•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Reditelj Alex Kurtzman govori o “ličnom” u “People Like Us”

“People Like Us” je proizvod rada scenariste i reditelja Alex-a Kurtzman-a. Stvaranje filma je trajalo čitavih 8 godina, a sam film je zasnovan na ličnom iskustvu Kurtzman-a i duboko je lična priča. Ali, za pomenutog filmadžiju, ovo je i mač sa dve oštrice. Strast je vodila projekat, ali kako sprečiti sebe da se bude nefleksibilan vezano za material samog ostvarenja? Za Kurtzman-a, to je zapravo biti vođen duhom samih reči koje su u filmu.

Ovo je jako lična priča za Vas, pa nas zanima kada ste odlučili da ona preraste u film i kada ste jednostavno poželeli da ona bude film?

AK: Možda sam mazohista zato što sam na neki način što sam morao kompletno sve da napišem sam. Iskreno, počeo sam ovo putovanje bez ikakvih očekivanja da će to ikada oživeti. Znao sam samo da moram da to napišem, a ono što sam napisao je bilo mnogo opširnije od prave price. Što se scenaria tiče, vise puta smo kretali u pogrešnim pravcima, pa je i to razlog što je stvaranje ovog ostvarenja trajalo čitavih 8 godina. Sve je vezano za odvajanje istine od fikcije i shvatanja kako da ne izdamo autentičnost i lično iskustvo. A za to treba vremena. To je bilo ono glavno. I kako je to jako različito od svega drugog što smo radili, imali smo određen datum da završimo. A sam film je proizvod ljubavi.

Da li je postojalo nešto što ste “pronašli” i jednostavno rekli: “To je to! To nam je trebalo!”

AK: Da. Za vreme 6. ili 7.godine učinilo mi se da imam odgovarajuću arihitekturu. Ali, to nije bio Sam-ov glas koji sam želeo. Nisam čuo njegov glas 100%. Odmah sam čuo Frankie ali ne i Sam-a. A onda sam želeo da je Sam u svojoj biografiji imao različite poslove, ali ni jedan od njih nije bio pravi. Svi su bili, zapravo, prilično grozni.

Kakve poslove?

AK: Pa, prvo je trebalo da prodaje delikatesne proizvode, pa je trebalo je da bude promoter kluba, što je bilo katastrofalno, zatim radio inženjer, inženjer zvuka, a sve to je bilo strašno. Želeo sam da se liku Sam-a veruje. Tako da sam izašao na večeru sa svojim dobrim prijateljem scenaristom koji mi je rekao da je bio u nekom posebnom biznisu pre nego što je postao scenarista. Rekao sam mu da mi da primer i to je bilo to. To je bio Sam koga sam želeo i to je imalo smisla vezano za moj lik. Sam je momak koji je odrastao u u kući punoj laži i koji je sam počeo da laze kako bi sebe zaštitio. Sam je počeo da se bavi poslom gde se bukvalno prodaje magla, a njegov opstanak u životu je zavisio bukvalno od njegove prazne price. Tako da sam odmah zamislio kako bi se on ponašao u svim scanama.

Koliko je na sam lik uticao odabir Chris-a Pine-a baš za tu ulogu?

AK: U mnogome. Chris je odgovorio na sam lik, a sve je stvar saradnje. Želeli smo da njegov lik učinimo realnim zato što ga u početku srećemo kao čoveka koji je alergičan na istinu, zato što istinom ne može prodati proizvode. Pa je Chris sugerisao da negde kažemo manje, a da on sam tu više odglumi. I uvek je bio u pravu. Mi bi smo prilagodii scene, a on bi sve odlično odigrao.

Kako je to prepustiti se glumcima i dozvoliti im da se “umešaju” u priču i u svoje likove?

AK: Na to zaista ne gledam na taj način. Nakon 8 godina sam razvio jednu analogiju sa crnim lukom: što ga više ljuštite, pronaći ćete više slojeva. I zbog činjenice da smo na filmu radili 8 godina, još uvek osećam da sam posvećen tome da osiguram da smo dovoljno duboko kopali da smo iz svake scene izvukli maksimum. Nikada nije bilo trenutaka da smo želeli da se “smirimo”, a jedna od lekcija koju sam naučio tokom vremena je da kada ste reditelj morate da se pozabavite sa jako puno stvari koje nisu samo vezane za scenario. Mislim da scenario jeste najvažnija stvar, ali šta ako glumac ne može da iznese svoje replike na pravi način? A šta ako to ne funkcioniše na pravi način? Morate da budete sposobni da učinite da scena funkcioniše. Mislim da to što ste vezani za duh svojih reči i ne samo reči i veru u njih može da bude bolje kada dozvolite da se sve to istraži. Reditelj oseća sigurnost na taj način zato što tada ne misli da je zaključan unutar nečega.

Podeli:



Preporucujemo

Nova knjiga na temu AI-a: „200 ideja kako zaraditi uz...