The Birth of a Nation (1915)

Rođenje jedne nacije (eng. The Birth of a Nation) je slavna, ali i kontroverzna američka crno-bela nema istorijska drama iz 1915. koju je režirao D. W. Griffith, a koja govori o usponu Ku Klux Klana u SAD-u 19. veku. Film je bio jedan od najpopularnijih i komercijalno najuspešnijih tokom nemog razdoblja, ali je još i tada bio na zlom glasu zbog pozitivnog portreta Klana i opravdavanja rasne segregacije.

Film je snimljen prema romanu “The Clansman” kojeg je napisao Thomas Dixon. To je bio prvi film u istoriji kinematografije koji je trajao preko 100 minuta i upotrebio tehnike skokovite montaže i krupnog plana lica, a pri svojoj premijeri 1915. u Los Angelesu se je zvao po naslovu iz romana, da bi kasnije bio ipak preimenovan u “Rođenje jedne nacije”. Iako je film koštao tada astronomskih 110.000 dolara u bioskopima je zaradio rekordnih 10 miliona dolara, što je Griffithu omogučilo snimanje spektakla “Netrpeljivost”. Uz to, “Nacija” nema nijednog crnoputog glumca – svi glumci su belci koji su sa šminkom maskirani da su crnci.

Kontroverza filma leži u tome što se u njegovoj priči predstavlja da je rasistički Ku Klux Klan iznikao na jugu SAD-a kako bi uspostavio mir i štitio belce od “divljih” i “opasnih” crnaca. Takav stav je u to doba prevladavao kod američkih istoričara, ali se je kasnije osporio. Stoga je nakon premijere film izazvao proteste i kod crnaca i kod belaca, makar je Griffith izjavio da je bio iznenađen teškim kritikama i da nije znao zbog čega su se odvijale. 1916. Ku Klux Klan je ponovno postao aktivan u državi a neki su ga povezali sa pojavom filma.

Steven Mintz je kritikovao film zbog njegove poruke da se crnci ne mogu intregisati u društvo i da su nasilni činovi Klana opravdani kako bi se uspostavila iskrena vlada.

SAD, 1861. Američke porodice Stonemani, na severu, i Cameroni, na jugu, žive u slozi. Porodica Stoneman se sastoji od oca Austina, dva sina i jedne ćerke Elsie. Porodica Cameron se sastoji od dve ćerke, Margaret i Flora, i od tri sina, među kojima je i mladič Ben. Najstariji sin, Tod Stoneman, se zaljubi u Margaret a Ben u Elsie.

Ali tada izbije Američki građanski rat i sinovi se pridruže borbi između severa i juga. Crnoputi militanti, koje predvodi belac, upadaju u kuću Camerona i napadaju žene, ali ih zaustavljaju konfederacijski vojnici dok u ratu ginu dvojica Cameronovih sinova i najmlađi Stonemanov sin. Ben biva ranjen i završi u severnjačkoj bolnici kod Elsie koja je postala medicinska sestra. Rat završi ali Abraham Lincoln biva ubijen u pozorištu pa Austin Stoneman i drugi radikalni kongresmeni odluče kazniti jug i dati crncima slobodu.

Austin i njegov kolega, mulat Silas Lynch, daju crncima pravo da zavladaju jugom i belcima. Ben stoga osnuje Ku Klux Klan kako bi vratio mir i red u to područje, iako se Elsie buni protiv toga. Crnac Gus, bivši rob i ubica, zaprosi belkinju Floru, na šta ona skoči sa litice, radije birajuči biti mrtva nego da ju dira crnoputi muškarac. Klan stoga ubije Gusa a Lynch naredi da se ta organizacija iskoreni. Uz to, Lynch pokušava naterati Elsie da ga oženi. Ipak, Klan osnaži i dobije nove članove, spasi kuću Camerona od crnoputih militanata i zabrani crncima da glasuju. Phil i Margaret, kao i Ben i Elsie se udaju na kraju.

Većina kritičara hvali film, ističuči kako je od izuzetne važnosti za istoriju kinematografije makar priznaju da ne barata vešto sa svojim rasističkim ideologijama. John Gilchist pak je branio film od takvih optužbi: „Ovo je film koji bi se trebao koristiti za učenje protiv rasizma, i trebao bi se čuvati a ne odbacivati. Poklonici ovog filma se često karakteriziraju ili kao rasisti ili tvrdokorni filmski ljubitelji koji ignorišu kontroverznu prirodu priče... Čak i ako je Griffith imao upitna verovanja, njegov talenat se nije mogao negirati... Većina američke mračne istorije se ignoriše. To me zbunjuje. Da li mi skrivamo nacističku propagandu jer je prebolna za gledanje? Mi nikada ne bismo ni pomislili to učiniti jer grehovi počinjeni tada nikada ne bi trebali biti zaboravljeni. Zašto bi onda gresi naše vlastite zemlje bili uopšte drugačiji?“ Dennis Schwartz je tvrdio: „Uklješten od kontroverze zbog svojeg očitog rasizma, monstruoznog portreta crnaca, zagovaranja Klana, odobravanja ropstva, poremečenog romantičnog pogleda na stari Jug kao mesto gde su se majstor i rob slagali baš dobro i izjave da su crnci silovatelji belih žena. Ipak, to je svejedno jedan od najuticajnijih filmova zbog veštine na koju je menjao jezik i tehnike kinematografije“.

Slavni Roger Ebert je napisao: „Griffith i „Rođenje jedne nacije“ nisu bilu ništa više prosvetljeni od Amerike koja ih je stvorila. Film predstavlja u kojoj je meri beli amerikanac mogao biti rasista a da nije ni znao da je uopšte rasista. To vredi znati. Crnci su to već znali i iskusili, ali „Nacija“ je to demonstrirala u jasnoj perspektivi. On je ogledalo svojeg vremena i to mu je, na žalost, jedna od njegovih vrlina. Da bismo razumjželi „Naciju“ moramo prvo razumeti razliku između toga šta mi donosimo filmu, i šta film donosi nama. Svi filmski ljubitelji moraju pre ili kasnije doći do tačke gde vide film za ono što je, a ne za ono što oni osećaju o njemu. „Nacija“ nije loš film jer zagovara zlo. Poput i filma Leni Riefenstahl „Triumf des Willens“ koji je veliki film iako zagovara zlo. Da razumemo kako to ostvaruje moramo naučiti puno o fimu, i čak i nešto o zlu... Glavna je pretpostavka da umetnost mora služiti lepoti i istini. Ja bi rado mislio da bi to trebala, ali postoji i umetnost koja ne služi nijednom a opet daje dubok uvid u ljudsku prirodu, pomažući nam da razumemo dobro i zlo“.

S druge strane, nezadovoljni Ken Hanke je zaključio: „Važan film, da, ali da li je zbilja tako dobar? Ne“ Alex Sandell: “Revolucionaran film, ali previše rasistički da se u njemu uživa“.