Ha-ha-ha-haha!
Naravno, ovako napisano nema nikakvog značaja, ali ako se setite Pere Detlića prepoznaćete u ovim slovima njegov veseli usklik, kada smo svi mi kao mališani vrištali i gubili svest kada ga ugledamo kako kljuca i vedro nam se obraća, nama pogubljenim mališanima, dok su nas roditelji, vlažnim krpama, vraćali svesti ne bi li propustili 3,5 minuta nove, neponovljive, avanture ove pričice.
I sada imamo još jednu štetu koju nam nanosi Holivud a to je animacija našeg Pere, našeg detinjstva, suza i smeha, naših sličica, teško nabavljenog broja 24b kako bi slika sastavljena iz 4 dela bila čitava i naš Pera nasmejan na njoj, a mi se pravili važni pred drugovima i drugaricama pionirima što je imamo celu, a oni ljubomorni...
Pera se pojavio prvi put u sastavu crtaća „Endija Pande“ 1940. godine, dana kojeg se ja sećam, dana koji nikada neću zaboraviti kada sam ugledao negde u pozadini našeg malog, crvenolikog Peru. Universal će nam sada oživeti ptičicu i satrti uspomene, ali samo ako mu dozvolimo i odgledamo animaciju, što nećemo, naravno. Tada mu je glas pozajmio čuvena legenda Mel Blanc, divan prijatelj i obućar. Endi Panda je nestao, ali naš Pera zauvek obeležio dečicu širom sveta (izuzev određenih delova Afrike i Grenlanda).
Naravno, CG je u pitanju, a da li ima nečeg goreg od CG animacije? Pa, ima, naravno! 3D tehnika!
Jadan naš Pera, ali i jadni mi svi sa njim šta moramo da podnosimo od Holivuda.
Ha-ha-ha-haha!