Bourneov identitet (eng. The Bourne Identity) je špijunski triler Douga Limana iz 2002. s Mattom Damonom u ulozi Jasona Bournea, junaka istoimenog romana Roberta Ludluma koji uprkos amneziji pokušava otkriti svoj pravi identitet usred tajne zavere unutar CIA-e čiji je cilj uloviti ga i uhapsiti ili ga ubiti zbog neobjašnjivog neuspeha njegovog poslednjeg zadatka. On se tokom puta upoznaje s Marie, koju glumi Franka Potente, koja mu pomaže na putovanju na kojem se mora prisetiti svoje prošlosti. U filmu nastupaju i Chris Cooper kao Alexander Conklin, Clive Owen kao Profesor, Brian Cox kao Ward Abbott i Julia Stiles kao Nicky Parsons. 2004. je usledio nastavak Bourneova nadmoć, a 2007. je objavljen treći deo pod imenom Bourneov ultimatum.
Tokom olujne noći, grupa italijanskih ribara pronalazi čoveka (Damon) kako pluta usred Sredozemnog mora blizu Marseillea, s dve prostrelne rane na leđima i uređajem s brojem računa u švajcarskoj banci prišivenom na njegovom bedru. Iako pati od retrogradne amnezije, shvata kako govori nekoliko evropskih jezika i može izvoditi neuobičajene zadatke kao što su navigacija i vezanje neobičnih čvorova, ali se ne može setiti ničega o sebi ili kako je dospeo onde. Nakon što brod stiže u Onegliu, on odlazi u Zürich kako bi proverio bankovni račun.
U sedištu CIA-e u Langleyju, zamenik direktora Ward Abbott saznaje za neuspeli pokušaj ubistva zbačenog afričkog diktatora Nykwana Wombosija. U međuvremenu, misteriozni čovek shvata kako je vešt u obračunima jedan na jedan i rukovanju oružjem nakon što svlada dvojicu švajcarskih policajaca u nesvesnoj akciji samoodbrane. U banci u Zürichu, čovek otvara svoj sef gde pronalazi nekoliko pasoša sa svojom slikom, velike iznose raspoređenih valuta i 9-milimetarski pištolj. Još ne zna koje mu je stvarno ime pa pretpostavi da je to Jason Bourne kako piše u američkom pasošu. Nakon što ga američke i švajcarske vlasti pokušaju uhvatiti u američkoj ambasadi, on ponudi Marie Helen Kreutz dvadeset hiljada dolara da ga odveze u Pariz, grad koji stoji u dokumentima Jasona Bournea. U međuvremenu, Alexander Conklin, šef tajne grupe Operacija Treadstone, uverava Abbotta da će uništiti svaki dokaz koji ih povezuje s agentom na terenu odgovornim za operaciju. Aktivira tri druga agenta kako bi likvidirali Bournea: Castela, Manheima i Profesora...
Reditelj Doug Liman je izjavio kako je bio obožavatelj romana Roberta Ludluma otkad ga je pročitao u srednjoj školi. Pred kraj produkcije svog prethodnog filma Swingers, Liman je odlučio snimiti adaptaciju romana. Nakon više od dve godine osiguravanja prava na knjigu od Warner Brothersa i još jedne godine pisanja scenarija sa scenaristom Tonyjem Gilroyem, film je prošao dve godine produkcije. Od početka snimanja, poteškoće u odnosu sa studijem su usporile razvoj filma i uzrokovale raskol između reditelja i Universal Studiosa, budući da su direktori bili nezadovoljni ritmom filma, malim akcionim sekvencama i opštim odnosom između njih i Limana, koji je bio sumnjičav prema direktnom upletanju studija. Nekoliko presnimavanja i prerada scenarija pred kraj produkcije su odložili izlazak filma od septembra 2001. na juni 2002. i povisili predviđeni budžet od 52 miliona dolara za dodatnih osam miliona. Svađe su se posebno vodile oko originalnog Gilroyeva scenarija zbog scena smeštenih na farmu pred kraj filma. Liman i glumac Matt Damon su se borili da se sačuvaju scene u filmu nakon čega su se upustili u prepravku trećeg čina na insistiranje studija. Liman i Damon su smatrali kako su scene, iako diskretne, integralne zbog razumevanja Bourneova lika i središnjih tema filma. Sekvenca na farmi je prošla kroz niz prepravljanja pre konačne verzije. Osim toga, studio je želio zameniti Montreal ili Prag za Pariz kako bi smanjio troškove, i zbog Limanovog insistiranja na angažovanju filmske ekipe koja govori francuski i loših reakcija publike na finale filma u Parizu. Ovo drugo je zahtevalo kasni povratak na lokaciju kako bi se snimio novi, na akciju orijentisani završetak u Parizu. Damon je opisao produkciju kao borbu, navevši rane sukobe koje su on i Liman imali sa studijom, ali je demantovao kako su konflikti trajali tokom cele produkcije: "Kad čujem kako ljudi govore da je produkcija bila noćna mora to je kao ono, 'noćna mora'? Snimanje je uvek teško, ali smo ga završili."
Liman je kao reditelj preuzimao više uloga. Mnogo puta je sam upravljao kamerom kako bi stvorio ono za šta je on mislio da je intimniji odnos između sebe, materijala i glumaca. Mislio je kako će se ova veza izgubiti ako bi samo promatrao snimanje na monitoru. Bilo je to razmišljanje koje je razvio još kao nepoznati reditelj nezavisnih filmova.
Liman je kontaktirao mnoge glumce za ulogu Bournea, uključujući Russella Crowea i Sylvestera Stallonea, nakon čega je angažovao Matta Damona. Liman je otkrio da je Damon shvatio i cenio da je, iako je težište Bourneova identiteta na akciji, fokus primarno na junaku i priči. Damon, koji nikad nije igrao fizički zahtevnu ulogu, insistirao je da mnoge od vratolomija izvede sam. Zajedno s kaskaderskim koreografom Nickom Powellom i trenerom Jeffom Imadom, podvrgnuo se tromesečnoj inenzivnoj kasakderskoj obuci, korišćenju oružja, boksu i eskrimnim vežbama. Na kraju je izveo mnoge svoje kaskaderske scene, uključujući borbu prsa o prsa i penjanje na sigurnu kuću pred kraj filma. Uloga Franke Potente u filmu Trči, Lola, trči, zaintrigirala je Limana da je angažuje za ulogu Marie Helene Kreutz. Liman je hteo glumicu koja je relativno nepoznata američkoj publici, ali koja će biti odgovarajuća partnerka Bourneu. Snimanje se odvijalo u Pragu, Parizu, Rimu i Zürichu; nekoliko scena smeštenih u Zürichu zapravo je snimljeno u Pragu.
Hvaljenu sekvencu automobilske jurnjave snimila je većim delom pomoćna ekipa reditelja Alexandera Witta. Ekipa je snimala na raznim lokacijama oko Pariza dok je Liman snimao glavnu priču u gradu. Završni materijal montiran je zajedno kako bi se stvorila iluzija koherentnog putovanja. Liman je priznao da će "bilo ko zaista poznaje Pariz shvatiti da je to nelogično", budući da je nekoliko lokacija korišćenih u automobilskoj poteri povezano jedna s drugom. Liman je samo nekoliko kadrova snimio sam; najpoznatiji od njih su oni s Mattom Damonom i Frankom Potente u autu.
Izmišljena priča o organizaciji Treadstone inspirisana je poslom Limanovog oca za Nacionalnu sigurnosnu agenciju (NSA) za vreme predsjednika Ronalda Reagana. Tačnije, inspiracija je došla iz memoara Limanovog oca u kojima je pisao o svojoj vezi s istragom o Iran-Contra aferi. Mnoge sastavnice karaktera Alexandera Conklina bile su utemeljene na sećanjima njegovog oca o Oliveru Northu. Liman je priznao da je odbacio mnoge delove romana oko centralne premise kako bi modernizirao materijal i povezao ga s vlastitim uverenjima o američkoj spoljnoj politici. Ali, Liman je bio oprezan da publici ne natura vlastita politička uverenja. Ispočetka je bilo zabrinutosti kako bi se film mogao pokazati zastarelim nakon 11. septembra, ali su se one pokazale neutemeljenima.
U svom prvom vikendu, Bourneov identitet je zaradio 27,118,640 dolara u 2638 bioskopa. Prema podacima od marta 2007., film je zaradio 121,661,683 dolara u Sjedinjenim Državama i 92,263,424 dolara u ostatku sveta, odnosno ukupno 213,925,107 dolara.
Film se značajno razlikuje od originalnog književnog dela. Iako su elementi njegovog putovanja po Evropi kao i njegova amnezija zadržani, Jason Bourne iz romana nije pravi ubica nego zamena za CIA-inog operativca koji glumi izmišljenog ubicu kako bi se približio međunarodnom ubici Carlosu Šakalu; ranjen je u pokušaju da spreči, a ne izvrši ubistvo. Priroda Operacije Treadstone je takođe drugačija nego ona u filmu: umesto vladinog programa za obuku ubica, to je plan za lov Carlosa sa Jasonom Bourneom u ulozi jedinog terenskog operativca. Pojam 'Operacija Treadstone' je takođe izmenjen; u knjigama je naziv 'Treadstone 71', ime zgrade na Sedmoj aveniji u New York Cityju. Iako film uključuje njegovo drugo ime, John Michael Kane, njegovo ime u romanu se izgovara "Cain".
Iako većina likova u filmu imaju slično ime kao likovi u romanu, njihove osobine i mesto u priči su značajno drugačiji. Lik Marie St. Jacques u romanu je kanadska ekonomistkinja koju Bourne iskorišćava kao štit kako bi izbegao zarobljavanje, dok je ona u filmu mlada nemačka putnica kojoj Bourne plaća kako bi ga odvela iz Züricha u Pariz. Conklin je mnogo negativniji u filmskoj adaptaciji u kojoj, za razliku od romana, ne preživljava. Osim toga, on je i Bourneov prijatelj. Bourneov brat, Gordon Webb (Jasonovo pravo ime je David Webb) takođe ima značajnu ulogu u romanu, ali se u filmu i ne spominje. U romanu gine u pokušaju da zaštiti Jasona.
Priča o Carlosu je takođe izbačena, budući da je pravi Carlos zatvoren u Francuskoj 1997., pet godina pre nego je film snimljen. Osim toga, izbegnut je i deo u kome Bourne otkriva informaciju o svom identitetu i prošlosti, kao i svoje pravo ime.
Žanr: | akcija, krimi, misterija |
Godina: | 2002 |
Reziser: | Doug Liman |
Producent: | Robert Ludlum, Doug Liman, Frank Marshall |
Scenario: | Robert Ludlum, Tony Gilroy, William Blake Herron |
Uloge: | Matt Damon, Franka Potente, Chris Cooper, Brian Cox, Julia Stiles, Clive Owen, Anthony Green |
Uzrast: | PG-13 |
Award: | 3 nagrade i 4 nominacije |
Box office: | 121.5M USD |
Studio: | Universal Pictures |
Zemlja: | United States |
Website: | www.thebournelegacy.com |
Jezik: | Engleski |
Trajanje: | 119 minuta |