U prvom slučaju - gledaocima se stvara potpuni emocionalni zastoj. Efekat ne sme da buđe preteran, jer može iritirati gledaoce. Sledeća scena počinje sa odtamnjenjem ili na rez.
Ponekad je period potpunog mraka "praćen" muzikom koja se pojačava, a onda se utišava za vreme odtamnjenja nove scene.
Zamisao produžavanja zadnjeg kadra posle njegovog dramskog klimaksa, često je koristio John Ford radi našeg emocionalnog opuštanja i time izražavao raspoloženje melanholije. Sledeća sekvenca normalno počinje srednjim ili opštim planom. Ovakvo kadriranje razblažuje našu koncentraciju i opušta našu pažnju.
Treće rešenje koje je navedeno, javlja se najčešće u praksi - to je posebni kadar koji se postavija kao pauza između scena, bilo da taj kadar odgovara završetku scene ili je nezavistan, ima samo emocionalni efekat.
U drugim prilikama umontiran kadar kao vizuelna pauza između dve raziičite scene ne mora da ima nikakvu vezu sa scenama, i upotrebljen je jedino kao emocionalna vrednost.
.jpg)
.gif)
