The Salesman (Forushande) (2016)

Asghar Farhadi je filmski režiser sa takvim stalnim kvalitetom i kontrolom da su svi izgledi za uspeh njegovih filmova jednaki situaciji u kojoj kupujete najnoviji roman svog omiljenog pisca. Taj roman sedi na polici zajedno sa svom kompleksnošću ljudskog univerzuma koja se krije u njemu. U trci za nagradom Palme d’Or, Farhadijev najnoviji film, „The Salesman“, prikazuje očigledno srećan i lagodan život mladog para kojem sudbina donosi razna previranja sa kojima mora da se suoči. Emad (Shahab Hosseini) i Rana (Taraneh Alidoosti) su muž i žena. Oboje su takođe i glumci, koji pripremaju brižljivo cenzurisanu verziju „Death of a Salesman“ Arthura Millera za svoj nastup. Zapravo, prve scene prikazuju set koji se gradi, što predstavlja interesantno provokativan početak za režisera koji često dobija pohvale na račun svog neorealizma.

Pre nego što se propisno upoznamo sa protagonistima ovog filma, dešava se katastrofa. Zgrada se ruši, prozori pucaju pod pritiskom i čitav stambeni kompleks mora da se evakuiše. Na svu sreću, još jedan član glumačke ekipe, Babak (Babak Karimi), poseduje prazan stan i može da ih smesti tu dok se ne snađu, ili dok ne budu mogli da mu dugoročno plaćaju zakup tog stana. Sam stan deluje lepo, iako je bivša stanarka ostavila celu jednu sobu punu svojih ličnih stvari. Kriza je izbegnuta i Emad nastavlja sa svojim životom sa izvesnim samopouzdanjem i mirom. On je učitelj u školi, a njegova kontrola nagona, smirenosti i sposobnosti može se videti u poštovanju i simpatijama koje dobija od svojih učenika. Ovo se takođe može videti i u njegovoj glumi – on igra Willyja Lomana, a njegova žena igra Lomanovu ženu, Lindu – pri čemu je on nenametljiv i pribran tokom svog nastupa.

Međutim, jedne večeri Rana pušta stranca u taj stan, misleći da je to njen muž koji se vratio s posla i biva napadnuta dok se tušira. Nasilje nije prikazano, a postoje i nedoumice u pogledu toga šta se zaista desilo. Na stepenicama ima krvavih tragova, a Rana je hospitalizovana zbog gadne povrede, ali pitanje koje svi postavljaju i u isto vreme izbegavaju je: da li je ona silovana? Niko nije zvao policiju, a Emad želi da se sve što pre vrati u normalu. Međutim, Rana ima traume i ne može da nastavi normalno sa svojim životom. Ona želi da Emad uzme odmor i provede neko vreme s njom. Novi stan za nju sada predstavlja pravi pakao, zbog toga što je nasilje jedino što oseća u prostoru koji bi trebalo da bude njen novi dom.

Sam Emad se pretvara u detektiva pošto je napadač ostavio svoj telefon i neke ključeve od kola. On traži sve dok ne nađe bravu kojoj odgovara ključ, pa tokom tog vremena ceo njegov život počinje polako da se razmršava. Predstava se prekida onda kada Rana više ne može da glumi i Emad postaje neuobičajeno razdražljiv u pogledu svojih obaveza u školi, suočavajući se s jednim detetom s besom koji nosi od kuće.

Kako se misterija rešava, stvari postaju sve gore pošto sada Emad ima priliku da se osveti, a ima i moralnu nedoumicu u pogledu osvete; toksični koktel besa i razdraganosti pomešan sa bolom. Nastupi su izvanredni kao što je publika i očekivala, pri čemu Farid Sajjadihosseini naročito zaslužuje pohvale za glumu kasnije u filmu. Tokom celog filma, ogledala odražavaju scene isto kao što umetnost predstave počinje da odražava nedostatke u stvarnom životu i obrnuto. Ovo je bogat i kompleksan osvrt na krivicu i bes. Ima i humora i to naročit onda kada dete njihovih prijatelja dolazi da bude tu, ali čak i taj trenutak će biti pokvaren zločinom, čije se posledice osećaju tokom celog filma.