Tenet (2020)

Kristofer Nolan se vraća sa Blockbuster-om TENET, u svom punom sjaju, ostvarenjem kompleksnijim od svega sto je do sada napravio. Novi internacionalni špijunski triler prevazilazi očekivanja dobrog filma i postavlja novu granicu u filmskoj industriji.

Tenet je jedan od najišćekivanih filmova ove godine. Sa sobom nosi dodatni teret, jer je prvi ''comeback'' film post-pandemijskog otvaranja bioskopa svuda u svetu, pa i kod nas. Pompa stvorena oko premijere ovog ostvarenja dodatno je kulminirala neizvesnošću otvaranja bioskopa, pa je i tako film imao odlaganje dva puta od prvobitnog termina.

Prateci Nolana kroz dosadašnja ostvarenja, zaključujemo da je Vreme dobro poznata tema pomenutog režisera. On koristi razne načine kako bi prikazao vremenski protok (flow of time), koristeći postojeće naučne teorije kao i znanje svetskih naučnika, kako bi njegov pristup bio realniji i ideje najbolje moguće objašnjene i primenjene (Inception, Interstellar..itd.). Ono sto je karakteristično jeste da je pristup vremenu uvek drugačiji i originalan.

Inverzija. To je ono što je bilo dozvoljeno kao objava od same pojave drugog trejlera. Nije u pitanju putovanje kroz vreme, već inverzija vremena. Korišćenje ovog koncepta kretanja kroz vreme, kao i sama radnja filma uvodi nas u komplesnost priče koja, moram da priznam, na prvo gledanje odaje utisak totalne nejasnoće za prosečnog gledaoca. Samim tim potrebna je visoka koncentracija prilikom prvog gledanja kako bi osnovna radnja dobila na smisao. S obzirom da film obiluje mnoštvom detalja, potrebno je film odgledati minimum još jednom kako bi sve kockice došle na svoje mesto kada zapravo i film dobija na veličini (možda je to bio i režiserov cilj). Glavni akter filma biva uvučen u tajnu organizaciju, koja ga isključuje iz stvarnog sveta i stavlja pred zadatak, spas celog čovečanstva. Na pitanje glavnog glumca, da li je u pitanju Nuklearni rat, dobija odgovor da je nešto mnogo gore na pomolu. Od tog trenutka kreće kroz polumračni svet špijuna, novih tehnologija i borbe protiv vremena.

S ozbirom da je flim sniman na dosta svetskih lokacija, skupe jahte i velika doza samopouzdanja glavnog glumca, odaju utisak jednog Bondovskog filma sto i sam režiser ne krije kao inspiraciju. Još jedna od karakterističnih stvari koja važe za sva njegova ranija ostvarenja, jeste korišćenje što manje kompjuterskih efekata kako bi se postigao efekat relanosti, pa je prilikom snimanja korišćen pravi Avion (Boing 747) umesto makete. Takodje, scene jurnjave kolima u inverziji jeste realna vožnja automobila u rikverc. Sve ovo TENET predstavlja kao jedan vizuelni spektakl koji je potrebno odgledati na velikom platnu kako bi imalo punog efekta. Ako bi trebalo da tražimo zamerke ovom filmu, to bi možda bio način na koji su likovi razradjeni i izostanak emotivnog vezivanja za likove. Konkretno lik Kat (Elizabeth Debicki) i njena slabo uverljiva borba za sinom, jeste deo koji je trebalo da vrbuje publiku emotivno. Iako film traje 150 min utisak je kao da nema dovoljno vremena za razradu likova. Taj deo nekako pada u senku pored kompleksnosti radnje i velikim akcionim scenama koje vas voze, prilikom čega gledalac zaboravlja osnovni zadatak glavnog glumca i njegove borbe sjedne strane kao operativca, i druge, taj ljudski faktor koji utiče na sled dogadjaja u filmu. Kako se razvija radnja filma, usput dobijamo objašnjenja koja zahtevaju po malo poznavanje osnovnih zakona fizike, sa druge strane, mlada naučnica daje savet glavnom akteru filma a samim tim i publici "Ne pokušavaj da razumeš, oseti!''

Bonus dodatak: Radnja filma kreće se kao Rihterova skala, do polovine filma čini vam se da je radnja poprilično jasna i onda od jednog trenutka kako kreću objašnjenja - radnja postaje sve kompleksnija. Vrlo dobar deo u filmu (blagi uvod u radnju bez spojlera, deo iz trejlera) jeste upoznavanje sa fizičkim zakonima neposredno pre izlaska glavnog aktera i kretanja u inverziji.

Glavna uloga poverena je John David Washignton-u, poznatom po tek par uloga (BlacKkKlansman, Ballers), medjutim, glumački performans mu je na zavidnom nivou. Glumac je u početku karijere izostavljao činjenicu da je sin Denzel Washington-a kako bi svoje uloge dobijao na osnovu svoje ličnosti i talenta, sto mu je i donelo par bitnih uloga koje su odskočna daska za dalju karijeru. Pored njega, rame uz rame Robert Pattinson sa odlično odigranom ulogom, pored dosadašnjih tinejdž uloga ovo mu je svakako prekretnica i uvertira za sledeće filmove sa tematikom za širu i ozbiljniju populaciju. Ova uloga legla mu je više nego dobro, a njegov glumački performans je itekako zavidan. Tu su takodje Elizabeth Debicki koja je iznela svoj lik vrlo dobro i Kenneth Branagh u ulozi rusa kao glavnog negativca. Ostali sporedni likovi u potpunosti drže radnju filma u pravcu u kom se film kreće.

Za muzičku podlogu ovaj put je zadužen Ludwig Göransson, umesto Hans Zimmer-a muzickog genija koji je bio zadužen za predhodne Nolanove spektakle. Muzička podloga jeste drugačija, ali poprilično uverljiva i posle par slušanja ostavlja sve jači utisak vezujući vas za scene filma. Jos jedan smeli iskorak u muzičkom delu jeste hip-hop reper Travis Scott sa muzičkom temom The Plan sto je Tenet nekako približilo i mladjoj publici.

Sve u svemu, TENET je pravo osveženje, pogotovu u doba kada smo malo ograničeni za društvene aktivnosti uključujući i sedmu umetnost i uživanje u bioskopima, ali takodje i odličan film kakav izlazi u par godina. Svakako, svaki Nolanov film zaslužuje prašinu koja se dugo ne spusta čak i nakon odgledanog filma. Za visok zadatak ispred sebe kriv je sam režiser koji postavlja sopstvene granice, ali jedno je jasno, to je da svaki njegov film isčekujemo sa mnogo pažnje, sa sve većim očekivanjima i Nolan svaki put ta očekivanja u potpunosti ispuni.

Ocena 9/10.

Autor: Aca Živković