Ryan Gosling ima prilično zanimljivu godinu kada je njegov glumački poziv u pitanju. Od kada je zapažen nominacijom za Oskara za ulogu u filmu „Half Nelson“ (2006), započelo je njegovo sve češće angažovanje u filmskoj industriji. Ovog leta je dobio pohvale za romantičnu komediju-dramu „Crazy Stupid Love“, u kojoj glumi pored Steve Carell-a, pohvaljen je i za glavnu ulogu u fenomenalnom filmu Nicholas Winding Rafn-a „Drive“, a upravo je završio rad na filmu „The Ides Of March“, u kome glumi zajedno sa George Cloonney-em.
Prenosimo vam deo intervjua sa Ryan-om u kome govori o svom novom političkom trileru i o tome kako izgleda raditi sa zastrašujućim Philip Seymour Hoffman-om („Capote“, „The Savages“).
Skoro ste okarakterisali svoj lik u filmu „Drive“ kao tipa koji je gledao previše akcionih filmova. Šta možete reći o vašem poslednjem liku, čega se on nagledao?
Filmova o čudovištima. Ovo je, kako bih rekao, film o čudovištima smešten u svet politike u kome obitava Two-Faced Man (Dvolični, karakter iz stripa o Betmenu, prim.prev.).
Teško je dokučiti vaš lik. Čini se da nikada ne znamo kakvu će akciju preduzeti. Kako je za vas kao glumaca bilo raditi na ovakvom liku?
Mislim da je bio suočen sa teškom dilemom, jer smatram da je on čovek koji zaista želi da bude efikasan i unese promenu u svet i ljudske živote. Čovek sa dobrim namerama. Ali jedini način za njega da bude efikasan i donese promene jeste da uđe u Belu kuću, što se neće desiti ako njegov kandidat izgubi na izborima. Tako je njegova dilema moralne prirode, da li da napusti brod ili da igra onako kako se svira. 
Ali postoje neki koji misle da je njegovo „gubljenje nevinosti“ zapravo stvaran prikaz njegove ličnosti. Da li se slažete sa tim?
Mislim da to svako može shavatiti na svoj način. Ja imam svoje mišljenje o tome, ali to ga ne čini ispravnim. Ja mislim da je on svesno doneo odluku da razdvoji razum od osećanja. Nisam siguran da je to nešto što se može zalečiti jednom kada se desi, ali mislim da je ostavljeno publici da zaključi.
U kojoj meri ste pratili politiku pre ovog filma ili nastavili da to činite nakon njega? George Clooney je očigledno čovek koji se jako zanima za ovu sferu. Da li je uopšte imao nekog uticaja na vas u tom smislu?
Pa, ne mogu reći da sam bio informisan u meri u kojoj sam to želeo, i delimičan razlog za moje učešće u projektu jeste činjenica da bi me to na neki način prisililo da malo više istražim to. Ja sam Kanađanin i američka politika baš i ne spada u moje polje informisanosti. Ovo je jednostavno bila moja šansa da saznam više o tome, iako na kraju ovo i nije zaista politički film i nema nikakvu poruku. Osmišljen je tako da vam pruži dobar bioskopski provod. Slučajno je smešten u okvir političkog života, ali je isto tako mogao biti smešten u Wall Street-u ili Hollywood-u.
Koliko su slični svetovi politike i šou biznisa, iz vaše perspektive i iskustva?
Verovatno ne znam ni o jednom ni o drugom dovoljno da bih vam odgovorio, ali mislim da postoji sličnost u najmanju ruku kada se radi o poslu lika koji tumačim i mom sopstvenom, u oba je teško biti iskren. Želiš da budeš ali je veoma teško govoriti istinu jer sve što kažeš biva izbačeno iz konteksta i isečeno kako bi se uklopilo u vesti. Tako da moraš biti veoma pažljiv. 
Šta vas je iznenadilo tokom vašeg istraživaja?
Ima toliko toga što ne znam. Jedna od stvari koje sam gledao, a koja mi se učinila delimično optimističnom, a uz to je i vredna pomena, jeste film „Boogie Man“. To je dokumentarac o Lee Atwater-u. Da li ste ga pogledali? Toplo vam preporučujem da to učinite.
Da li ste takođe odgledali „The War Room“?
Jesam.
Kada ste videli Morris-a, da li ste ga povezali sa određenim predsednikom, tj. predsedničkim kandidatom na koga ste mislili?
Mislim da zaista ne postoji niko kao George, i u određenom smislu on predstavlja idealnog američkog kandidata. Pravi predsednički san. Mislim da je prilično hrabro sa njegove strane da preuzme tu ulogu jer taj isti san on ruši, a sa tim i ljudski životi bivaju uništeni. Tako da mislim da je napravio veoma interesantan izbor imajući u vidu da je toliko umešan u svet politike. Ljudi vas često pobrkaju sa vašim likovima, tako da je postojao rizik, ali on ga je prihvatio.
Imamo prilike da vidimo tvoje lepo oblikovane trbušnjake u filmu „Drive“.
Oh, Bože. Već crvenim. 
Koliko je teško održavati liniju i biti u formi?
Mišići. Govorimo o mišićima? Oni su kao ljubimci, u osnovi, i nisu vredni staranja. Jednostavno nisu vredni. Morate ih stalno hraniti i brinuti o njima, a ako to ne činite, oni nestanu. Tako da mislim da... Zapravo ne znam kako da odgovorim na pitanje.
Vi ste skoro u svakom frejmu filma i provodite dosta vremena radeći sa Paul Giamatti-jem i Philip Seymour Hoffman-om. Da li možete uporediti rad sa ova dva gospodina?
Kao prvo, oni su moji heroji. Tako da je bilo zastrašujuće, naravno samo u osnovi. Oni imaju veoma različite stilove. Ne bih voleo da ih komentarišem jer ne želim da umanjim vrednost njihovog rada svojim mišljenjem o istom. Dovoljno je reći da su prosto neverovatni za gledanje i posmatrajući ih mnogo sam naučio. 
Da li je tačna teorija da ako se trkate sa bržim od vas i sami postajete brži? Moje pitanje se odnosi na vaš rad sa ovom gospodom.
Ne znam da li je to tačno, ali znam da mi je bilo izuzetno važno da vidim Phil-a kako radi. Imam utisak da nisam ni bio svestan da postajem pomalo lenj sve dok nisam video Phil-a kako radi, jer on daje celog sebe u svakom od scena. Ne postoji trenutak kada je reditelj rekao „Akcija!“, a da je on stvar prepustio slučaju. Bilo mi je potrebno da to vidim.
Da li je dakle ta lenjost koju pominjete odgovorna za to što ste snimili nekoliko filmova i propustili da u nekim učestvujete jer niste bili dovoljno žedni posla?
Mnogo ljudi govori kako je Phil dobar u svim filmovima. Da bez obira na to o čemu je film, on je uvek dobar. Ali smatram da ljudi nisu potpuno svesni koliko glumac mora da se bori kako bi pronašao svoje mesto u ovom poslu. Oni se mogu smatrati teškim za saradnju, ali oni su zapravo zato i dobri jer imaju sposobnost da odaberu uslove u kojima mogu da pruže najbolje rezultate. Što više radim, shvatam da je reč „težak“ zapravo reč koju ti pripisuju ljudi sa novcem, etiketa koju ti stavljaju kako bi rekli ostalim ljudima sa novcem kako nećeš raditi ono što ti kažu.
Tokom pres-konferencije za film „Drive“, izjavili ste da je rad na svim filmovima do sada za vas bilo svojevrsno iskustvo master časa. Da li to isto mislite i za ovaj film?
Da, naravno. Nikada nisam prisustvovao master času ni iz čega. Tako da zapravo i ne znam kako izgledaju. 
Ali ovde radite sa glumcima kao što su Clooney, Hoffman, Giamatti, nekima od najboljih...
Da, apsolutno, ali ne bih da umanjuje značaj rada sa glumcima kao što su Albert Brooks ili Ron Perlman, Carrey Mulligan. Oni su podjednako dobri. U poslednje vreme sam imao dosta sreće da u okviru svoje karijere radim sa svim svojim herojima.
Šta ste poneli sa sobom kao produkt rada sa Clooney-jem i kako izgleda raditi sa njim dok je ispred i iza kamera? Kakav je kao reditelj?
Ne znam. Hoću reći, on je za mene misterija. Sve vreme je tako zauzet. Toliko toga radi da je teško razumeti kako mu to uspeva, ali sve to radi bez napora. On režira, producira, piše, glumi. Radi i na projektu Darfur. Uz to zbija i praktične šale. Ne znam kako sve to postiže. Nemam pojma. 
Koliko vam je dao odrešene ruke kada je u pitanju vaš deo posla?
Dao mi je dosta slobode. Hoću reći, to je nešto što sam prihvatio jer on je ovaj film poznavao maltene kao pesmu koju ima u glavi i koju pokušava da vam objasni. Ceo ovaj svet je njegovo podneblje i ja sam se jednostavno prepustio njegovom vođstvu.
Od svih velikih glumačkih imena u ovom filmu, u vezi koga ste bili najnervozniji?
U vezi Phil-a.
Zašto?
Da li ste upoznali Phil Hoffman-a?
.jpg)
.gif)
