•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Rooney Mara, zvezda filma “The Girl With The Dragon Tattoo” govori o modricama na snimanju i o tome kako je “postala” Lisbeth Salander

"Ne bih mogla da zamislim svoj život da to nisam uradila.”

Upravo ovim rečima Rooney Mara opisuje svoje pojavljivanju u filmu “The Girl With The Dragon Tattoo” koji je nova adaptacija, reditelja David-a Fincher-a, jako popularnog romana autora Stieg-a Larsson-a. Ona ne pripisuje sudbini upravo tu okolnost da je izabrana na audiciji, zato što je radila i previše naporno kako bi u tome uspela – ali je teško da porekne da nema nečeg zapanjujućeg u pametnoj i pričljivoj devojci koja se transformiše u mračan i besan lik kakva je Lisbeth Salander. Ofarbala se u crno, uradila nekoliko pirsinga i to je bio samo početak “žrtvovanja” koje ju je čekalo zbog filma “The Girl with the Dragon Tattoo”, čije je snimanje trajalo 150 dana i zbog koga je morala da živi u Stokholmu sama nedeljama pre nego što je snimanje počelo, ne bi li spoznala bolje svoj budući lik.

Po svemu sudeći, “žrtva” se isplatila, svi oni koji govore o ovom filmu ističu glumu ove glumice, iako i ona sama tvrdi da joj je ova uloga smanjila broj budućih uloga, budući da će joj sigurno biti jako teško da “pronađe” uloge koje će biti isto tako dobre. Ali, Mari je ova uloga isto tako pomogla da je publika upozna i upamti njeno ime.

Rooney Mara govori o tome kako je Salander-in fizički izgled “ušao” u njen život, pominje karakteristike koje deli sa Lisabeth. Takođe, objašnjava i odnos koji je izgradila sa rediteljem David-om Fincher-om, modricama koje je ponela kući sa snimanja, ali govori i o jednoj sceni koju je Fincher, poznat po svojim mnogobrojnim pokušajima, pokušao da uradi što je pre bilo moguće.

Kako ste prihvatili ovako zahtevnu ulogu i da li ste znali da će se sve to na kraju “isplatiti”?

RM: Nisam znala. Kada sam dobila listu onoga što će biti neophodno za ulogu od David-a, što je bilo posle audicije, ja još uvek nisam bila pročitala knjige. Nisam želela da ih pročitam sve dok ne budem sigurna da ću dobiti ulogu. Kada sam dobila tu listu, znala sam de će biti teško, pročitala sam knjige, ali ne bih mogla da zamislim svoj život da to nisam uradila. Rekla sam svom prijatelju: “Misim da ću dobiti ovaj film, zato što ne mogu da zamislim svoju budućnost bez njega.” To je zaista čudan osećaj, ali sam znala da sam bila u pravu.

Na konferenciji za novinare ste rekli da je bilo “osvežavajuće” da hodate ulicom posle snimanja sa crnom kosom i gomilom pirsinga, a da niko ne obraća pažnju na Vas. Šta ste time zapravo želeli da kažete?

RM: Sigurno je da privlačite pažnju kao devojka koja ima lepu i urednu kosu. Ali, kada imate čudnu frizuru, nemate obrve i imate puno pirsinga, a pri tome se oblačite kao dečko, ljudi ne gledaju u vas, pa je to opuštajuće. Odličan je osećaj da samo ustanete iz kreveta i ne brinete o tome kako izgledate.

Bili ste u Stokholmu sami nedeljama pre početka snimanja. Kako se to razlikovalo od onoga što se dešavalo kasnije na snimanju.

RM: Vidite, Fincher-ovi setovi su specifični. Dešavalo se to da su ljudi pre snimanja znali da me ostavi samu i da ne razgovaraju puno samnom. Znali su da sam OK i da moraju to da poštuju.

Kako su znali da u stvari glumite?

RM: To je jednostavno deo mene, pa se verovetno samo povećalo kada sam glumila. To se vidi po “jeziku tela”. Ponekada, sretnete osobu koja ne razume ovaj “jezik”, ali snimanje Fincher-ovog filma je nešto kao snimanje nezavisnog filma, nema nervoze oko pojedinačnih snimanja scena. Imate neograničeno vreme, nema producenata na snimanju, nema pištaljki niti zvona. Nema “novca” na ekranu.

Postoji kontrast između Fincher-ove metode korišćenja neograničenog vremena za snimanje i načina na koji ljudi snimaju teške scene. Da li ste pokušali da to ranije shvatite i pomirite se sa tim, ili ste samo znali da možda imate i do 40 pokušaja pri snimanju samo jedne scene.

RM: Jednostavno znate to. Uvek dajete sve od sebe, znate da imate vremena da dišete, ne osećate paniku i samo stvarno glumite. Jedna scena mi je ostala u sećanju i to onda kada smo želeli da sve uradimo najbolje, a to nije čak ni scena silovanja, već ona koja je prethodila tome, kada me je davio kolega. To je bilo zaista, ali zaista, teško. David je došao i reko: “Pokušavaću i uradiću to ako treba i iz 6. puta.” Ponavljali smo je sigurno i više od 6 puta, ali smo svi znali da je količina pokušaja “ograničena”. Tako da se desilo, da sam posle prvog dana snimanja te scene otišla kući i ne mogu da se setim ko je bio tamo, mislili su da sam našminkana i da mi je ostala šminka sa snimanja. Ali, mene su stvarno davili na snimanju. To nisamo lažirali, bilo je stvarno. Tako da smo u toj sceni uložili sigurno 100%,svako od nas, a sigurno je da smo pokušavali da je uradimo što je pre moguće.

Slika obično opisuje Salander-ovu kao čudnu i neobičnog izgleda, ali istovremeno i jako atraktivnu. To se ne ističe na filmu. Jeste li o tome Vi i David razgovarali, ili je to jednostavno došlo od dizajnera kostima, koji je pokušao da je napravi što manje privlačnom?

RM: Da, zamišljena je da izgleda kao 14-ogodišnji dečak, da ljudi ne obraćaju pažnju na nju i ne očekuju ništa od nje. Sigurno nismo želeli da bude seksi ili aktraktivna. Mislim da je prelepa do kraja filma. Oni koji počnu da gledaju film i kažu: ”Bože, tako je ružna, zašto su je napravili takvom” će sigurno na kraju, pošto odgledaju film sigurno reći da je lepa.

Da li ste želeli da proizvedete tu reakciju šoka kod gledalaca?

RM: To nije reakcija koju smo želeli, ali smo znali da će se desiti. Na kraju filma, Salander-ova je lepa na njen sopstveni način.

Ljudi govore o ovom filmu i naglašavaju način na koji ste Vi i reditelj David Fincher sarađivali. Kako se Daniel Craig uklopio u sve to? Kako je izgledala ta saradnja?

RM: Daniel i ja nismo radili zajedno tako često. Sve je bilo novo za mene, pa mi je trebalo dosta pažnje i “zaštite”. Morali smo da budemo jako pažljivi oko ovog lika, ali je bilo i puno proba kada smo sedeli oko vatre.

Kako je napredovala Vaša saradnja sa Fincher-om? Koja je razlika u tom odnosu kada ste počeli da snimate i na kraju?

RM: Očigledno, posle 150 dana snimanja znam više od David-u, ali isti je slučaj i sa njim vezano za mene. Jako sporo verujem ljudima i treba mi dosta vremena da im se približim – to je jedna od mojih mana. Ne znam, postoji nešto u vezi Fincher-a što me je nateralo da mu odmah poverujem. Isti je slučaj sa Salander-ovom i Fincher-om.

Kako će ovakvo iskustvo uticati na ostatak Vaše karijere?

RM: Bilo je jako teško. Znam da sam ovom ulogom otežala sebi u budućem pronalaženju uloga. Ali, isto tako osećam da me je ova uloga osnažila da imam svoje mišljenje i da umem da odaberem, što je jako dobro. Želim da radim sa drugim rediteljima, koji imaju čvrst karkter i čiji način rada nema kompromisa. To mi je jako važno posle saradnje sa David-om. Takođe je i sam scenario jako važan. Stvarno sam spremna da ponovo radim, ali to mora da bude nešto što će me privući. Po prirodi sam radoholičar, ako ne radim teško mi je. Pomaže mi da imam nešto da se na to fokusiram.

Maja Nikolić
Podeli:



Preporucujemo

PREMIJERA PREDSTAVE „ASKA I VUK“
Uskoro počinje 4. međunarodni Festival nemog filma...