The Silence (2019)

Čudno je da kompanija za koju se oseća kao da preuzima svet zabave toliko da je opsednuta krajem. Od “Bird Box”-a do “How It Ends” do “Cargo”-a, Netflix nije nepoznat originalnim filmovima o danu kada je društvo propalo. Imajući u vidu ogromnu gledanost za “Bird Box”, nije ni čudo što stalno potapaju svoju kantu u ovaj podžanrovski bunar, ali mi nismo jedini koji osećaju kao da nastavlјaju sa sve manje i manje. Uzmimo njihov najnoviji, “The Silence,” dosadnu obnovu ideja koje su zanimlјivije istraživane u drugim filmovima i TV emisijama. Čak i uvek dobrodošli Stanley Tucci ne može da doda nikakav smisao filmu koji se toliko oseća kao rođak John Krasinski-jevog 2018 hita da mora da se zapita da li Netflix nije pokušao da uveri producente da ga preimenuju u “A Quiet Paradox.”

Iako nije sasvim fer da uporedite bilo koji film sa drugim, paralele između “The Silence” i “A Quiet Place” su previše upadljive da bi se ignorisale. Ne samo da je ova adaptacija romana John Lebbons-a 2015 o smrtonosnim stvorenjima sa pojačanim sluhom, već predstavlja i gluvu devojku i njenog oca koji pokušavaju da prežive. Pokojna je igrana od strane Kiernan Shipka kao Ally Andrews, 16-godišnjakinja koja je izgubila sluh u dobu od 13 godina. Za razliku od “A Quiet Place”, u kojem je gubitak sluha igrao značajnu ulogu ne samo u pripovedanju, nego i u uokviravanju, Ally-ina gluvoća je jedva istražena, niti istinski značajan deo pripovedanja. Opet, kao Krasinski-ev film, omogućava porodici da vešto komunicira u tišini, ali to je sve.

Stvorenja u filmu “The Silence” su podzemnog tipa, oslobođena iz pećine u kojoj se uzgajaju i planiraju dominaciju na otvorenoj svetskoj sceni. Nazvani "vesps", izgledaju nejasno kao potomci pterodaktila i Giger-ovog vanzemalјca. Brzo se kreću kada čuju zvuk i čini se da će ceo svet biti uništen od njih za dan ili dva.

To je stvarnost s kojom se suočava Ally-in otac (Tucci) i njegova porodica, uklјučujući i njegovu suprugu (Miranda Otto) i najbolјeg drugara (John Corbett). Ignorišući savete zvaničnika da ostanu na mestu, oni napuštaju grad, misleći da je buka manja u izolaciji. Najbolјi deo filma sledi posle saobraćajne nesreće na seoskom putu, žrtvovanje i spoznaja da su Andrews-ovi zaroblјeni u njihovom automobilu. To je prilično dobro zamišlјeno i izvršeno.

Nažalost, kada Andrews-ovi stignu tamo gde idu, tempo “The Silence” se spušta do depresivnog stepena. Naravno, jedno od njih je povređeno. Naravno, moraju da nabave lekove. Naravno, postoje i drugi preživeli koji mogu da budu više pretnja od stvorenja. Ova vrsta predvidlјivih tropa bolјe funkcioniše na stranici na kojoj autor može da udahne novi život u njih. Reditelј John Leonetti (“Annabelle”) izgleda da mu je dosadan njegov vlastiti materijal ovde, nažalost usmeravajući Shipku na nekonzistentnu, nezanimlјivu predstavu. Nema napetosti i razloga za brigu. Najinteresantnija stvar u vezi “The Silence” može biti njegova okrutna crta, uklјučujući i užasnu scenu u kojoj se žena i njeno glasno dete izbacuju iz voza podzemne želјeznice. Ako Leonetti i kompanija pokušavaju da prikažu dramatične uloge situacije, "žrtvovanje bebe" može biti najjeftiniji način da se podigne napetost u knjizi o pravilima horor filmova.

Iako je “The Silence” jedva horor film, i to je njegov najveći problem. Za horor film su potrebni ulozi, a vi ih nikada ovde ne osećate. Opet, zaista je potrebno da cenite dizajn zvuka i tempo "A Quiet Place" da biste videli sličan koncept na tako neefikasan način. To nije kompletna katastrofa, uglavnom zbog povremene pametne odluke Tucci-a i pomenutog niza puteva, ali to svakako nije film koji jasno objašnjava zašto se Netflix čini sve više opsednut krajem sveta.