•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Psihotično kreštanje ptica

Kada je prvi put bio prikazan, 16. 6. 1960-e godine, „Psycho“ nije bio primljen sa velikim kritičkim oduševljenjem. Iako se pokazao uspešnim na blagajnama širom sveta, tek je u kasnijim godinama, kada je film podlegao široj analizi, doživeo status koji održava do danas.

Ipak, pored gomile kritika, analiza i dokumentaraca o samom filmu, kojih nikada dosta, jedan od najvažnijih aspekata filma nikako da doživi ozbiljniju anlalizu; muzička podloga Bernarda Hermana.

Tek je četrnaest godina kasnije, Hermanov prijatelj, takođe kompozitor, Fred Stajner, sproveo poseban projekat o filmu baziranom isključivo na muzici starijeg kolege. Stajnerova analiza je najzad skrenula pažnju na upotrebu muzike.

Najprimetnija razlika u pristupu orkestru sa kojem je Herman radio (sa Hitchockom je do tada već radio na filmovima „Nevolje sa Harijem“ (1955), „Čovek koji je previše znao“ (1956), „Pogrešan čovek“ (1957), „Vrtoglavica“ (1958), „Sever-Severozapad“ (1959)) bila je u tome da je čitav orkestar bio sastavljen od žičanih instrumenata. Treba znati da sama ideja isključivog korišćenja žičanih instrumenata nameće ozbiljna ograničenja u paleti dostupnih tonova. Kompozitor se obično oslanja na dostupnost mnogih izvora simfoniskog ansambla – drvenih duvača, prekusija, udarljki, pleha – radi raznolikosti i kontrastu pri korišćenju muzičkog materijala. Ali je Herman odlučio da koristi samo žičane instrumente, što nije bilo strano filmovima strave i užasa; (na protiv, u filmu se mogu prepoznati tradicionalni motivi filmova strave i užasa). Herman je, takođe, želeo i da se poigra sa svešću gledaoca koji je žičane instrumente oduvek poistovećivao sa romantičnim filmovima. Devet od deset ljubavnih tema na platnu prati violina ili čelo. Zbog čega se onda Herman odlučio da tako melodično drag zvuk izopači u jeziv i pretvori u stravu i užas?

U intervjuu iz 1971-e godine, objasnio je da je samo žičanim instrumentima želeo da upotpuni crno-belu fotografiju i time stvori crno-beli zvuk. Da li takva stvar može da postoji u muzici?

Žica može da održi najdužu notu i ima najviše skala: ima efektivni raspon dinamike neprisutan u ostalim grupama, i unutar svojih ograničenja boja jednog tona, može da izvede veliki broj različitih efekata: picikato, tremolando, harmoniju, itd. Zato što ih ima toliko, žice mogu da budu podeljene na razne načine: antifonalni zapis je moguć i olakšava mešavinu svih različitih efekata u samo jednoj žičanoj sekciji. I kada se taj izražajni raspon žičanog orkestra poredi sa crno-belom fotografijom, Hermanova analogija postaje savršeno jasna.

Ne treba biti posebno muzikalan da se primeti odsustvo melodija u „Psihu“; melodija u smislu u kojem se uopšteno koristi (naročito u muzičkom kontekstu filmova). Osnova stila kojeg se Herman pridržavao bila je naznaka malih motiva koje su često bili individualnog ritmičkog karaktera.

Ovde ćemo akcenat staviti na scenu u kupatilu.

Norman se vraća u kuću, dok Merion odlazi u kupatilo: muziku koju čujemo već smo čuli u sceni sa prepariranim pticama, sa svojim ublaženim kljucajućim ritmom koji je prati dok ona povlači vodu taoletne šolje kako bi se rešila pocepanih papirića. Svlači se i ulazi pod tuš, i ono što sledi proglašeno je za nešto najužasnije, do tada, viđeno. Visoka, mutna figura se pojavljuje, zastaje ispred tuša, sklanja zavesu i podiže ruku sa ogromnim nožem u njoj. Za muziku koja usledi tvrdi se da je najjezivija ikada komponovana. Nekoliko muzičara i učenih gledaoca nazvalo ju je „kreštanje ptica“ kao i „izopačeni krica ptica“. Ali njih nema u sceni. Sve što mi čujemo dok je Merion probadana jeste šum vode, njeno vrištanje, i oštro probijanje žičanih instrumenata na vrhu njihovih registra. Kreštajući efekat postignut je ponavljanjem, disonantnog, oštrog poigravanja notom i divljim klizanjem od jedne najviše tačke do druge: brutalnost zvuka je naglašen širokim razmacima sastavnih nota uz korišćenje izuzetno visokog registra svakog instrumenta, kao i dodatka odjekivanja. Većina gledalaca je poistovetila taj zvuk sa kreštanjem ptica; koje su tri godine kasnije postale značajne za opus reditelja. Takođe, postigao se utisak zvuka koji bi mogao da zadaje veliki kuhinjski nož svojim zabadanjem.

Na pitanje o čemu je razmišljao dok je stvarao muziku za ovu scenu, Herman je odgovorio „na užas“.

Posebno zanimljiva činjenica je da je Hitchock želeo scenu bez muzike. Kasnije, kada je reditelj postao vrlo nezadovoljan izgledom završene scene, Herman je je uspeo da ga uveri da uključi muziku sa scenom ubistva. Rezultat je prevazišao svačija očekivanja.

Podeli:



Preporucujemo

Demi Moore i 13 godina mlađi švajcarski kuvar raskinuli...
Kako danas izgleda sin Del Boja Trotera iz Mućki
Sa tugom i ponosom Festival autorskog filma oprašta se od...
Šlomo Minc i Vojvođanski simfonijski orkestar 29.11. u 20...
Druga konferencija Mreže kinoprikazivača Srbije
Emili Blant: Dosadilo mi je da budem opasna i verbalno...
Pet filmova autora iz Srbije na 14. Merlinka festivalu
Muzička porodica Ude 10. decembra na Kolarcu
Set Rogen: Mislio sam da ću dobiti otkaz zato što sam...
Kejt Vinslet oduševila sve humanim gestom
Premijera dva dugometražna filma Mile Turajlić...
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa od 17. novembra do 23....
NAJGLEDANIJI FILM U SVETU I KOD NAS “CRNI PANTER: VAKANDA...
HOTEL ZA INSEKTE KAO REZULTAT EDUKATIVNE I ZABAVNE...
Nesvakidašnja filmska priča o životu Dejvida Bouvija...
Otvaranje izložbe Sadka Hadžihasanovića ,,Don’t Play...
Top Gun je postao još bolji Tom Kruz dobio urnebesnog...
Glumica Ksenija Marinković otvorila 28. Festival autorskog...
Morgan Frimen na meti kritika nakon otvaranja Svetskog...
Nakon velikog uspeha izložbe Kiki Smit, nova izložba u...
Kako je FIFA dobila crveni karton: Netflixov dokumentarac o...
"AVATAR: PUT VODE" PREMIJERNO OD 14. DECEMBRA - KARTE U...
ZVEVDA HOLIVUDA ANJA TEJLOR-DŽOJ I RENOMIRANI BRITANSKI...
Srpska premijera filma „Kristina“ Nikole Spasića na...
Selekcije Hrabri Balkan, Bande à part i Sirovo na 28....
Bh. kandidat za Oscara, „Balada“ Aide Begić, od danas...
Srpski filmovi i brojna delegacija na IDFA festivalu u...
Dodelom nagrada zatvoren 2. Međunarodni festival nemog...
Izložbe austrijskih umetnica Johane Brukner i Rozmeri...
ŽIVOPISAN PRIKAZ OSNAŽIVANJA ŽENA '60-ih GODINA U...