Program petog festivalskog dana Beldocsa (ponedeljak, 7. septembar) obeležili su filmovi koji preispituju teme slobode u totalitarnim režimima i mira u zaraćenim područjima.
Filmovi „Za Samu“ i „Pećina“ bave se ratom u Siriji, donoseći nam likove jakih i hrabrih žena sirijskog društva. Film „Za Samu“ nastao u obliku ljubavnog pisma mlade majke svojoj ćerki, govori o životu Waad al-Kateab tokom pet godina ustanka u Alepu u Siriji, tokom kojih se ona zaljubljuje, udaje i rađa Samu, dok se kataklizmički sukob razvija oko nje. Njena kamera beleži neverovatne priče o gubitku, smehu i preživljavanju dok se Waad bori s nemogućim izborom – da li da pobegne iz grada kako bi zaštitila život svoje ćerke, u situaciji u kojoj napuštanje grada znači napuštanje borbe za slobodu kojoj je već toliko toga žrtvovala. O svom filmu Waad kaže: „Film je nastao kao rezultat moje potrebe da snimim sve što se dešavalo oko nas, jer sam iz dubine svog srca bila ubeđena da ne postoje šanse da ću uopšte preživeti, da ću biti ubijena. Međutim, kako sam bila primorana da pobegnem, bila sam šokirana što sam živa uopšte. Tada sam počela da razmišljam o tome kako bih od 500 sati snimljenog materijala mogla da napravim film dostupan ljudima, da bi mogli da gledaju i da razumeju šta se desilo. Iz toga je proistekla ideja o filmu“.
Film „Pećina“ reditelja Ferasa Fejada, koji je bio već jednom gost Beldocsa, prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reč je o filmu o ratnoj bolnici poznatoj pod nazivom Pećina, gde su pedijatar i lekar dr Amani Balur i njene koleginice Samaher i dr Ala zaradile svoje pravo da kao jednake rade uz svoje muške kolege, gde se bave svojim poslom na način koji bi bio nezamisliv u ugnjetavajućoj patrijarhalnoj kulturi koja postoji ispod površine.
U okviru domaće takmičarske selekcije premijerno je prikazan film „Drenjine“ mladog autora Nikole Stojanovića (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20 sati), u kome smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. O snimanju filma autor kaže: „Na početku mi je bilo dosta teško, pogotovo u koncipiranju filma. Morao sam da pokušavam da se udaljim i posmatram porodicu kao likove, da zauzmem perspektivu gledaoca koji ne zna ništa o njima, da shvatim šta je potrebno da objašnjavam, šta ne. Sa druge strane, nisam želeo ni da se u potpunosti izgubi taj osećaj intimnosti, nisam želeo da deluje kao da neko sa strane snima neku porodicu. Želeo sam da se u filmu oseti bliskost, intimnost i da se nazire moj odnos prema svemu što se dešava“.
Film Ivana Milosavljevića „Plava granica“ prikazan je na istom mestu, u okviru revijalne selekcije Pejzaž. Film govori o starom dunavskom ribaru, koji u sam osvit zore svakodnevno pokušava da namami ovog rečnog džina. Prema autorovim rečima „Plava granica je poetično iskustvo o traganju starog ribara za dugo očekivanim susretom. Iz želje da na veliko platno prenesem sve ono što Dunav od detinjstva budi u meni rodila se ideja o snimanju ovog filma. Krajem avgusta, četiri godine nakon snimanja prvih kadrova, film je imao svoju svetsku premijeru na Internacionalnom festivalu kratkog filma u Busanu, a odmah potom stiže na Beldocs gde će imati nacionalnu premijeru“.
Ostvarenje „Marana“ italijanskih reditelja Đovanija Beninija i Davidea Provola prikazano je u okviru Međunarodnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, a bavi se svetom tinejdžera sa autizmom koji žive u izolovanom rezidencijalnom centru istog imena. Ovi omladinci žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metazifičkog, na neki način i izvan vremena. O svom filmu reditelji Đovani Benini i Davide Provolo kažu: „Ideja je bila da predočimo fenomen autizma na način koji bi istakao snagu, slobodu, vizionarsku moć tih mladih ljudi. Mislim da smo uspeli da podelimo trenutke u kojima se uspešno integrišu stvarnost i fantastika, fizičko i metafizičko, strah i zadovoljstvo. Oni su nam pokazali odlučnost, konstantnost, posvećenost i sposobnost da idu za svojim željama uprkos uštogljenosti našeg društva."
U utorak, 8. septembra, na programu Beldocsa izdvajamo film domaće takmičarske selekcije „Pripadnost“ Tee Lukač, „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin u selekciji Specijalne projekcije, i film „XY Čelzi“ u selekciji I kao integritet, koji govori o kontraverznoj Čelzi Mening, koja se suočava sa dalekosežnim posledicama svoje prošlosti – istorijskim odavanjem poverljivih informacija koje je dovelo do njene zatvorske kazne.
Foto: Beldocs promo.
.jpg)
