Thor: Ragnarok (2017)

Novozelandski režiser Taika Waititi pokazuje nam svoje veštine komedičara u najnovijem Marvelovom filmu „Thor: Ragnarok“ – veselom komadu punom duginih boja koji više liči na visokobudžetne crtaće subotom ujutru, koji su puni režiserovog humora.

Film počinje iskusnim prologom koji objašnjava naslov filma, informišući nas da se Asgardu, domovini bogova, bliži kraj zahvaljujući povratku Helae (Cate Blanchett), boginji smrti sa ogromnim rogovima. Kada je ovo potrebno, ako ne i pomalo dosadno, objašnjavanje zapleta gotovo, Waititi napokon može da počne da priča priču.

Waititi ima dar za izbacivanje likova iz njihovih zona komfora zarad postizanja efekta komičnosti. Prvo su se vampiri borili za slogu u svojoj kući u savremenim Wellingtonom u „What We Do in the Shadows“. A zatim je i zdepasti dečko iz grada, Ricky (Julian Dennison), postavljen u žbunje Novog Zelanda sa mrzovoljnim farmerom (Sam Neill) u filmu „Hunt for the Wilderpeople“.

Waititi se služi istim pristupom i u filmu „Ragnarok“, izbacujući Boga groma - Thora (Chris Hemsworth) iz njegove domovine Asgarda, razbijajući mu čekić, i bacajući ga na svet u kojem mu je oduzet kraljevski status. Thor je zatim primoran na gladijatorsku borbu protiv svog starog prijatelja Hulka (Mark Ruffalo), kako bi zabavio Grandmastera (zločesto komičnog lika kojeg igra Jeff Goldblum). Waititi i njegov tim scenarista, Craig Kyle, Christopher Yost i Eric Pearson, se ne brinu mnogo za zaplet filma, iako postoji nekoliko obaveznih poteza i naznaka vezanih za prethodne filmove iz ovog serijala. Njihov fokus je prvenstveno na smehu i komičnim situacijama, koje su začinjene veliki akcionim scenama.

Kako su naučili ponešto iz uspeha filmova „Guardians of the Galaxy“ Jamesa Gunna, Waititi i njegov tim filmu dodaju odličnu muziku – uključujući i dobro iskorišćenu pesmu „Immigrant Song“ grupe Led Zeppelin, kako i jaku numeru Marka Mothersbaugha. Prateći taj trend, Waititi i kompanija su ceo film proželi mnoštvom referenci iz pop kulture. One se kreću od vožnje kroz tunel koja je insiprisana košmarnom scenom iz filma „Willy Wonka and the Chocolate Factory“, preko svih vrsta čudnih vanzemaljaca koji liče na He-Man akcione figure koje su nekim čudom oživele, uključujući i, jednostavno rečeno, urnebesno kameno čudovište po imenu Korg (kojem glas pozajmljuje sam Waititi). Tu je čak i dašak filma „The Princess Bride“.

Tessa Thompson odlično glumi pripitog lovca na ucene, Valkyrie, dokazujući da može da parira Thoru i Hulku. Waititi doprinosi radu Kennetha Branagha u vidu veselog Thora, pokazujući da on nije ništa manje važan nego Odinson ili Hulk. U filmu „Ragnarok“ oni su prikazani kao svadljiva derišta, koja tek treba da postanu zreli ljudi. Oni bacaju sve što im se nađe pod rukom na onog drugog, da bi se samo par minuta kasnije pomirili, pre nego što ih ponovo zavadi Loki (Tom Hiddleston).

Waititi vrlo impresivno uspeva da zadrži svoj jedinstveni smisao za humor dok ispunjava svoje obaveze prema franšizi u „Thor: Ragnarok“. Kao rezultat, dobijamo urnebesno smešnu avanturu koja će mnoge gledaoce podsetiti na subotnja jutra provedena u pidžamama, sedeći prekrštenih nogu ispred TV-a i gledajući omiljene heroje iz crtaća kako zdušno biju zlikovce.