Terminator Genisys (2015)

Filmovi o putovanju kroz vreme su izraz poverenja između filmskih stvaralaca i publike. Oni dobri postavljaju niz pravila koja, ma koliko da su apsurdna, imaju sopstvenu neoborivu logiku. Veliki delovi slagalice se na kraju lepo uklapaju. S druge strane, oni loši filmovi smatraju da su ova pravila proizvoljna i promenljiva, te ih menjaju tako da odgovaraju potrebama njihove priče. Tu više nema poverenja. „Terminator: Genesys“ je loš film o putovanju kroz vreme.

Od samog svog početka 1984. godine, apokaliptična franšiza Jamesa Camerona bori se protiv neprijatelja koji je smrtonosniji od skeletnih mašina za ubijanje iz budućnosti. Prva dva dela bila su izuzetno zabavna, spajajući intrigantne priče i mišićavog akcionog lika iz Austrije, Arnolda Schwarzeneggera. Od tada, serijal je u stalnom padu počevši od „Terminator 3: Rise of the Machines“ iz 2003. godine i „Terminator Salvation“ iz 2009. godine – dva nastavka za čije postojanje nije bilo pravog razloga osim podizanja svesti o brendu i zarađivanju novca od toga. Osim Arnoldovog povratka, pretpostavljamo da nije bilo razloga da se očekuje više od „Genisys“ osim privlačnosti koju pruža razvodnjena nostalgija. Ovaj film jedva da uspeva i u tome.

Film počinje nakon sudnjeg dana, nakon što je Skynet postao samosvestan i okrenuo se protiv ljudi koji su ga stvorili, te zbrisao tri milijarde ljudi. Mesijski vođa pokreta otpora, John Connor (Jason Clarke), šalje svog poručnika po imenu Kyle Reese (Jai Courtney) u 1984. godinu da zaštiti Conorovu majku, Sarah (Emilia Clarke), obezbedi budućnost i izbriše Skynet pre nego što postane zao. Kada stigne tamo, go kao od majke rođen, Sarah ga čeka izgovarajući poznatu rečenicu: „Pođi sa mnom ako želiš da preživiš.“ Tu je i: Schwarzeneggerov sadašnji T-800 (kojeg Sarah s ljubavlju zove „ćale“ („Pops“)) i T-1000 ubica od tečnog metala, koji je kul ali mnogo manje nego što je to bio u filmu „Terminator 2“ iz 1991. godine. Na neko vreme, prikaz Schwarzeneggera koji reprizira ono što je verovatno njegova najbolja uloga pruža izvesno retro uzbuđenje. Međutim, nedugo zatim reditelj Alan Taylor („Thor: The Dark World“) i pisci Laeta Kalogridis i Patrick Lussier prave papazjaniju od mitologije ove sage, menjajući vremenski sled događaja i igrajući se njihovim načelima zarad sopstvenog zadovoljstva. Priča ne samo da je zbunjujuća, već predstavlja izdaju za sve one koji su uložili svoje moždane ćelije u „Terminator“ univerzum u proteklih 31 godinu. Postoji gomila ekspozicije o „kvantnim poljima“, „neksus tačkama“ i zloj ubistvenoj aplikaciji po imenu Genisys, ali ništa od toga se ne slaže. Ni nova glumačka ekipa – Courtney i oba Clarkesa – ne nude dovoljno harizme kako bi se prikrile sve gluposti. Oni su prava definicija „upotrebljivosti“. Čak ni filmske pikanterije za okorele fanove nisu dovoljno zanimljive.

Kao i mnogo drugih 3D ekstravagantnih filmova koji su izašli u proteklih par leta, „Genisys“ je užasno skup, pristojan, osrednje zabavan nered od filma koji nema nimalo smisla. Njegova veza sa starijim, boljim filmovima prevarila nas je da poverujemo da je bolji nego što jeste. Ovo je film koji su napravili ljudi (pretpostavljamo), ali deluje kao da su ga pravile mašine – i to one koje ne rade baš najbolje.