Ovaj film odiše zloglasnošću: naslov mu je generičan, premijerno je prikazan sredinom januara i nije bilo pretprojekcija. Međutim, ne možemo baš da kažemo da Holivud danas ima višak filmova B klase koji su dovoljno dobri da biste ih pogledali. Skoro identični rimejk relativno zabavnog francuskog trilera po imenu „Sleepless Night“, ovaj film prebacuje akciju iz noćnog kluba u pariskom predgrađu u kazino hotela u Vegasu, pri čemu dosta naglašava sadizam. U ostalim elementima, ovaj film prati istu potencijalno nihilističku priču bez daha. Kako to obično biva, naizgled pokvareni policajac po imenu Vincent (Jamie Foxx) je opelješio pogrešne momke, koji kidnapuju njegovog sina tinejdžera i traže otkup za njega, a sve to zbog kokaina koji im je nestao, a koji je trebalo da dostave ubitačnoj grupi trgovaca iste noći. Ovo je bezizlazna situacija koja se pogoršala dolaskom istražiteljke unutrašnjih poslova po imenu Bryant (Michelle Monaghan), koja namerava da uhvati Vincenta na delu. Što se tiče samog pitanja da li je Vincent zaista toliko pokvaren ili jednostavno duboko na tajnom zadatku unutar korumpirane jedinice, Sleepless ne daje zadovoljavajući odgovor. Ponaša se kao da daje, ali to nije to. Previše je uništen svojom neverodostojnošću.
Moglo bi se pretpostaviti da će blefiranje, dugovi i očajni kockarski potezi u zapletu ovog filma moći da se ogledaju i u samom okruženju – radi se o kazinu – ali kao i u originalnom filmu, sam film nema mnogo smisla u pogledu izgleda glavne lokacije na kojoj se njegova radnja odvija. Međutim, u jednom aspektu ovaj film nadmašuje „Sleepless Night“: on nije sniman u krupnom planu. Baran Bo Odar, režiser švajcarskog i nemačkog porekla, dobio je manju bitku pridobivši Mihaija Malaimarea Jr., kinematografa iz „The Master“, kako bi snimio ovaj film. Kao i u modernom, ili bolje rečeno šund filmu Liama Neesona „A Walk Among The Tombstones“, Malaimarov rad deluje kao da je on doveden na set kako bi odradio vežbu kreiranja izgleda generičke kaše koja pak izgleda kao da ju je napravio neko kome je stalo do toga – da dobije negativnu konotaciju i negativan prostor. Njegovi kadrovi su oštri i uglasti, često gađaju pravo u centar dok se hvataju za vizuelnu liniju Vincentovih ramena ili tela njegovog maslinasto zelenog Pontiaca GTO iz ’68. godine. Neki preduzimljivi urednik amater mogao bi da napravi čitav minut u kojima će se smenjivati tvrdoglavo simetrične scene koje u ovom filmu prate likove otpozadi dok prolaze hodnicima.
Ovako arhetipski kič ima potencijal izvesne vrste poezije koja u sebi nosi cinizam i propast, ali ono što joj treba da bi taj svoj potencijal napokon otključala jeste glavni lik, žestok momak u odelu i sa revolverom – tip Leeja Marvina, dakle nešto zaista staromodno. Očigledno je da to nije Jamie Foxx; jednostavno, njegov lik Vincent samo pokreće zaplet, ali nije ni dovoljno hladnokrvan niti pak dovoljnopokvaren da bismo mogli da ga smatramo antiherojem.
Odar – koji je bio pomoćni režiser Marena Ade, jer je evropska filmska industrija jako čudna – ne može da vodi računa o svim likovime, vremenskom okviru ili o Vincentovim povredama. Međutim, ovi nedostaci (od kojih mnogi potiču iz izvornog materijala) održavaju ovu nemoralnu trku u pokretu, idući od jedne šašave prevare do druge, krećući se bez daha od glavnog dela fiktivnog Luxus kazina i kancelarije u penthausu njegovog vlasnika Stana Rubinoa (Dermot Mulroney) koji je zagrizao više no što može da proguta, sve do uslužnih koridora, kuhinja i parkinga. Možda nije nalik Donaldu Westlakeu, ali radi svoj posao: besmisleno, neprekidno nasilje i kretanje, koje glumi velika grupa likova koji žele jedino da prežive do sledeće scene.
Žanr: | akcija, krimi, triler |
Godina: | 2017 |
Reziser: | Baran bo Odar |
Scenario: | Andrea Berloff, Frédéric Jardin |
Uloge: | Jamie Foxx, Michelle Monaghan, Dermot Mulroney |
Uzrast: | R |
Studio: | FilmNation Entertainment, Open Road Films (II), Riverstone Pictures |
Zemlja: | United States |
Jezik: | engleski |
Trajanje: | 95 minuta |