The Postman (1997)

Poštar (eng. The Postman) je američki post-apokaliptični epski film temeljen na istoimenom romanu autora Davida Brina iz 1985. godine. Film je snimljen u severoistočnoj državi Washington, srednjem Oregonu i gradu Tucson, država Arizona. Režirao ga je Kevin Costner koji ujedno glumi naslovnu ulogu, a osim njega u filmu se pojavljuju Will Patton, Larenz Tate, Olivia Williams, James Russo, Daniel von Bargen, Tom Petty, Scott Bairstow, Roberta Maxwell, Mary Stuart Masterson i George Wyner.

Radnja filma smeštena je u severno-zapadni deo SAD-a nakon što je nikad objašnjena apokalipsa snažno udarila na čovečanstvo. Nomadski preživeli samac beži od ratoborne vojske niti ne znajući da u isto vreme inspiriše nadu ostatku čovečanstva.

Film je sa službenom bioskopskom distribucijom krenuo na Božić 1997. godine., a producirala ga je kuća Warner Bros.

Na svojoj ličnoj web stranici, autor romana David Brin otkrio je da je još u vreme dok su se studiji takmičili za kupovinu prava za njegovu knjigu, njegova žena odlučila da naslovnu ulogu Poštara treba da igra Kevin Costner. Odluku je donela nakon što je pogledala Costnerov film Polje snova, a Brin je rekao da su emocije koje izaziva taj film odgovarale poruci koju je on hteo preneti svojim romanom. Deceniju kasnije, nakon što je saznao da će Costner glumiti u filmu, Brin je izjavio da je "oduševljen" - pogotovo stoga što je Costnerova interpretacija samog Poštara bila vrlo slična onome što je Brin i zamišljao. Costner je odbacio staru verziju scenarija (u kojem moralna poruka knjige nije bila zastupljena) i zaposlio scenaristu Briana Helgelanda; Brin je izjavio da su "njih dvojica spasili dušu glavnog lika", a glavnu poruku knjige vratili na pravi put.

U intervjuu za Metro pre početka snimanja, Brin je izrazio nadu da će Poštar više ličiti na film Polje snova nego na Pobesneli Max, poljuljan neuspehom još jednog Costnerovog post-apokaliptičnog filma - Vodeni svet. Brin je rekao da, za razliku od tipičnih post-apokaliptičnih filmova koji zadovoljavaju "dečačku maštariju o jurnjavi svetom u kojem ne vladaju pravila", moralna poruka Poštara je da "ako izgubimo našu civilizaciju, svi zajedno ćemo shvatiti koliko nam ona zapravo nedostaje i da je pravo čudo koliko bi nas dobijanje pošte svakoga dana razveselilo".

Osim nekoliko imena likova, lokacija i samom atmosferom, film gotovo da i nema sličnosti s knjigom, bez obzira gleda li se na njih s tematske strane ili s one celokupne priče. U filmu je lik Poštara usamljenik, jedini preživeli, dok je u knjizi on tek jedan od mnogih. Takođe je važno za spomenuti da u knjizi pobuna protiv Holnista već traje i kreće se u dobrom smeru, a Holnisti su prognani u mesto odvijanja glavne radnje. U knjizi, Poštar inspiriše ljude iz severnog Oregona da se pridruže u pobuni i uzvrate udarac, dok je u filmu upravo on katalizator kompletnog sukoba. Velika razlika je i u načinu na koji glavni lik zapravo postaje Poštar; u knjizi se radi o jednostavnom nesporazumu kojeg Gordon iskorišćava da spasi selo koje će kasnije otići van njegove kontrole, dok je u filmu laž portretisana kao namerna varka koja se pretvara u veliku laž. Naučno-fantastični elementi romana kao što su Kiklopi, genetski izrađeni super-vojnici, nisu prisutni u filmu verovatno zbog preoptimističnog razmišljanja samog autora o tehničkom razvoju civilizacije u knjizi. Brin je u knjizi opisao da je čovečanstvo u 90-tima stvorilo veštačku inteligenciju i kibernetičku tehnologiju, ali su producenti smatrali da bi takvo nešto za film koji u bioskope ide u 90-tima bilo prenategnuto. Uloga samih Holnista potpuno je drugačija: u knjizi su oni jedni od glavnih razloga raspada kompletne civilizacije, dok su u filmu oni nastali upravo zbog tog katastrofalnog događaja. Na kraju, film - za razliku od knjige - ima potpuno drugačiji, gotovo kompletni završetak.

Film Poštar nije se preterano svideo filmskoj kritici. Stephan Holden iz New York Timesa kritikovao je film zbog "lažne sentimentalnosti" i "osećajnog šovinizma". Roger Ebert opisao je Poštara kao "dobronamernog, ali šašavog i pretencioznog". Ipak, Ebert ga je prepoznao kao propalu parabolu za koju je naglasio gledaocima da "je ne trebaju osuđivati zbog pokušaja". U emisiji "At the Movies", Siskel & Ebert dali su filmu "dva palca dolje", a Gene Siskel ga je prozvao "Ples sa Samim Sobom" (referirajući se na Costnerov raniji rediteljski rad, Ples s vukovima, koji je osvojio 7 Oscara među ostalima i Oscara za najbolji film i režiju).

Prema popularnoj web stranici Rotten Tomatoes, 10% kritičara dalo je filmu pozitivnu ocenu, a postotak je utemeljen na 31 kritici uz prosečnu ocenu filma 3.8 od 10. Druga web stranica, Metacritic, daje filmu ocenu 29 od 100 utemeljenu na 14 validnih kritika. Na poznatoj web stranici IMDb.com, film ima prosečnu ocenu 5.6 od 10.

Film je katastrofalno prošao i na bioskopskim blagajnama. Produkcijski budžet iznosio je oko 80 miliona dolara, a film u SAD-u nije zaradio ni 18 miliona.

Film je parodiran u animiranoj hit seriji Simpsonovi 1999. godine u epizodi Monty Can't Buy Me Love u sceni u kojoj Lisa gleda film na DVD-u u video klubu. Na ekranu vidimo samo Poštara koji besciljno hoda uokolo, dok se Costner neprestano prepričava film u audio komentarima.