The Batman (2022)

Reditelј filma 'Cloverfield' Matt Reeves donosi tešku novu viziju DC-evom liku koji se najlakše ponovo zamišljava, kanališući elemente noar filmova i hard-R horor filmova.

Gde idete posle “The Dark Knight”? Ben Affleck ga je razvalio, pa čak ni Kristofer Nolan, koji je uneo neviđene nivoe realizma i gravitacije u tu najbolјu sagu o Batman-u u franšizi, nije mogao da pobolјša ono što je stvorio u njegovom nastavku iz 2012. Dakle, koja je strategija reditelјa “Cloverfield”-a Matt Reeves-a? Odgovor: Biti mračniji od “The Dark Knight”, smrtonosniji od „No Time to Die“ i duži od „Dune“ sa ozbilјnim samostalnim Batman-om. Naginjanje na te elemente ne znači automatski da će publika prihvatiti Reeves-ovu viziju. Ali ovaj utemelјen, često brutalan i skoro trosatni noar film spada među najbolјe u žanru, čak i ako - ili još prikladnije, jer - ono što film čini tako sjajnim je njegova spremnost da se demontira i preispita sam koncept superheroja.

Naravno, to je već rađeno - “Who watches the Watchmen?” Alan Moore je nezaboravno upitao, utičući na decenije priča o spasiocima odevenim u spandeks - iako Reeves ovde radi nešto relativno jedinstveno, barem po standardima strip-filmova: uklanja žanr njegovih natprirodnih elemenata (čak i više nego što je to uradila Nolan-ova trilogija) i uvodi složeniju verziju klasičnog heroja pulpa koji je samo za brk udalјen od lošeg momka iz priče, moralno govoreći. Dok ove filmove obično definišu njihovi negativci, „Batman“ vam se uvlači pod kožu pitanjem: Šta ako dobri momci nisu baš dobri momci? Šta ako osoba na koju smo računali da će nas zaštititi možda zapravo pogoršava situaciju?

Dok se Batman - koga ovde igra sumorna “Twilight”zvezda Robert Pattinson, koji predstavlјa izmučenu psihologiju lika siročeta do skoro bolnog stepena - fokusira na probijanje sitnih nasilnika u zasenjenim uličicama i na platformama metroa, Riddler (stvarno uznemirujući Paul Dano) pojavlјuje se da bi razotkrio/odbacio nitkove belog okovratnika koji su ugrađeni na najviše nivoe moći. Obojica su osvetnici, iako je jedan zaokuplјen pomaganjem policiji, dok drugi cilјa na sistemsku korupciju koja podriva našu veru u takve institucije - u Gotham City-u, svakako, ali i van ekrana.

Na načine koji su daleko uznemirujućiji nego što bi većina publike mogla da očekuje, „Batman“ kanališe strahove i frustracije naše trenutne političke klime, predstavlјajući mesnatu, punu kriminalnu sagu koja spaja elemente klasičnog gangsterskog filma sa vrhunskim komentarima o izazovima suočavanja sa savremenim svetom. To je izuzetno ambiciozan poduhvat koji je dovolјno jak da funkcioniše čak i bez Batman-ovog prisustva, a ne da ne bi imao razloga da postoji bez njega. Ali uklјučivanjem lika i mnogih zaštitnih znakova franšize - Catwoman (slatka Zoe Kravitz), Penguin-a (Colin Farrell, sve osim neprepoznatlјivog), odanog batlera Alfred-a (Andy Serkis, potpuno analogno) i epske jurnjave automobila koja uklјučuje najnovije iteracija Batmobil-a - Reeves elektriše guste, ultramračne postupke sa dodatnim nivoom uzbuđenja koji opravdava relativno zahtevno vreme prikazivanja filma.

Reditelј se od početka odvaja od stilskih uticaja žanra, uspostavlјajući ton koji se gotovo nikada ne oseća kao derivat drugih strip filmova. Uz to, svakako bi moglo da se ukaže na Jeph Loeb-ovu i Tim Sale-ovu ubistvenu seriju “The Long Halloween” kao zajednički tematski uticaj između ovoga i “The Dark Knight”. Odatle dolazi šef kriminala Carmine Falcone (John Turturro), iako su praktične akcione sekvence bliže korejskim filmovima (poput „Old Boy“) nego Nolan-ovom nouveau stilu 70-ih.

“NO MORE LIES”, piše u krvavocrvenoj optužnici iscrtanoj na licu prve žrtve Riddler-a, ništa manje od Gotham neukusnog gradonačelnika (Rupert Penry-Jones). To je samo jedno od nekoliko jezivih ubistava koje je izvršio ovaj manijakalni osvetnik, koji je uvrnut i samopravedan kao onaj bolesnik iz filmova „Saw“. Edward Nashton, iliti Riddler, nosi masne naočare od flaše koka-kole i nešto što liči na kožnu fetiš kapulјaču (ispostavilo se da je to zimska borbena maska), uživo prenosi njegove igre uma na oglasnoj tabli za zavere. Ali evo preokreta: među najmoćnijima u Gotham-u zaista postoji zavera, ona koja vodi poreklo od Wayne porodice, i Brus je dužan da je raspetlјa pre nego što razbije grad. Zašto on? The Riddler je privukao Batman-a, ostavlјajući ručno rađene karte napunjene šiframa i drugim zagonetkama na svakom od njegovih mesta zločina.

Deo „stvarnosti“ filma je izbegavanje da se likovi iz stripova nazivaju njihovim tradicionalnim imenima. Bez sumnje ste primetili „the“ u naslovu „The Batman“ i zapitali se šta to znači. Koristeći definitivni član, Reeves ne želi nužno da kaže da je stvorio „definitivnu“ ekransku inkarnaciju lika. Ako ništa drugo, ta sićušna dodatna reč odaje prizvuk egzistencijalne misterije oko njegovog maskiranog i anonimnog heroja, koji ni sam ne zna kako da se nazove rano. Kada se impozantni vođa nasilne ulične bande naruga: „Dođavola, šta bi ti to trebalo da budeš?“ osvetnik obučen u slepe miševe uzvrati režanjem: „Ja sam osveta“.

Tako Bruce Wayne misli o sebi kada prvi put sretnemo ovu verziju lika - bez priče o poreklu, već u medias res - dve godine u odbrani Gotham-a od ivice anarhije. Opustošen velikom epidemijom narkotika, zahvalјujući uličnoj drogi zvanoj „drops“, grad se suočava sa nivoom nereda negde između Menhetna pre Giuliani-a i poslednjih minuta Todd Phillips-ovog “The Joker”-a, iako ova dva filma postoje u različitim dimenzijama istog Gotham multiverzuma. Udruživši se sa producentom James Chinlund-om (sa kojim je radio na “Planet of the Apes” nastavcima), Reeves predstavlјa najsnažniju verziju Gotham-a koju smo videli od „Batman“-a Tim Burton-a iz 1989.

Jasno modeliran po uzoru na grad Nјujork, pojačan kroz postavlјene ekstenzije i zadivlјujući CGI, ova otrcana metropola uranja nas u trulo jezgro Velike jabuke: Ekvivalent Times Square-a u centru grada osvetlјen je još džinovskim digitalnim ekranima, crni skup zgrada se nazire tamo gde bi bio niže Menhetn, a vi ne želite da idete nigde blizu arene nalik na Madison Square Garden gde se odigrava finale. Povremeno, Batman posmatra grad sa gornjeg sprata napola izgrađenog nebodera. Inače, on zumira na nivou ulice na njegovom Batcycle-u, da bi se na kraju nadograđivao u muscle car (čije je otkrivanje jedno od velikih uzbuđenja u filmu).

Osim kontaktnih sočiva sa skrivenom kamerom, njegova tehnologija je uglavnom realistična, a osim ako se ne računa BASE skok sa krova, on ne može da leti. Za razliku od mnogih junaka DC stripova, Batman nije ni bog ni vanzemalјac; on nema fantastične sposobnosti. Supermoć Bruce Wayne-a je njegovo bogatstvo od milijardu dolara, ali momak iza maske lomi se i krvari kao i svi drugi - na šta nas Reeves podseća sa snimkom Patinson-ovih golih leđa, prekrivenih ožilјcima. Umesto da se oslanjaju na temu, Michael Giacchino-ova partitura iznenađuje, u rasponu od napetih plemenskih bubnjeva preko Nirvane do opere, dok montažeri William Hoy i Tyler Nelson izbegavaju očigledne uglove, ostavlјajući miran prostor publici da obradi (i ispita) šta se dešava.

Kao Batman ili Vengeance ili kako god da se zove, Patinson je najsmrznutiji glumac koji je igrao taj lik, što se čita kao neka vrsta hrabrog nihilizma kad god je u kostimu: Ne deluje toliko neustrašivo koliko ambivalentno u pogledu toga da li je živ ili umire. Međutim, kada se kapulјača skine, Patinson-ova interpretacija postaje intrigantnija: zamišlјen i povučen, on je oštećeni usamlјenik sa nerešenim tata problemima, opterećen svim vrstama komplikovanih emocionalnih trauma. Teško je videti heroja koji je toliko povređen, a ipak, njegova problematična prošlost daje informacije u svakoj vezi, uklјučujući i onu sa ludakom koji Bruce Wayne-a ubraja među njegove mete.

Riddler-ove šeme su zaista zastrašujuće, daleko više nego što se čini razumnim za film sa ocenom PG-13 (poput eksplodirajuće kragne na dalјinsko upravlјanje koja je pričvršćena na drogiranog okružnog tužioca Peter Sarsgaard-a, Gil Colson-a). Ideja je da su neki od visokih zvaničnika Gotham-a - plus koktel konobarica i provalnik Selina Kyle (Kravitz) - nekako pomešani sa Falcone-om, a Riddler je preuzeo na sebe da očisti sistem od takvih elemenata. Zamršene specifičnosti „kineske četvrti“ o tome koliko je gradska uprava isprepletena sa organizovanim kriminalom mogu da vam zavrte glavu, iako Reeves to izlaže relativno elegantno, tako da publika može da prati mnoge obrte Batman-ove istrage.

Ovo je pre svega detektivska priča, nesentimentalna kako dolazi - upola se očekuje da će se glava Gwyneth Paltrow-u u nekom trenutku pojaviti u kutiji - i iako su vlasti privele Riddler-a mnogo pre kraja, najšokantniji deo filma tek dolazi, baš kada se čini da je Gotham spreman da proslavi njegovo sledeće poglavlјe. Teško je zamisliti kako je Reeves (koji je snimao „Batman“-a tokom ranih dana pandemije) mogao da predvidi nerede na Capitol-u 6. januara, a ipak, znaci su morali biti prisutni sve vreme, za jezivi vrhunac filma o aktiviranju podložnih građana za izvođenje masovnog terorističkog napada. U The Dark Knight,” Heath Ledger-ov anarhista Joker osećao se kao da je izašao iz vaših noćnih mora, ali postoji nešto još zastrašujuće u načinu na koji Riddler deluje. On bukvalno podstiče i druge da postanu osvetnici - a sudeći po imitacijama iz stvarnog sveta koje su inspirisali prethodni filmovi o Batman-u (kao što je Aurora, Kolorado, snimanje), to bi moglo da ima posledice.

Ovakav film će inspirisati bezbroj debata: da li „Batman“ zaista mora da bude ovako mračan? Može li da drži sveću Nolan-ovoj trilogiji? Ima dovolјno prostora za postojanje i jednog i drugog i prostora za nastavke koji mogu da se grade na ovoj osnovi, što pretpostavlјa izvesno poznavanje mitologije lika. To je lepota Batman-a, koji prevazilazi sve ostale heroje u štali DC Comics-a: poput Dracula-e ili Hamlet-a, ovaj ikonski antiheroj se suprotstavlјa beskrajnom reinvenciji. Bilo da je taman ili pop, samoispitujući se ili saučesnik, on nam govori nešto novo o nama samima svaki put kada izađe iz senke.