Roman J. Israel, Esq. (2017)

Bez obzira na to koje greške ćete naći u filmu „Roman J. Israel, Esq.“ – koji nastoji da krivuda – ono oko čega nema rasprave jeste odlična uloga Denzela Washingtona od početka do kraja. Možda mislite da znate Washingtona kao glumca, ali ga nikada niste videli ovakvog. On je neodoljiv kao Roman J. Israel, Esq. – on voli formalnost ovog imena – advokat iz Los Anđelesa čiji su ideali (i ogromna afro frizura) zaglavljeni u društvenom aktivisti iz 1960-ih koji ga je formirao. Tihi partner u advokatskoj kompaniji koji se specijalizuje za pro bono slučajeve, Roman je autističan, a njegova briljantnost je u suprotnosti sa njegovom društvenom neugodnošću. Washington je glumac koji je poznat po svojim brzim refleksima i očima koje su prikovane za bilo koji izazov, bio on veliki ili mali (setite ga se u „Malcolm X“ i „Fences“). Međutim, njegov izazov u ulozi Romana je da igra advokata koji izbegava direktni kontakt i skreće pogled u svakoj prilici koja mu se pruži. Washington je u potpunosti dorastao ovom izazovu. Ni u kom slučaju njegova gluma nije trik. Washington se tako duboko uvlači pod kožu svog kompleksnog lika da nam deluje kao da dišemo zajedno s njim. Ovo je izvanredna, nagrade vredna gluma u filmu koji jedva da može da je iznese.

Da li je ovo loša stvar? Ne uvek. Pisac i reditelj Dan Gilroy je upečatljiv filmski stvaralac sa oštrim okom za nijansiranje. Gilrojev majstorski debitantski film „Nightcrawler“ iz 2016. godine, u kojem nikada bolji Jake Gyllenhaal glumi beskrupuloznog kamermana na mestima zločina u Los Anđelesu, imao je potencijal da dostigne zvezde. „Roman J. Israel, Esq.“ se slobodnije kreće, trudi se da nas upozna sa Romanovim svetom, uključujući i njegov stan sa posterima Angelae Davis i Bayard Rustin, kao i jazz i funk LPeva (on preferira Pharaoh Sanders) koje može da svira dok udara po svojoj pisaćoj mašini. Tempo je čudan od samog početka, vešto zadržavajući pažnju publici u bioskopu. Ipak, nagrade su enormne za one koji cene studiranje lika koje je odrađeno strpljivo, kao i lukavu provokaciju.

Film počinje sa krizom. Romanov advokatski partner umire i on se našao u nevolji. Par njegovih pojavljivanja na sudu predstavljaju pravu katastrofu; njegova tendencija da izlane istinu donosi mu samo hapšenje zbog nepoštovanja suda. Roman ostaje bez posla pa se šeta unaokolo kao pravni Willy Loman, noseći ogromnu akten tašnu koja sadrži njegov dugogodišnji strastveni projekat, grupnu tužbu za koju se nada da će stati na kraj nepravednom osuđivanju Afroamerikanaca. Roman intervjuiše neprofitnu organizaciju koju vodi Maya (duševna Carmen Ejogo), ali njenom mladom osoblju Roman se čini kao nešto iz drugog vremena što je trebalo da bude zakopano.

Roman nalazi mentora u Georgeu (Colin Farrell), super uglađenoj advokatskoj ajkuli koja vidi Romanovu sposobnost da zapamti biblioteku pravnih knjiga kao vrednu sposobnost. Uskoro Roman postaje Georgeov „Kišni čovek“. Farrel ga vara s miksom oduševljenja i iskorišćavanja koje je teško otpisati kao zlodelo, kao što bismo učinili u nekom manjem filmu. Okružen bogatstvom i plitkim okruženjem modernog sveta advokata, Roman pravi svoj prvi etički kompromis (bez spojlera). Odlaze retro odela, afro frizura i društvena svest. „Umoran sam od činjenja nemogućeg za nezahvalne“ – tako to Roman predstavlja. I odjednom ga vidimo kako živi na visokoj nozi.

Ukoliko mislite da možete da pretpostavite gde je sve ovo krenulo, verovatno ste u pravu. Gilroy nije izmislio sveže tlo po kojem će Roman gaziti, pa se film zaglavljuje u predvidljivosti. Ipak, Washington nas iznova i iznova iznenađuje. U jednom trenutku Roman opisuje „Esquire“ u svom imenu kao „više od džentlmena a manje od viteza“. Slično tome, Gilroyev film je iznad standardnog pravnog trilera ali ispod transcendentne lične drame kojoj teži. Nema veze. Sama činjenica da uopšte teži nečemu čini da ovaj film bude pravi raritet u Holivudu koji se vrti oko novca. Prosvetljen Washingtonovom ljudskom umetnošću, „Roman J. Israel, Esq.“ zaslužuje naše poštovanje.