•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Robotech

Robotek (engl. Robotech) je animirana serija koja govori o tri uzastopne invazije vanzemaljaca na Zemlju. U kontekstu serije, ”Robotek” se odnosi na robotehnologiju, naprednu nauku i tehnologiju, nastalu proučavanjem vanzemaljskog broda koji se srušio na ostrvo u južnom Pacifiku. Robotehnologija je omogućila stvaranje mekova, džinovskih borbenih robota, gde je veliki broj njih mogao da se transformiše u vozila (pretežno borbene avione) zbog veće pokretljivosti na bojištu.

Robotek je bio jedan od prvih animea emitovanih u Sjedinjenim Državama koji je uglavnom uspeo da sačuva kompleksnost i dramu svojih originalnih japanskih delova. Nastao je saradnjom kompanije Harmoni Gould i Tacunokoa. Priča Roboteka je promenjena izbacivanjem sadržaja i izmenom dijaloga tri različite meka anime serija: Superdimenziona tvrđava Makros, Superdimenzionalna konjica: Južni krst i Dženezis Klajmber Mospeada. Harmoni Gold je navodio da je razlog za kombinovanje ove tri nepovezane serije bila njegova namera da ponudi Makros američkim sindikalizovanim televizijskim stanicama, koje su zahtevale u to vreme minimum od 65 epizoda (13 nedelja po 5 epizoda nedeljno). Makros i druge dve serije su imale mnogo manje epizoda nego što je bilo traženo, pošto su one prvobitno prikazivane u Japanu jednom nedeljno.

Harmoni Gould je unajmio američke pisce da prilagode scenario tri japanske serije. Ovaj komplikovani proces je nadgledao producent Karl Macek (engl. Carl Macek), pionir anime-industrije u SAD. Prilagođavanje Roboteka je trajalo 9 meseci. Scenaristi originalnih japanskih serija nisu bili navedeni u konačnom izdanju. Makros, Južni Krst i Mospeada su tako redom postale Makros saga, Gospodari Roboteka i Nova Generacija.

Kombinovanje je rezultiralo pričom koja spaja tri generacije ljudi koji se moraju boriti u tri uzastopna razorna Robotek rata zbog moćnog izvora energije zvanog Protokultura. Prvi Robotek rat se odnosi na borbu čovečanstva protiv džinovskih ratnika Zentraeda koji su poslati da pokupe srušeni svemirski brod u kome se nalazio poslednji znani izvor Protokulture u svemiru. U Drugom Robotek ratu, njihovi vladari, Gospodari Roboteka, pokušavaju da nastave tamo gde su Zentraedi stali. U Trećem Robotek ratu, vanzemaljska rasa Invida je privučena na Zemlju zbog događaja koji su se odvili na kraju Drugog Robotek rata i na povratničkim Robotek ekspedicionim snagama je da se bore sa njima.

Originalni japanski Južni krst je prvobitno zamišljen da bude velika svemirska opera, ali je ukinut zbog niske gledanosti u Japanu pre nego što je mogao biti završen. Njegova obrada kao saga o Gospodarima Roboteka je čak povećala popularnost Južnog krsta.

Harmoni Gold je pokušao je napravi nekoliko nastavaka, od kojih je najznačajniji Robotek II: Čuvari dveri (Robotech II: Sentinels), ali je imao dovoljno materijala za samo par epizoda. Projekat je propao zbog problema sa licenciranjem igračaka i promenom odnosa između jena i dolara kao najvažnijim razlozima. Saga o Čuvarima dveri je produžena kroz novele Džeka Mekinija i stripovima braće Voltrip.

Harmoni Gold je objavio na sajmu AnimeEkspo 2004, da je najnovija serija Robotek: Mračne hronike (Robotech: The Shadow Chronicles) u procesu izrade. Prvi trejler je prikazan godinu dana kasnije na AnimeEkspou 2005. za dvadesetu godišnjicu Roboteka. Potvrđeno je da će serija imati premijeru kao 90-minutno DVD-izdanje koje će pratiti 26 epizoda namenjenih ili televiziji ili će direktno biti distribuirane, ali tačan datum izlaska nije bio određen.

Makros Saga
Godine 1999. ogroman svemirski brod je pao na ostrvo Makros u južnom Pacifiku. Ono što je ostalo od njega je svedočilo o vrlo naprednoj vanzemaljskoj civilizaciji. U to vreme Zemljom je besneo treći svetski rat, ali se i on utišao pred pretnjom iz svemira. Naređen je prekid vatre i svetske vođe su se okupile da formiraju Vladu Ujedinjene Zemlje, pod kojom su najbriljantniji svetski umovi stvorili istraživačke timove da prouče i poprave svemirski brod. Proučavanjem vanzemaljske tehnologije je dovelo do stvaranja neverovatno kompleksne tehnologije zvane Robotehnologija. Tokom deset godina svi resursi planete su bili podređeni popravci svemirske tvrđave. Čak je i grad sa 70.000 stanovnika nastao oko palog broda. Na dan lansiranja svemirskog broda, sada preimenovanog u SDF-1, u orbitu Zemlje stižu Zentraedi, rasa džinovskih vojnika poslatih od strane Gospodara Roboteka da povrate svemirski brod.

Kapetan Henri Gloval, zapovednik SDF-1, svestan opasnosti koju zentraedi predstavljaju po Zemlju, naređuje da se izvrši svemirski skok do Meseca koji bi odvukao Zentraede sa Zemlje, ali zbog greške u proračunima, SDF-1 je stigao u orbitu planete Pluton, ponevši sa sobom u svemir i ostrvo Makros sa 70 hiljada stanovnika.

Gospodari Roboteka
Nakon petnaest dugih godina, Gospodari Roboteka su došli do svog odredišta. Oni su došli na Zemlju u potrazi za poslednjim znanim zalihama Protokulture, kao rezultat neuspeha Zentraeda da je povrate petnaest godina ranije. Bez tehnologije da sami razviju Protokulturu i shvate tajne njene proizvodnje koje su nestale sa Zorovom smrću, našli su se u očajničkoj situaciji. Svi pokušaji da se saznaju tajne kloniranjem Zora su se neuspešno završili. Sada, Gospodari Roboteka su prinuđeni da povrate napuštenu fabriku Protokulture sakrivenu na Zemlji, pre nego što njihova civilizacija nestane. Njihove napore za osvajanje Zemlje sprečava nova generacija Robotek branioca, spremnih da zaštite svoju planetu od bilo kakve opasnosti iz svemira.

Nova Generacija
U udaljenom kraju galaksije, rasa protoplazmičkih stvorenja dobija izveštaje o nastanku velike Protokulture na beznačajnoj planeti u četvrtom kvadrantu poznatog svemira. Odgovarajući na ove pretnje, Ridžis, vrhovna poglavarka Invida, šalje celokupnu svoju civilizaciju da pronađu i prikupe plodove Cveća života. Ispostaviće se da je lokacija nastanka Protokulture Zemlja, a razlog njenog nastanka je direktno povezan sa poslednjom bitkom protiv Gospodara Roboteka. Ridžis nije gubila vreme pozivajući na invaziju kompletne planete. Za samo nekoliko minuta, Invidi su pretvorili već razrušenu planetu u pustoš. Armija Južnog krsta, iscrpljena u ratu protiv Gospodara Roboteka, nije bila dorasla vojsci Invida.

Robotek je originalno emitovan 1985. i prodavan je direktno lokalnim televizijskim stanicama pre nego što je emitovan na većim stanicama (ovo je bio trend tokom osamdesetih). Prethodno, lokalne stanice bi reprizirale crtane filmove kao što su Šašava družina (Looney Tunes). Ovo je promenjeno nakon Himena i Gospodara svemira koji je predstavio novi ekonomski model: serije su prodavane direktno lokalnim stanicama, a dodatno bi se izdržavale od prodaje igračaka vezanih za seriju. Iako je originalni Robotek imao veliku gledanost, pokušaj da se zaradi na igračkama je uništio Čuvare dveri. Neuspeh Mečboksove (Matchbox) Robotek linije igračaka je navođen kao glavni razlog otkazivanja Čuvara dveri.


Nedovršeni nastavci

Robotek: Neispričana priča
Ovaj film je bila prva nova Robotek avantura napravljena nakon premijere originalne serije. On je koristio materijal iz OVA-e Megazona 23 pomešanim sa Južnim krstom i imao je samo beznačajnu vezu prema televijskoj seriji. Prema intervjuima sa Karlom Macekom, film je prvobitno planiran da bude više od običnog sinhronizovanja Megazone 23 sa promenama u dijalozima i muzici koji bi odražavali Robotek univerzum. Prema prvobitnom planu, trebalo je da radnja filma bude smeštena za vreme povratka SDF-1 sa Plutona, i pratila bi glavnom lika koji bi bio rođak Rika Hantera, njegovim otkrivanjem vladinog zataškavanja sudbine SDF-1 i naporima da se objavi ta informacija.

U to vreme, Tacunoko je promovisao njihov Makros film, Makros: Da li se sećaš ljubavi? i insistirali su da Macek ne koristi elemente Makrosa da bi se izbegla moguća zabuna. Takođe, ni distributorima filma, Kanon Filmsu, se nije dopao prvobitni plan, jer je bilo ”previše devojaka i nedovoljno robota i oružja”, kao ni završetak Megazone. Zato je, pod pritiskom, Macek promenio scenario koji bi se odvijao kratko pre dela o Gospodarima Roboteka, dodajući delove iz Južnog krsta i poverujući studiju Idol Ko. da nacrta novi kraj. Nova verzija je uključivala Gospodare Roboteka koji šalju špijuna da ukrade memorijsko jezgro SDF-1 koji je ugrađen u E. V. E računar u Robotek istraživačkom centru.

Film je podbacio u SAD nakon probnog prikazivanja u Teksasu. Takođe, film je imao slabu reklamnu kampanju koja je uključivala reklame samo u 6 sati ujutro i jaku konkurenciju u vidu dugometražnog filma Transformersi. Ipak, u nekim drugim zemljama kao što je Argentina je bio uspešan i sinhronizovan je na španski i izdat je u obliku VHS izdanja. Harmoni Gold se odrekao svoje licence za Megazona 23 nakon što se Karl Macek odrekao ovog projekta, tako da su bila kakva izdanja za kućnu upotrebu malo verovatna, osim par VHS kaseta koje u ograničenom broju kruže Evropom. Deo materijala je izdat kao ekstra-materijal u Robotek DVD-izdanjima ADV Filmsa. Akademi je 1995. godine izdala adaptaciju filma u obliku stripa koji ima malo sličnosti sa samim filmom. Pored toga, elementi iz filma su korišćeni kao zaplet u Robotek romanu "Gambit Gospodara" (engl. Masters' Gambit).

Robotek II: Čuvari dveri
Ova napuštena serija je trebalo da prati nastavak avantura Rika i Lise Hanter i ostatak Robotek ekspedicionih snaga tokom događaja za vreme saga Gospodari Roboteka i Nova Generacija. Studio Tacunoko je prosledio skice za novu seriju piscima Sukehiru Tomiti (jap. 富田祐弘) (Makros, Mospeada) i Hirošiju Onogiju (jap. 大野木 寛, Ōnogi Hiroshi) (Makros), koji su se fokusirali na nove likove umesto na Rika i druge likove iz originalnih japanskih serija. Karl Macek je zato prosledio pisanje scenarija američkim piscima na čelu sa Kentom Batervortom.

Naslov se odnosi vanzemaljski pokret otpora na koje nailaze Ekspedicione snage, koji se sastoje od rasa koje su pokorili Gospodari Roboteka ili Invidi. Jedini materijal koji postoji o ovoj seriji se sastoji iz jedine tri epizode koje su nacrtane za seriju. On nas upoznaje sa SDF-3 zajedno sa njegovom posadom i svrhom njihovog zadatka. Najznačajniji događaj je venčanje generala Rika Hantera i admirala Lise Hejs. Kako su Čuvari dveri nastavak/paralelna radnja događaja iz serije, u njemu se pojavljuju likovi iz sve tri Robotek sage, uključujući Rika, Lizu, Maksa, Miriju, Lin Minmej, doktora Langa, Briteja i Eksedora iz Makros sage, Dejnu Sterling, Bouija Granta, generale Lenarda i Emersona iz sage Gospodari Roboteka i Džonatana Vulfa iz Nove generacije. Među novim likovima su kadeti Džek Bejker i Karen Pen, čiji rani ”voli me/ne voli me” odnosi podsećaju na Rikove i Lisine; Vins Grant, Klaudijin brat i Bouijev otac; Regent, zli vođa Invida. Doktor Emil Lang, koji je u Makros sagi bio sporedan lik, se vraća kao jedan od glavnih likova. Ova serija je značajna i po pojavi ljudskog negativca u obliku pukovnika T. R. Edvardsa. Prema intervjuu Karla Maceka, predložena serija je otkazana nakon pada vrednosti dolara u odnosu na jen i nedostatka finansijske pomoći od partnera Mečboksa, proizvođača igračaka. Naknadni pokušaji da se završi serija nisu urodili plodom, ali je pilot izdan na VHS-u. Čuvari dveri su trenutno dostupni na jednom od diskova iz Protokultura kolekcije (Protoculture Collection) ADV Filmsa.

Pošto je serija ukinuta, Harmoni Gold je obezbedio nekompletan izvorni materijal za adaptaciciju nekoliko različitih strana, čiji je rezultat bio nekoliko drugačijih verzija iste priče. Pisac Džek Mekini je završio Čuvare dveri u obliku romana; braća Voltrip su adaptirali scenario u oblik stripa (koji se sve više udaljava od romana kako napreduje priča). Macekove originalne ideje za seriju razlikuju se i od Mekinijevih i Voltripovih, ponegde čak i drastično. Paladijum Buks je takođe obradio Čuvare dveri u obliku igre.

Robotek: Odiseja
Producent Karl Macek je objavio ideje za drugu predloženu seriju, Robotek: Odiseja. Serija bi počela tamo gde se prvobitni Robotek završio i sadržala bi 260 epizoda da popuni sve radne dane u godini. Nakon neuspeha sa Čuvarima dveri, Odiseja nikada nije otišla na razvijanje, iako su njene ideje razrađene u Mekinijevoj knjizi "Kraj kruga" (End of the Circle).

Robotek 3000
Karl Macek je pokušao da napravi još jedan nastavak stvaranjem Roboteka 3000. Ova celokupno kompjuterski odrađena serija bi se dešavala 600 godina u budućnosti Robotek univerzuma i ne bi sadržala nijednog od lika iz prvobitne serije. U trominutnom trejleru, ekspedicija koja je poslata da ispita zašto je prekinuta veza sa isturenom rudničkom kolonijom je prekinuta od strane zaraženih Veritek meka. Opet, ideja je napuštena usred produkcije nakon negativnog prijema u kompaniji, negativne reakcije obožavalaca i finansijskih problema Neter Didžitala koji je proizvodio seriju. Robotek 3000 sada postoji samo u obliku trejlera.

Robotek: Mračne hronike
Godine 2002, Tomi Jun je objavio rad na novom nastavku koji je dobio ime Robotek: Mračne sile (Robotech: Shadow Force) u 2004. Priča ove serije je direktni nastavak kraja originalne serije. Naslov priče je uskoro promenjen u Robotek: Mračne hronike. Od kraja 2004, predstavnici Harmoni Golda su imali štandove na anime konvencijama gde su pokazivali napredak u produkciji. Prvi trejler sa završenom animacijom je prikazan na AnimeEkspu i Komik-konu 2005. Dok je prvobitno 2005. najavljivana kao godina izdavanja, tek je u februaru potvrđeno da je 90-minutni pilot-film završen. Distributer ni za televiziju ni za DVD izdanja još nije objavljen. Ovaj film se pojavio na Kanskom festivalu 2006.

U vreme emitovanja Roboteka, Harmoni Gold je lansirao Robotek kroz popularnu liniju stripova, koje su zatim pratile knjige, igre, igračke i drugi potrošački proizvodi.

Robotek stripovi su prvi put objavljeni u 1984. sa DC Komiksovim kratkotrajnim Robotek braniocima i Komikoovim obradom prve epizode japanske verzije Makrosa. Ipak, prva adaptacija televizijske serije je stigla tek 1985. sa Komikoovom "Robotek: Makros sagom #2", koja se nastavila na prvi Makros broj.

U izdavače stripova spadaju
- Komiko (1984-1989)
- Eterniti (1988-1994)
- Akademi (1994-1996)
- Antarktik Pres (1997-1998)
- Vildstorm (DC) (2002-????)

Od 1987, Robotek je prerađen u romane Džeka Mekinija, pseudonim za tim Džejmsa Lusena i kasnije Brajana Dejlija, para pisaca koji su radili zajedno sa Karlom Macekom na animirinoj seriji Galaktički rendžeri. Koristeći izmišljenu epigrafe u stilu Dine, Mekinijeve novele obradile hronologiju Roboteka (uključujući nezavršen materijal za Čuvare dveri). Mnogi obožavaoci Roboteka smatraju Mekinijeve novele kao nezvanični kanon, uprkos značajnih razlika od zvaničnog kanona Harmoni Golda. Uprkos tome, novele su skoro izdate od strane Del Rej Buksa kao Omnibus kompilacija.

1986. godine, Paladijum Buks je izdao igru igranja uloga zasnovanu na Robotek seriji.

Harmoni Gold je izdao četiri licence za Robotek video-igre, od kojih su samo tri objavljene:
- Robotech: Crystal Dreams za Nintendo 64. Razvoj ove igre je obustavljen kada je njen izdavač Gejmtek propao[14]. Igra bi bila smeštena tokom perioda između uništenja SDF-1 i lansiranja SDF-3. Igra je imala problem sa pričom, pošto je bila smeštena za vreme Zentraedske invazije tokom vremena koji je u seriji označen kao period mira.
- Robotech: Battlecry za Majkrosoftov Х-ВОХ, Sonijev Play Station 2 i Nintendov Game Cube. Igra se odvija u za vreme Makros sage i paralelna je radnji iz tog perioda. Podrška za više igrača je ograničena na duele jedan-na-jedan. Nekoliko glumaca iz originalne serije, uključujući Melani Mekvin, Dena Vorena i Kema Klarka, su ponovili svoje originalne uloge ili dali glas novim likovima iz igre.
- Robotech: Macross Saga (2002) za Game Boy Advance.
- Robotech: Invasion za Х-ВОХ i Play Station 2. Pucačina iz prvog/trećeg lica. Igra pokriva priču iz Nove generacije sa podrškom za četiri misije za jednog igrača i mrežnim mečevima za više igrača. Igra uključuje Ciklone, preobrazive motocikle/borbene oklope. Kao i u Borbenom kriku, nekoliko originalnih glumaca je ponovilo svoje uloge.

Dok su se anime serije i filmovi koji su bili donošeni u SAD još ranih šezdesetih kao što su Astro Boy, Speed Racer i Kimba – Beli lav većinom bili cenzurisani za američku publiku (sa potpuno izbačenim scenama nasilja, smrti glavnih likova, seksa) jer se smatralo da je to namenjeno mlađoj publici. Robotek je prekinuo ovu tradiciju ostavljajući neke od tih elemenata i po mišljenju mnogih je serija koja je privukla pažnju Amerikanaca prema japanskoj animaciji, dovodeći do naglog rasta potražnje za animeom u Severnoj Americi, koja još uvek traje. Robotek je bio često u listi deset najboljih animea američkih anime magazina kao što su Anime Insajder, Animerika, Njutajp Juesej i ostali.

Robotek je imao sličan uticaj i u drugim delovima sveta, uključujući Kanadu, Argentinu, Čile, Jugoslaviju i Kinu. Kao i u SAD, pomogao je rast potražnje za animeom, gde je takođe nagrađen nagradom za doprinos razvoju naučno-fantastičnog žanra.

Opet, Robotek je ektremno polarizovao obožavaoce animea. Neki kritičari smatraju seriju za bogohuljenje zbog davanja zapadnjačkih imena glavnim likovima, cenzurisanjem scena i promene priče tri nepovezane serije radi spajanja u jednu. Ipak, anime magazini Animerika (engl. Animerica) i Animag (engl. Animag) su objavili da su tvorci originalnog Makrosa, Šoji Kavamori i Noboru Išiguro, izrazili zbunjenost zbog Robotek adaptacije i iznenadili se razlikama.

U pokušaju da kombinuju priče tri različite japanske serije, neki likovi su pretrpeli drastičnu promenu karaktera. Najviše je promenjen lik Rika Hantera (glavnog lika u Makros sagi), od običnog nesamopouzdanog komandanta eskadrile u admirala koji je naredio uništenje Zemlje, uz kontroverzno obrazloženje da je spasava od neprijatelja. Rečenica koji izgovara neimenovani kapetan broda SDF-4 u epizodi Dark Finale glasi: "Dobio sam naređenje da zbrišem planetu, od generala Hantera lično."

Pravilo minimuma od 65 epizoda je navođeno kao razlog kombinovanja epizoda koje se izričito odnose na sindikatlizaciju za prikazivanje radnim danima. Serije iz tog doba, poput Transformersa i Svemirskog bojnog broda Jamata su u početku bili sindilakizovane za prikazivanje radnim danima pre nego što su dostigli broj od 65 epizoda. Ovo nije uvek uključivalo kombinovanu radnju; adaptacije poput Voltrona sastojale su se od dve različite japanske serije bez početnog kombinovanog scenarija sve do specijalnog ukrštanja godinama kasnije. Oni koji brane ovakve izmene tvrde da su one bile neophodne da bi se serija prikazala na američkoj televiziji, zbog kulturnog i ekonomskog okruženja koje je vladalo 1985. Danas ta pravila prikazivanja više ne važe.

Robotek je bio tema dve parodije koje je radila fandub grupa Seišun Šitemasu (Seishun Shitemasu): Robotek 3: Ne nužno Čuvari dveri i Robotek 4: Kajronov protivnapad (za koje je korišćen materijal iz serijala Ganbaster i Mobilno odelo Gandam: Čarov kontranapad.

Pošto Robotek nije bio sindikatski projekat, mnogi od glumaca su radili pod pseudonimima da bi izbegli probleme sa svojim sindikatima. Nekoliko glumaca je ponovilo svoje uloge u Robotek igrama Battle Cry i Invasion, a mnogi su se vratili zbog uloga u Mračnim hronikama, čak iako se neki likovi koje su glumili u originalnom Roboteku ne pojavljujuju. Na primer, Edi Frirson (Lin Kajl) glumi Luija Nikolsa u Mračnim hronikama.

TVNS je sinhronizovala prvih 13 epizoda serije na srpski jezik i emitovala ih početkom devedesetih.

Glavnim junacima glasove su pozajmili glumci: Vida Jovanović, Tereza Čambor, Ana Radaković, Gordana Jošić-Gajin, Vesna Ždrnja, Vojislav Cinkocki, Miodrag Petronje, Aleksandar Gajin, Emil Kurcinak i Aleksandar Đorđević. Sinhronizovao Karlo Morvaj, režirao Milivoje Radaković, preveo Miroslav Nastasijević.

Ista glumačka postava je sinhronizovala i Robotek Sentinele, odnosno u našem prevodu Čuvare Dveri. TVBG je priredila Šifru Robotek (dugometražni film, odnosno produženu verziju 14. epizode - Glovalov izveštaj) za područje tadašnje Jugoslavije.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Podeli:



Preporucujemo

Šarenoliki filmski program 16. KIDS FEST-a u bioskopima i...
Sutra počinje Festival BALKANIMA 2020 u Domu kulture...
Vikend sa ćaletom (2020) - uskoro
Saradnja festivala Kondenz sa Institutom Servantes i...
Zatvorena BALKANIMA 2020 u Domu kulture Studentski grad
Dokumentarni film Faith and Branko i animirani Veliki robot...
Jurassic World: Dominion je odložen za 2022.
17. BALKANIMA - Evropski festival animiranog filma u Domu...
Kultni klasici domaće kinematografije u novom Cineplexx...
Počeo međunarodni umetnički projekat Oni žive -...
Džonatan Mejdžors kao Kang
Otvoreno trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i...
C.L.E.A.N. (2020) - uskoro
Film 'Vikend sa ćaletom' od 29. oktobra u bioskopima -...
Berlinski pobednik 'Zlo ne postoji' premijerno na 26....
PETI FESTIVAL META FILMA - Od 22. do 24. oktobra u Art...
Seks, droga i PR (Flack) - sjajna britanska serija stigla...
Austrijski kulturni forum - Oda Betovenu kroz svetlosne 3D...
Problemi oko "Indiana Jones" petog filma
Premijera filma Živ čovek Olega Novkovića na 30....
Boljšoj i Met na bis na velikom platnu Cineplexx Niš...
Filmski centar Srbije u poseti snimanju „Zlatnog...
Ivan Ikić nagrađen na festivalu u Kini
JEDAN SASVIM NORMALAN DEČKO A.S. (25) u bioskopima od...
Šest predstava i bogat prateći program na festivalu...
Povratak Dekstera u novih 10 epizoda
Filmovi Koste Ristića, Barbare Vekarić i Miloša...
Trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i performansa...
Osnovan Umetnički savet Filmskog centra Srbije
GoetheFEST od 29. oktobra do 4. novembra