Priča o muzičarima koji su riskirali svoje živote kako bi došli da sviraju ljudima, koji su riskirali svoje živote kako bi došli da ih slušaju.
Dok je zima '94 padala, to je bila samo glasina; smešna, fantastična glasina. Oni nisu mogli da veruju. Niko ne veruje. Dolazi ovde? Sigurno to ne može biti istina... Osam godina nakon što je bilo domaćin 14. Zimskim olimpijskim igrama, Sarajevo je palo pod opsadu unutrašnjeg kruga pakla od kojeg je trebalo skoro četiri godine da pobegne. Opsada Sarajeva bila je jedna od najvećih ljudskih katastrofa 20. veka i najduža opsada grada u savremenoj istoriji posleratne Evrope. Unutar gradskog života koji je bio nepodnošljiv, stanovnici su preživeli metke snajpera i svakodnevno granatiranje..bez struje..vode..grejanja.. Međutim, ipak, za neke je postojalo jedno jako svetlo, jedan izvor nade; najveći beg od svih - muzika. I jedan čovek, jedna rock zvezda, donela je nadu. U ovom dubokom, tamnom paklu i jednoj decembarskoj večeri samo ispred publike koja nije mogla da veruje svojim očima i ušima, došao je Bruce Dickinson, koji je riskirao život za ljude pod opsadom. Nekoliko sati nije bilo rata i pod zvezdanim zimskim nebom bilo je moguće verovati da je tamo negde normalni život postojao. Za ove mlade ljude, Bog im je dao Brucea. Te večeri Bruce Dickinson bio je u BKC-u, držao mikrofon i vrištao "Scream For Me Sarajevo". Vrisak koga će svi sigurno pamtiti.
| Glumci: | Bruce Dickinson, Alen Ajanovic, Esad Bratovic |
| Reditelj: | Tarik Hodzic |
.jpg)
.gif)
.gif)
