Reditelj filma, Milorad Milinković, (Mrtav ladan, Čitulja za Eskobara, U potrazi za Sreć(k)om) navodi da je inspiraciju za ovaj film dobio posmatrajući sadašnje vreme, sadašnje društvo i naravno rijaliti formate koji su zastupljeni na našim TV kanalima i veoma su gledani. „Mislim da je rijaliti, kao sociološki fenomen logičan nastavak smera u kojem civilizacija ide. Ima jedan monolog, koji Kile (Gordan Kičić) izgovara u filmu, o tome kako su ljudi oduvek voleli da gledaju ludake jer ih je sama činjenica da nisu takvi tešila. To je, mislim, suština rijalitija. A najava za 3 minuta slave kaže: Ranije ste odlazili u cirkus nakaza, sada frikove dovodimo u vaš dom!”
Pitanje koje se nameće jeste i da li i koliko umetnost i film uopšte mogu da menjaju društvo u današnjem svetu. Reditelj Milinković ističe: “Mislim da je greška razmišljati na taj način, jer se svet ne menja, eto, eonima. Samo se tehnologija usavršava. Ali bazične ljudske vrline i mane su ostale iste i uvek će ostati. Pogotovo je naivno i prilično prepotentno, misliti da bi umetnost mogla da menja svet. I da uopšte treba da se bavi time. Umetnost može samo da vam život učini lepšim, a da ga promenite morate vi sami.”
Veoma često čujemo stav da smo zbog današnjeg načina života, tehnologija, interneta, društvenih mreža… svi deo jednog velikog rijalitija. Na pitanje da li i on tako misli, reditelj je odgovorio u svom prepoznatljivom, šarmantnom maniru: “Ne znam, možda… možda smo samo deo intergalaktičkog šou programa, možda smo i u matriksu, možda nas sad uzgajaju vanzemaljci, možda ovaj svet iz senke vode vampiri… šta god. Zabavno je misliti na taj način. Teorije zavere su uvek bile rasadnik dobrih ideja za film.”
Naslov filma PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA, veoma je i simpatičan i simptomatičan. Na pitanje kome je zapravo film namenjen i da li su se veliki ljudi izgubili, reditelj odgovara: “Ako se ovo pitanje odnosi na publiku, onda je odgovor svima, apsolutno svima. Kao Zabavnik, od 7 do 107. A mogu i stariji. Veliki ljudi se nisu izgubili. Apsolutno ne. U svim vremenima ih je bilo i danas ih ima i biće ih. Na raznim poljima. I za ogromnu većinu nikada nećemo ni čuti ali to neće umanjiti njihovu veličinu.”
* * * * *
U filmu PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA glavne uloge tumače neka od najboljih imena srpskog glumišta, glumci sa veoma uspešnim i bogatim karijerama, ali i mladi glumci koji grade svoj put do uspeha. Pored Gordana Kičića, Borisa Milivojevića, Raleta Milenkovića, Olge Odanović i Ljube Bandovića, tu su i Aleksandar Radojičić, Jelena Đukić, Tamara Krcunović, Milena Radulović, Marko Gvero, Novak Radulović, Andrija Kuzmanović i drugi. Glumci su istakli da im je rad na filmu bio veoma uzbudljiv, dinamičan, da su lepo i lako sarađivali i međusobno i sa rediteljem, kao i da se veoma raduju predstojećoj premijeri i bioskopskom životu „Patuljaka“.
GORDAN KIČIĆ (Nikola) je srpski televizijski, pozorišni i filmski glumac, jedan od najuspešnijih u svojoj generaciji.
Vaš lik u filmu je čovek bez skrupula ali suštinski neko ko traži ljubav i prijatelje. Recite nam nešto više o Nikoli.
Mislim da je Nikola odavno prešao granicu saosećajnosti i razumevanja drugih ljudi. On je na neki način postao proizvod ovog vremena i posla kojim se bavi i nije baš svestan da je u stanju u kome zapravo jeste. Tokom filma njemu se pokažu neke stvari. Kako radnja odmiče, mi pratimo njegovo putovanje do sebe. Mi ga upoznajemo u najgoroj fazi, iz koje nema dalje i gledamo ga kako se „vadi“.
Mislite li da svaki čovek ima cenu i nešto za šta može da se "proda"? Šta mislite o ljudima koji su spremni na sve zarad novca, popularnosti i slave, kao i ljudima koji su spremni na sve zarad ljubavi i da li uopšte može da se napravi neka paralela?
Ja ne mogu da napravim paralelu jer ne mogu na taj način da ocenjujem ljude. Kada bismo ocenjivali svakog od tih ljudi, morali bismo da vidimo koji su njihovi psihološki motivi. Ja ne bih voleo da ocenjujem bilo koga i o takvim stvarima govorim generalno. Naravno, ljudi su u životu uvek dovedeni pred nekakve izbore i samo je pitanje šta prevagne u kom trenutku i da li se ti ljudi dobro osećaju nakon svojih dela. I to je ključno pitanje i ono čime se bavi ovaj film, koliko daleko su ljudi spremni da odu i rade stvari zbog svojih ličnih interesa.
Koliko je teško igrati negativca, glavnog lika koji nije pozitivan. Koliki je to izazov za glumca?
Ja ne bih rekao da je moj lik negativan. On je antiheroj i mi kroz film pratimo njegovu promenu. On ima neku vrstu iskupljenja, istina malu, ali za njega značajnu. Meni je izazov kada kao glumački zadatak treba da se iznese junak koji nije ni očekivan, a sa druge strane kada imam ozbiljan zadatak da ga zastupam. Ja moram da dam sve od sebe da ga odbranim na neki način i to je izazov. Za mene, što je teže braniti lik, to je izazov veći.
Mislite li da “Patuljci” otvaraju neka važna pitanja, možda i nude odgovore i rešenja tih pitanja. Šta mislite kako će publika reagovati?
Po scenariju i onome što smo snimili mislim da je film subverzivan i da kroz duhoviti način govori o surovoj realnosti u kojoj se nalazimo, o svetu rijalitija, tabloida, društvenih mreža. Ljudski, humani kontakt se gubi. Film kroz jedan duhovit način priča o tome. I mislim da je to dobra stvar. Ako postoje angažovani filmovi, mislim da ne moraju na oštar način, direktno, već mnogo elegantnije da ukažu na neke stvari.
JELENA ĐUKIĆ (Gordana, Žaklinina majka) je talentovana srpska glumica najpoznatija po svom radu u TV serijama.
Vaš lik je žena koja je po svaku cenu rešena da uspe. Kako se boriti protiv osoba koje uspeh mere samo materijalnim?
Svako od nas ima pravo da bira smernice u životu. Lično ne osuđujem nečije izbore i ne borim se sa ljudima koji ne žive i ne misle kao ja. Svi živimo kako najbolje umemo.
Da li vam je bilo teško da se poistovetite sa vašim likom?
Moj lik je koloritan, a to je najslađi kolač za glumca. Izazov je igrati nešto što ti nije blisko na prvu loptu, ali tada se najbolje mašta. Nije mi bilo teško, naprotiv, bilo je jako zabavno. Nisam imala potrebu da pravdam svoj lik, samo sam ga prihvatila i odigrala, nadam se da će bar malo biti simpatičan, jer ne bih da ga stavljam u kategoriju negativnih likova.
Vi ste umetnica i majka. Šta su po vama izazovi kada je vaspitanje dece, u slučaju vašeg lika ćerke, u pitanju?
Ono što je zajedničko za moj lik i mene jeste ljubav prema detetu. Majka sam devojčice i sve bih uradila za nju, naravno ne ono što Gordana radi za svoju ćerku, jer te stvari nisu u mom sistemu vrednosti, ali mogu da razumem ljubav. Roditeljska ljubav zna neretko da napravi greške, ali to se ne zove greška, nego ljubav.
ALEKSANDAR RADOJIČIĆ (Bogoljub Boba Furija) je poznati glumac mlađe generacije, koji se proslavio ulogom fudbalera Balerine u filmu “Montevideo, Bog te video”. Pored nekoliko zapaženih filmskih uloga, Aleksandar igra u pozorištu i u televizijskim serijama.
Koje je vaše mišljenje o patuljcima sa naslovnih strana o kojima ovaj film govori i šta je vas privuklo ovom filmu?
Upravo me je ta tema i privukla da učestvujem u ovom projektu jer mislim da je potrebna jaka kritika društva u ovom trenutku, kada nas preplavljuju kič, šund, neukus i loše stvari. Rijalitiji su među tim stvarima i oni ne samo da ne doprinose razvitku mladih ljudi, već nas i unazađuju. Patuljci sa naslovnih strana, ti ljudi koji su svuda, ja ne mogu njih da krivim što imaju toliki medijski prostor. Uvek ima ljudi koji su željni slave i svašta bi uradili, ali sada im neko daje priliku. Priliku da i oni daju sve i to je ono što se traži, tako da patuljci nisu jedini krivci. To je zanimljiva tema za obrađivanje, profili ličnosti koji se prijavljuju za rijalitije, razlozi zašto... Ukoliko ovaj film bude kritika savremenog društva, ja ću biti najzadovoljniji što sam deo toga.
Da li je vaš lik za osudu, žaljenje ili kakvu ste emociju želeli da probudite kod publike kada je on u pitanju?
Dok smo snimali nisam razmišljao o tome kakvu će emociju on izazvati, jer ne možemo da generalizujemo. Nekome će to biti smešno jer neće razumeti suštinu filma, nekoga će naterati da se zapita, neko je možda već sve znao ali mu je bilo potrebno da vidi da nije jedini. Ja sam Bobu ali samo na neki način video kao osobu za žaljenje. Svako je odgovoran za svoje postupke, bez obzira na okolnosti. On je već poznat, a sada mu je bitno da bude i priznat od strane društva, jer na neki način nije priznat od svog oca. A to priznanje za njega je baš popularnost. Meni je bio veliki izazov da radim ovu ulogu i nadam se da sam uspeo da ispunim očekivanja.
Vi ste jedan o najpopularnijih i najvoljenijih glumaca vaše generacije, posebno kod mlađe publike. Koje je vaše mišljenje na šta mlad čovek treba da se fokusira i imate li neki savet za njih?
Uvek bih rekao mladima da se fokusiraju na kulturu, na čitanje, na pozorište, na dobre filmove. Problem je danas što mladi moraju sve sami da osmisle. Čini mi se da ne postoji neki sistemski rad sa mladim ljudima. Emisije koje danas gledamo na televizijskim kanalima, čast izuzecima, njihova poenta je samo da imaju što veću gledanost. Ali obratio bih se i roditeljima, jer od njih sve kreće. Vi morate svom detetu da date izbor, da ga usmerite na pravi način kako bi ono sutra znalo da traži još takvog sadržaja. Danas su izgovori za sve kako je teško zaraditi. Uvek je to bio problem, ali uvek moramo imati vremena za svoju decu. Naša misija, nas koji se bavimo kulturom jeste da damo prvenstveno mladim ljudima izbor i sadržaj i da ih privučemo da dođu u pozorište, galerije, knjižare.
MILENA RADULOVIĆ (Žaklina) je mlada srpska glumica poznata po ulogama u TV serijama. Ovo je njen prvi dugometražni igrani film a imala je iskustvo u radu u holivudskoj produkciji.
Vaš lik je devojka kojoj drugi diktiraju put. Da li se ona u filmu bori protiv toga ili se prepušta i kako reaguje na izvrnuti svet rijalitija?
Žaklina nema izgrađene stavove i određene ciljeve. Ona bira lakši put, iako negde duboko u sebi oseća da taj put nije njen. Lepo joj je, lako i zabavno u tom svetu, ali kada ga upozna malo bolje, shvata da ne želi da bude deo njega.
Mnogo je mladih ljudi koji bi preko noći došli do slave i novca. Šta im vi poručujete?
Da ne verujem u taj put. Sve što nema prave, postojane i snažne temelje, kratko traje.
Ovaj lik je potpuno drugačiji od svega što ste do sada radili. Kako ste pronašli Žaklinu u sebi i da li vam je bilo teško?
Nije mi bilo teško, bilo mi je zabavno. Žaklinu nisam mnogo tražila u sebi, Žaklinu jednostavno poznajem, one su svuda oko nas, svakog dana u Beogradu sretnete bar jednu.