The Son of Joseph (Le fils de Joseph) (2016)

Potraga za ocem ima mnogo čudnih, nezgodnih i potpuno zabavnih zaokreta u filmu „The Son of Joseph“, koji je u istoj meri definisan svojim stilom, pričom i nastupom. Svi elementi se stapaju u istinski primamljiv i intrigantan film. Priča o dečaku u potrazi za svojim ocem pisca i režisera Eugènea Greena na izvestan način je uzdignuta oštrim, poetskim scenariom. Ono što je čak i bolje predstavlja očaranost koja stoji iza tog rada koji se obavlja između pridošlica Victora Ezenfisa, Natachae Régnier, Fabrizioa Rongionea i Mathieua Amalrica, a koja nije ništa manje nego divna, čineći ostvarenje „The Son of Joseph“ iznenađujuće dostupnim budući da ovo ostvarenje dolazi od režisera poznatog po umetničkoj zatupljenosti.

Zamislite da je Devica Marija raskinula sa Josephom pre nego što su stigli do one gostionice u Vitlejemu. Bez obzira na to da li su imali različita mišljenja u pogledu odgajanja deteta, ili Joseph nije mogao da se nosi sa odgovornošću koju sa sobom nosi očinstvo, ili možda, samo možda, njih dvoje nisu bili dobar par, ali šta bi se u tom slučaju desilo onda kada se Isus rodi? Da li bi on prihvatio priču koju mu je majka ispričala, da je Božiji sin? Ili bi prihvatio logičniji pristup i potražio svog oca od krvi i mesa? Upravo to je udarac, tj. neka vrsta idealizovane potrage koju Green daje kvartetu modernih Parižana, od kojih svaki radi na tome da nađe nešto stvarno i smisleno u inače površnom svetu. Mladi siledžija Vincent (Ezenfis) nije zadovoljan svojom majkom, Marie (Régnier), koja odbija da mu kaže pravi identitet njegovog oca.

Marie im je stvorila udoban život i izabrala da ga odgaja pod svojim uslovima; zar to ne bi trebalo da mu bude dovoljno? Vincent uskoro istražuje identitet svog biološkog oca i nakon čudnog predstavljanja Oscaru Pormenoru (Amalric), Vincent odlučuje da ga prati u pokušaju da sazna nešto više o njemu. Uskoro postaje očigledno da je, kao i Bog u Starom Testamentu, Oskar pomalo ćudljiv nitkov, podlac. Dok Vincent skuplja hrabrost da Oscaru otkrije ko je on u stvari, slučajni susret sa Oscarovim bratom, Josephom (Rongiore), odvodi Vincenta drugim putem. Pošto Joseph i Vincent postaju prijatelji, a Joseph preuzima ulogu očinske i mentorske figuru, Vincent počinje da se pita da li je Joseph njegov pravi otac, bez obzira da li je to biološki tako ili ne. Greenov scenario – kao što je tipično za njegov rad – je višeslojan na način koji vas tera da ovaj film gledate više puta.

Greenov zaštitni znak u obliku bezizražajnosti, može isprva da vas odbiju. Ipak, na kraju vam upravo to pomaže da dođete do srži stvari. Jezik, kao i polovično pompezna dinamika između likova, odbija površnost i omogućuje gledaocima da vide iskrene emocije i namere. Tu ima i ranjivosti koju likovi naizmenično izlažu spoljnim uticajima dok – naročito Vincent, Joseph i Marie – traže vezu, i možda porodicu, jedni od drugih. Ukratko: „The Son of Joseph“ nije ništa drugo do veličanstven film. Modernizovana priča književnih biblijskih proporcija koja će gledaoce naterati da ponovo razmotre šta je to što definiše očinstvo, porodicu, kao i svoje mesto u svetu. Ipak, ne brinite: sve to su dobre stvari.