The Aviator (2004)

Film Avijatičar je istinita priča o životu Howarda Hughesa. Saznaćete sve o velikom donžuanu, mogulu i milioneru, koji je želeo samo tri stvari u životu: da stvara filmske zvezde, da bude najbogatiji čovek na svetu i gospodar visina. Ove 'skromne' i 'umerene' ambicije su ometale vlada, bacili, grickalice za nokte i najstrašnije od svih ala, filmske dive...

Tako vam je to. Čovek je ili genije koga neugasiva žeđ za perfekcijom tera u nadrealno ili bizarno, ili je megaloman i egoista čija je jedinstvena vizija neshvatljiva i prevaziđena u modernom vremenu...

Dosta smo do sada pričali o Martinu Scorseseu. Junak njegov novog filma Avijatičar, Howard Hughes je u svojih sedamdeset godina života "nakupio" dovoljno dramatičnosti, dovoljne za više života, ostavivši pokolenjima biografsku građu izuzetno zanimljivu za "prenošenje" na veliko platno. Tema izuzetno zanimljiva za Scorsesea, koji zna nekoliko stvari o opsesijama. Kad već pričamo o opsesijama, trebalo bi se setiti dvadesetogodišnje bitke režisera da snimi Bande New Yorka, ili samosabotirajućih manija, bar u slučaju njegovog "filmskog alterega" (De Niro u filmovima New York, New York i Kralj komedije). Howard Hughes je bio neverovatno opsesivna ličnost, tako da i Scorsese tu temu može pre da istraži nego da je objasni. Scorsese počinje od početka, priča o Hughesu je "razvučena" izmedu kasnih '20tih do ranih '40tih godina, doba u kome je legendarni milioner, proživeo svoje najsjajnije doba. Od filmadžije i vazduhoplovca do mentalno obolelog samotnjaka. Deo priče govori i o njegovim uspesima kao plejboja, saradnika CIA i konstruktora i dizajnera preteče wonderbra ("To je u suštini samo inžinjering," objašnjava Hughes.

Jezivi početak price prikazuje tada sedmogodišnjeg Sonnyja (kako su Howarda tada zvali) koga prilično glamurozna majka kupa u kadi. Ona će na njega preneti opsesivni strah od bacila koji će ga pratiti do kraja života. Scorsese ne ulazi dublje u psihoanalitički košmar ranog Hughesovog života. Sledeća scena nas vodi na snimanje filma Hell's Angels, Hughesov ekstravagantni debi u ulozi režisera. Priča o dva RAF (Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo) pilota lovca koji se muvaju oko iste cice u Prvom Svetskom ratu, je Hughesu omogućila da iživi i sopstvene tripove o letenju i snimanju filmova. Film je koštao nečuveno mnogo za to vreme, 4 miliona dolara i bilo je potrebno tri godine da se završi. Scorsese je tu snimio i najveličanstvenije scene u filmu, što je svojevrsni omaž Hughesovoj strasti prema avijaciji i letenju. U čitavu priču se izuzetno dobro uklopio Leonardo Di Caprio. Pošto je u Bandama New Yorka prilično ostao u senci Daniela Day-Lewisa, ovo je bila njegova prilika. Leonardo ume da glumi! Veoma poletno, sa elanom, njegovo ostvarenje je izvanredno. Dočarao je Hughesovu aroganciju, ambicioznost, mladost, seksipil, snagu i odlučnost bogataša. Zanimljivo je i koliki opseg u vremenskom smislu Leo može da pruži (u uvodnim scenama izgleda kao da ima dvanaest godina). Uz mnogo energije i harizmatičnosti Di Caprio uspeva da bude ubedljiv u portretisanju tako enigmatične ličnosti kao što je Hughes. Nije bitno da li će Di Capriovi post-Titanic obožavaoci moći da se užive u njegovo ostvarenje, to je uloga koja od njega stvara ozbiljnog glumca.

Jasno da je Avijatičar grandiozno i prestižno delo. Scorsese je naučio dosta toga na slučaju okrutnosti i krvi prikazanih u Bandama. Zbog toga, da ne umanji šanse sebi i filmu, potpuno je prećutao Hughesovu notornu biseksualnost. Ipak u filmu ćete prepoznati Scorseseov stil i baratanje kamerom. Uz to je skupio sjajnu i izuzetno atraktivnu glumačku ekipu. Od odličnog Johna C Reillyja (Hughesov najbliži saradnik) do Judea Lawa, koji se pojavljuje u ulozi, takode enigmatične ličnosti, velikog Errola Flynna. Zanosna (i neverovatno dobra) Kate Beckinsale se nažalost nedovoljno pojavljuje u ulozi jedne od najlepših žena svih vremena Ave Gardner. Cate Blanchett je briljantna kao još jedna od Hughesovih ljubavnica iz filmskog sveta, Katharine Hepburn. Iznenađujuć je i nastup Aleca Baldwina u ulozi Hughesovog najvećeg neprijatelja, Juana Trippea (vlasnik rivalske avio kompanije Pan-Am). Scorsese je našao mesta i za sjajnog Alana Aldu, koji je dobio ulogu korumpiranog senatora koji mrzi Hughesa. Najveće razočarenje dolazi od činjenice koliko su malo osvetljene misterije i najveće (samim tim i najzanimljivije) tajne o Hughesu. Iako je prikazan deo njegovih tripova, nema mnogih odgovora. Šta je bio njegov motiv za strastvenu ljubav prema letenju i avijaciji.

Ipak iako možda ovo nije Scorseseov najbolji film svakako je film vredan pažnje jer obrađuje jedan zanimljiv deo istorije i jednu zanimljivu i nesvakidašnju ličnost koja je svakako zaslužila da ima film.