•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

"Sluškinjina priča" ili zašto je tema o brutalnosti totalitarizma tako važna

Nova sezona distopijske serije "Sluškinjina priča" o svetu u kojem su žene sluškinje režima, stigla je na male ekrane na sveopšte oduševljenje obožavatelja prve tri sezone i istoimene knjige Margaret Atwood, ali i globalnog simbola pokreta ženskog otpora.

Ako bi postojala kolektivna ženska noćna mora, bila bi to distopijska priča sluškinje u specifičnoj crvenoj odori s belom kapicom, koju pratimo od 2017. godine, u mračnoj i uznemirujućoj seriji “Sluškinjina priča”, kroz sada već četiri sezone. Kada je premijerno prikazana, HULU-ova serija “The Handmade’s Tale” je ekspresno zadobila kultni status, postajući mnogo više od pukog televizijskog projekta.

O njoj se počelo govoriti kao o simbolu submisivnosti žena u globalnom društvu, a nije joj odmogao trenutak u kojem se pojavila, vrijeme kada se ženski otpor razmahao kroz pokret #Metoo.

Serija je adaptacija istoimenog romana Margaret Atwood iz 1985. godine, a čini se da nikada nije bio bolji trenutak za distopijske priče o pokušaju dosezanja slobode u strogo kontrolisanom svetu algoritama i agresivne politike, koja koristi principe tehnokratije. Zato je važno upoznati se radikalnim konzervatizmom “Sluškinjine priče”.

Serija “Sluškinjina priča” prati ženu koja je prisiljena živeti kao konkubina fundamentalističke teokratske diktature u nedefiniranoj budućnosti. Radnja se odvija u totalitarnom Gileadu, državi koju smo nekad poznavali pod imenom Sjedinjene Američke Države. Tamo ženska prava ne postoje.

Drastičan pad nataliteta doveo je do izopačenog fundamentalističkog režima, koji žene tretira kao imovinu države. Hrišćansko-teokratska vlada je zaplenila materice svih onih plodnih žena, koje po zakonima Biblije, imaju neku moralnu mrlju (preljub, abortus, homoseksualnost...).

Kao jedna od retkih žena s mogućnošću začeća, June ili Offred (Elisabeth Moss) je zapala funkcija sluškinje prisiljene da živi u seksualnom ropstvu. To ropstvo ima manje veze s muškim zadovoljstvom a više s očajničkom potebom da se svijet, koji ide ka svom kraju, ponovo napuči dječicom. Offred se tako snalazi među onima koji joj zapovedaju, njihovim ženama, Marthama, Jezabelama, Ekonoljudima, Čuvarima i ostalim “radnim kolegicama” - Sluškinjama.

Sloboda je samo početak

U geometriji totalitarizma Offred je stalno nadzirana i mora slediti pravila, jer će u protivnom biti brutalno kažnjena. Pokreću je sećanja na život pre strahovlade i otmice, kada je imala posao, supruga i ćerku, koja je oteta i dodeljena drugoj porodici. Offred sanja o slobodi, a mrak u kojem živi je zapravo dominantan motiv svih promotivnih aktivnosti serije “Sluškinjina priča”, koji razbija krvavo crvena boja haljina, nalik na odjeću neke vrste distopijskih časnih sestara. Glumica Elisabeth Moss svojom pojavom predstavlja “običnu” ženu, ne pretjerano izazovne vanjštine, svaku onu koja se guši u sistemu današnjeg terora lepote i mladosti, pa se s njom može adekvatno identificirati.

HULU i HBO su četvrtu sezonu objavili na svojim streaming platformama krajem aprila. Kreator serije je Bruce Miller, a osim Mossove uloge u seriji tumače Joseph Fiennes, Yvonne Strahovski, Samira Wiley, Alexis Bledel… Treća sezona je završila likom Offred na litici, koja je zadobila prostrelnu ranu. Revolucija sluškinja besni i u novoj sezoni možemo očekivati da ćemo videti kako je sloboda izuzetno skupa i predstavlja mukotrpan put. Možda po onoj orvelijanskoj premisi koja kaže da je sloboda ropstvo. Slika Amerike poharane vladavinom Trumpa i koronavirusom ostavlja malo više prostora za snažniji doživljaj “Sluškinjine priče”.

Društvo u kojem su žene robinje sistema danas se odbacuje s gnušanjem. Međutim, zatočeništvo u prividu prava na rad i slobodno mišljenje današnjih žena krije se ispod mukotrpnog žongliranja između održavanja kuće, podizanja dece i poslovnih obaveza. Današnje žene žive u svetu gde su muškarci ipak više plaćeni, figurirajući na političkim funkcijama, više da bi se zadovoljila gender šarolikost nego što su stvarna nastojanja muške političke volje. Aktuelne priče o institucionaliziranom zlostavljanju dale su uvid u niz mučnih pravila na kojima se temelji penjanje po hijerarhijskim ljestvicama, posebno u svetu showbusinessa. Zato “Sluškinjina priča” postaje sve zanimljivija.

S druge strane, žene koje u katoličkom svetu odluče odbaciti svetovne modele ponašanja i žele služiti isključivo Bogu, dodeljuju im se slične halje i zabrana na ljubav i potomstvo. Uz čišćenje i opsluživanje svećenstva. Zbog upitnog tumačenja religija, danas na raznim merdijanima postoji specifičan odnos prema onom kako bi trebala izgledati uloga žene u društvu. “Sluškinjina priča” je razarujuća kritika katoličanstva, ali u njoj se mogu iščitati slojevite poruke koje se ne odnose samo na zapadnjački način života.

Međutim, ropstvo danas ima vrlo malo veze s religijom ili bojom kože. Evoluiralo je u ono ekonomsko i tehnokratsko. Pred nama je svet koji će se, izgleda, morati spašavati represivnim metodama (zatvaranje u kuće, distanca, reguliranje rađanja…). I zato, kako kaže promotivni slogan 4. sezone serije… Pomolimo se… u vrlom novom svetu, koji izgleda kao da ga je Bog pomalo zaboravio.

Podeli:



Preporucujemo

Nišville workshop i Jazz for kids 2021
Cineplexx bioskop na otvorenom seli se u Vršac
Najiščekivanija regionalna TV ostvarenja u programu...
U Beogradu počela izgradnja Trga Milene Dravić i Dragana...
Majkl Bi Džordan otkrio da li je on novi Supermen
Skarlet Johanson tužila Dizni zbog strimovanja "Crne...
Beldocs na N1
POTREBA ZA MRŽNJOM Filipa Čolovića na 27. SARAJEVO FILM...
Palić Film Festival - Izveštaj sa konferencije za medije...
Film „Nečista krv – greh predaka” premijerno...
Milutin Petrović i “Nečista krv – greh predaka”:...
Predstavljamo Takmičarski program – dokumentarni film...
Film „Vojvoda” Rodžera Mičela na zatvaranju Festivala...
Glumac Dino Bajrović voditelj ceremonije otvaranja 27....
13. Dan ljudskih prava na 27. Sarajevo Film Festivalu
Svetska premijera srpske koprodukcije „Elegija lovora”...
Dragan V. Vidojković dobitnik priznanja „Petar...
Porodični dan uz nove sinhronizovane avanture u Cineplexx...
Premijere novih filmova Dragojevića, Grbe Singa i...
Film "Bilo jednom u Srbiji" na jesen u bioskopima
Kompletiran program: Film ŽENE PLAČU zatvorio selekciju...
„Nečista krv – greh predaka“ Milutina Petrovića i...
Predstavljamo program Summer Screen 27. Sarajevo Film...
Pala prva klapa dugometražnog igranog filma „Žal“ u...
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 22. do 28. jula
Goranu Bregoviću nagrada “Šaban Bajramović”
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa za period od 22. do 28....
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 29. jula do 4. avgusta
Novi "Predator" snimljen u tajnosti
Objavljen trejler za "House of Gucci"