Squirm (1976)

U malom gradiću na američkom Jugu besni oluja. Grom sruši dalekovod i struja poteče kroz zemlju, izazivajući kišne gliste da se pretvore u krvožedne manijakalne ljudožderske kišne gliste.

Mladić iz New Yorka dolazi u gradić u potrazi za antikvitetima, a i da poseti svoju devojku (nije bitno gde su se i kako upoznali), koja živi s majkom i mlađom sestrom u kući malo peške od grada, i to odmah pored lokalne farme kišnih glista. Naravno :)

Obožavam ove filmove s raznim životinjama koje zbog ovog ili onog razloga polude i počnu jesti ljude (Rats, The Swarm, Slugs, Swarmed...), ali već vidim da će mi ovaj biti posebno drag. Sve mi je bilo jasno na početku kad je taj dalekovod pao i struja počela da prži gliste, a ove stale vrištati iz petnih (hm?) žila :)

Sreća da su dijalozi uglavnom na granici debilizma jer sam imao gadnih problema s razumevanjem izgovorenog teksta. Svi likovi (osim kretenka iz New Yorka) govore s takvim južnjačkim naglaskom da ih je gotovo nemoguće razumeti. Pretpostavljam da bi se slično osećao student kroatistike iz Osla koji je hrvatski čuo samo na predavanjima kad bi se našao u kupeu s razgovorljivim 72-godišnjim starčićem iz Zmijavaca :). Ali ponavljam, sreća da nerazumevanje dijaloga nema gotovo nikakvog uticaja na praćenje radnje, što u biti dosta govori o kvalitetu filma.

Gliste su dobro napravljene (dobro, osim činjenice da vrište), i ima ih nekoliko milijardi. Čak bi se moglo reći da gliste glume bolje od velike većine glumaca... Ma koga zavaravam, od _svih_ glumaca. Od prvog trenutka kad sam ugledao kretenskog cvikeraša iz NY, poželeo sam da ga gliste proždru, ali nažalost samo su ga malo gricnule. Isto stoji i za ostale likove u filmu, svi zaslužuju bolnu smrt i celo vreme sam navijao za glistone.

Kraj je posebno sulud (ako neko želi izbjeći spoilere neka prestane da čita... sad!), nakon što crvi pojedu majku kretenove cure, kreten i kretenova kretenska cura pobegnu pred glistama na stablo, gliste se nagomilaju ispod stabla, i baš kad se situacija čini bezizlazna... oni zaspu. Probudi ih sunce, cvrkutanje ptičica i radnik elektre koji je (nakon tri dana) došao i popravio dalekovod koji je (tri dana!) slao struju u zemlju. Deus et machina.

Odličan film, i sigurno ću ga opet pogledati, i opet navijati da gliste pojedu sve te idiote, i opet se razočarati kad ne pojedu najveće idiote među ostalim idiotima, i opet umirati od smeha.

Autor: Oleg Berić (Helly Cherry)