Uvek će postojati sjajni reditelji ali genijalni se mogu nabrojati na prstima. Poslednje najveće rediteljsko ime, genije u pravom smislu te reči, neprevaziđeni Ingmar Bergman, preminuo je 2007. Pre njega, 1993, otišao je prethodni, Akira Kurosawa. Na sreću po ljubitelje književnosti i filma, jer za prepoznavanje reditelja-genija, gledalac pre svega treba da bude književno potkovan (pod tim ne mislim na popularne naslove koje možete videti u izlozima knjižara), preostao je poslednji genije kinematografije. Alexandr Sokurov.
Ne razumem otkuda toliko iznenađenje festivala što su se sedmoro u žiriju univerzalno složili da je film vredan nagrade. Jedino objašnjenje moglo bi da bude da oni iznenađeni nisu odgledali ni jedan Sokurov film. Ali, ako nisu do sada, i ne moraju od sada.
Tužna je činjenica da je tokom festivala minimum, skoro ništa, pažnje poklonjen „Faustu“ Sokurova. Uvredljiva je druga činjenica da se festival motao oko izgleda određenih glumica, oko rediteljskog debia poznate fitnes klupske pevačice plej bekova, oko toga da li će „prefinjena“ glumica ta i ta povraćati u tom i tom filmu, a ni pomen o Sokurovu. Najavljivanje neizvesnosti da će taj i taj američki film, ili britanski, dobiti nagradu samo je doprinelo uvredi. A opet, ponavljam, sigurno je do toga da niko od pomenutih žutoštampaša nije odgledao Sokurova, a ako i jeste, verujem da ne bi znali šta da kažu o sopstvenom utisku jer ga poučeni kvalitetima američkih filmova i nemaju.
Mene posebno raduje činjenica da je umetinički film konačno prepoznat, obzirom na prošlogodišnju bruku Kopoline ćerke koja je dobila ovu nagradu. U žiriju se nalazio njen bivši partner Tarantino (a opet, zašto uzeti nekoga kao Tarantina da ocenjuje o filmovima sa kvalitetom? Onda se lako može uzeti Madonna da ocenjuje nečiji vokalni talenat? Ili je već iduće godine možemo očekivati u Kanu kao predsednik komisije za dodelu nagrada.)
U intervjuu koji je Sokurov dao za RTS rekao je da će vreme američkih glumaca proći i da svi imaju iste poze i osmehe. Samo da to vreme dođe što pre i da se izgled filmova vrati na onakav kakav treba da bude.
Blago baziran na pričama Gete-a i Tomas Man-ovog filma „Doktor Faust“, nov“Faust“ je poslednji deo u seriji Sokurovog istraživanja korupcije u vlasti, započevši sa Hitlerom u „Molochu“ (1999), Lenjinom u „Taurusu“ (2001) i japanskim imperatorom Hirohitom u „The Sun“ (2005). „Faust“ je smešten 19. vek, ali odražava univerzalne zamisli Sokurova. Uz to, Putin je uvideo kako se širi značaj ruske kulture preko filma, i da se preko njega može bolje predstaviti svetu ruski mentalitet kako bi se na taj način promovisala i integracija između ruske i evropske kulture.
Film je koštao osam miliona dolara. Započet je u Češkoj 17. avgusta 2009., a kasnije nastavljen u Nemačkoj. Oktobra je ekipa prešla na Island na par dana snimanja.
.jpg)
